U Srbiji se vode postupci protiv 200 ljudi koji su osumnjičeni za pranje novca, a za to krivično delo doneto je 19 osuđujućih presuda, od kojih je devet pravosnažno, kaže direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić.
"U poslednje vreme ne samo da je povećan broj postupka koji se vode protiv lica osumnjičenih za pranje novca, već su i postupci kvalitetniji. Tome su doprinele stalne obuke koje organizuje Uprava, kao i to što je gonjenje za krivična dela pranja novca i finansiranje terorizma prešlo u nadležnost viših sudova i viših tužilaštava", rekao je Vujačić u intervuju agenciji Beta.
On je naveo da su do pre dve godine u Srbiji bile donete samo dve presude za pranje novca, a krivično delo, iz kojeg je potekla imovina koja je bila predmet pranja, bile su poreske utaje, dok se sada vode postupci u kojima je imovina stečena u organizovanom kriminalu.
Upravi je u 2011. godini dostavljeno 2.570 izveštaja o transakcijama i licima za koje postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca i na osnovu tih izveštaja je otvoreno 598 analitičkih i predmeta u kojima postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma.
U prošloj godini Uprava je prosledila 162 informacije nadležnim državnim organima, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim tužilaštvima.
"Nezahvalno je, a i teško govoriti koliko se u Srbiji, a i svetu, godišnje opere novca, pa je upravo zbog toga uveden kao međunarodni standard nacionalna procena rizika od pranja novca. Razlog je, između ostalog, u potrebi da se, koliko god precizno je to moguće, utvrdi količina opranog novca u svakoj državi", rekao je Vujičić.
On je istakao da je Srbija prednjači u regionu po kvalitetu nacionalne procene rizika od pranja novca, zbog čega je dobila sve pohvale međunarodnih institucija.
Najviše sumnjivih transakcija, kako je naglasio, dolazi iz finansijskog sektora, pre svega od banaka, zbog čega su bankarski službenici i najbolje obučeni za prepoznavanje sumnjivih aktivnosti i stranaka.
"Takva pojava je i očekivana i normalna, jer je i suština pranja novca u lažnom prikazivanju da je novac koji potiče iz kriminala legalno zarađen, pa se u jednom trenutku u toku procesa pranja novca, pokušava sa 'ubacivanjem' novca u finansijski sistem države", objasnio je Vujičić.
Povodom primedbi da je najviše sumnjivo stečenog novca ušlo kroz privatizaciju on je naglasio da je to samo jedan od načina na koji se pere novac.
"Ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je da je sve teže u poslednjih nekoliko godina, kako se sistem razvija, prikriti nelegalno stečen novac i prikazati ga kao pošteno zarađen. Upravo to je suština celog sistema - smanjenje mogućnosti da neko u Srbiji lažno prikaže da je imovinu stekao na zakonit način", ocenio je Vujičić.
Pranje novca, kako je dodao, stalno menja svoje pojavne oblike, a "perači" stalno traže nove načine da pokušaju da legalizuju prljav kapital, zbog čega da se i sistem sprečavanja tog krivičnog dela mora menjati i prilagođavati novim trendovima.
"U budućnosti će elektronski način plaćanja i razvoj novih tehnologija verovatno biti jedna od oblasti gde će biti sve više pokušaja pranja nezakonito stečenog novca", rekao je Vujičić.
Kako je naveo, Uprava za sprečavanje pranja novca, zajedno sa Upravom carina, obraća posebnu pažnju na kretanja gotovine, naročito kada se radi o prenosu novca u velikim iznosima preko državne granice.
"Da bi sistem funkcionisao potrebna je saradnja svih učesnika u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, od obveznika među kojima su banke, osiguravajuća društva, menjačnice, lizing kompanije, računovođe, revizori, zatim nadležnih nadzornih organa kao što su Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat, tako i delova represivnog sistema, koga čini policija, tuzilaštvo i sudovi", ukazao je direktor Uprave.
On je istakao da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
"Ono što nam preostaje je da radimo puno na edukaciji svih delova sistema i da jačamo institucije koje čine taj sistem kako bi umanjili posledica pranja novca koje pogađaju celo društvo, a to su podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremećaji i nestabilnost, ugrožavanje programa reformi, smanjenje investicija, gubljenje ugleda države i ugrožavanje nacionalne bezbednosti", rekao je Vujičić.
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, donet 2009. godine i izmenjen 2010. godine po preporukama MoneyVala (komiteta Saveta Evrope specijalizovanog za pitanja procene sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u državama članicama), prema rečima Vujičića je u potpunosti usaglašen sa direktivom EU o toj oblasti.
"Menjaju se i razvijaju načini kriminalaca da nezakonito stečen novac prikažu kao zakonit zbog čega moraju da se menjaju i načini na koje će, kako pojedinačne države, tako i celokupna međunarodna zajednica da stanu na put ovim pojavama", naglasio je Vujičić.
Kvalitetu prijava sumnjivih transakcija, kako je ukazao, doprinosi i licenciranje ovlašćenih lica.
"Obaveza polaganja stručnog ispita, novina uvedena u Zakonu 2010. godine, pre svega ima za cilj da doprinese kvalitetu rada ovlašenog lica, ali i veštinama za prepoznavanje koje su to aktivnosti, koje svakodnevno susreću u svom radu, sumnjive i odskaču od redovnog poslovanja stranke", rekao je Vujičić.
Prema njegovim rečima, saradnja Uprave sa tužilastvima i policijom je "na veoma dobrom nivou".
