U velikoj večini slučajeva Poreska uprava se poziva na "službenu tajnu", koja kao termin ni ne postoji u zakonu a s druge strane na internetu objavljuje (tajne) lične podatke poreskih dužnika, kaže poverenik za informacije od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorio je Poresku upravi da krši odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Šabić je istakao da Poreska uprava medijima, novinarima, građanima i svim drugim tražiocima gotovo redovno uskraćuje informacije, odnosno da ih daje tek po nalogu Poverenika, a nekad čak ni tada, saopštila je danas Služba poverenika.
"Postupajući po zahtevima za pristup informacijama Poreska uprava iste uporno odbija pozivajući se isključivo na to da, po članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi podaci iz poreskog postupka predstavljaju 'službenu tajnu'", naveo je Šabić i istakao da je takav stav dvostruko pogrešan.
Povrenik je precizirao da Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kada je u pitanju mogućnost uskraćivanja informacija zaštićenih nekom od oznaka poverljivosti, osim tog formalnog uslova zahteva da postoji i suštinski, materijalni uslov.
Kako je istakao, treba da postoje činjenice koje ukazuju da bi