"Poslednjih godina promenili su se i načini saradnje, pa se dešava da se, kada se radi o ozbiljnijim slučajevima kriminala, formiraju mešoviti operativni timovi, koje čine predstavnici tužilaštva, policije, poreske policije, bezbedonosnih službi i Uprave", rekao je Vujičjić i dodao da će takav način rada postati pravilo kada novi Zakon o krivičnom postupku počne u potpunosti da se primenjuje.
(Beta)
On je naveo da su do pre dve godine u Srbiji bile donete samo dve presude za pranje novca, a krivično delo, iz kojeg je potekla imovina koja je bila predmet pranja, bile su poreske utaje, dok se sada vode postupci u kojima je imovina stečena u organizovanom kriminalu.
Upravi je u 2011. godini dostavljeno 2.570 izveštaja o transakcijama i licima za koje postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca i na osnovu tih izveštaja je otvoreno 598 analitičkih i predmeta u kojima postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma.
U prošloj godini Uprava je prosledila 162 informacije nadležnim državnim organima, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim tužilaštvima.
"Nezahvalno je, a i teško govoriti koliko se u Srbiji, a i svetu, godišnje opere novca, pa je upravo zbog toga uveden kao međunarodni standard nacionalna procena rizika od pranja novca. Razlog je, između ostalog, u potrebi da se, koliko god precizno je to moguće, utvrdi količina opranog novca u svakoj državi", rekao je Vujičić.
On je istakao da je Srbija prednjači u regionu po kvalitetu nacionalne procene rizika od pranja novca, zbog čega je dobila sve pohvale međunarodnih institucija.
Najviše sumnjivih transakcija, kako je naglasio, dolazi iz finansijskog sektora, pre svega od banaka, zbog čega su bankarski službenici i najbolje obučeni za prepoznavanje sumnjivih aktivnosti i stranaka.
"Takva pojava je i očekivana i normalna, jer je i suština pranja novca u lažnom prikazivanju da je novac koji potiče iz kriminala legalno zarađen, pa se u jednom trenutku u toku procesa pranja novca, pokušava sa 'ubacivanjem' novca u finansijski sistem države", objasnio je Vujičić.
Povodom primedbi da je najviše sumnjivo stečenog novca ušlo kroz privatizaciju on je naglasio da je to samo jedan od načina na koji se pere novac.
"Ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je da je sve teže u poslednjih nekoliko godina, kako se sistem razvija, prikriti nelegalno stečen novac i prikazati ga kao pošteno zarađen. Upravo to je suština celog sistema - smanjenje mogućnosti da neko u Srbiji lažno prikaže da je imovinu stekao na zakonit način", ocenio je Vujičić.
Pranje novca, kako je dodao, stalno menja svoje pojavne oblike, a "perači" stalno traže nove načine da pokušaju da legalizuju prljav kapital, zbog čega da se i sistem sprečavanja tog krivičnog dela mora menjati i prilagođavati novim trendovima.
"U budućnosti će elektronski način plaćanja i razvoj novih tehnologija verovatno biti jedna od oblasti gde će biti sve više pokušaja pranja nezakonito stečenog novca", rekao je Vujičić.
Kako je naveo, Uprava za sprečavanje pranja novca, zajedno sa Upravom carina, obraća posebnu pažnju na kretanja gotovine, naročito kada se radi o prenosu novca u velikim iznosima preko državne granice.
"Da bi sistem funkcionisao potrebna je saradnja svih učesnika u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, od obveznika među kojima su banke, osiguravajuća društva, menjačnice, lizing kompanije, računovođe, revizori, zatim nadležnih nadzornih organa kao što su Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat, tako i delova represivnog sistema, koga čini policija, tuzilaštvo i sudovi", ukazao je direktor Uprave.
On je istakao da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
"Ono što nam preostaje je da radimo puno na edukaciji svih delova sistema i da jačamo institucije koje čine taj sistem kako bi umanjili posledica pranja novca koje pogađaju celo društvo, a to su podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremećaji i nestabilnost, ugrožavanje programa reformi, smanjenje investicija, gubljenje ugleda države i ugrožavanje nacionalne bezbednosti", rekao je Vujičić.
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, donet 2009. godine i izmenjen 2010. godine po preporukama MoneyVala (komiteta Saveta Evrope specijalizovanog za pitanja procene sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u državama članicama), prema rečima Vujičića je u potpunosti usaglašen sa direktivom EU o toj oblasti.
"Menjaju se i razvijaju načini kriminalaca da nezakonito stečen novac prikažu kao zakonit zbog čega moraju da se menjaju i načini na koje će, kako pojedinačne države, tako i celokupna međunarodna zajednica da stanu na put ovim pojavama", naglasio je Vujičić.
Kvalitetu prijava sumnjivih transakcija, kako je ukazao, doprinosi i licenciranje ovlašćenih lica.
"Obaveza polaganja stručnog ispita, novina uvedena u Zakonu 2010. godine, pre svega ima za cilj da doprinese kvalitetu rada ovlašenog lica, ali i veštinama za prepoznavanje koje su to aktivnosti, koje svakodnevno susreću u svom radu, sumnjive i odskaču od redovnog poslovanja stranke", rekao je Vujičić.
Prema njegovim rečima, saradnja Uprave sa tužilastvima i policijom je "na veoma dobrom nivou".
"Poslednjih godina promenili su se i načini saradnje, pa se dešava da se, kada se radi o ozbiljnijim slučajevima kriminala, formiraju mešoviti operativni timovi, koje čine predstavnici tužilaštva, policije, poreske policije, bezbedonosnih službi i Uprave", rekao je Vujičjić i dodao da će takav način rada postati pravilo kada novi Zakon o krivičnom postupku počne u potpunosti da se primenjuje.
(Beta)
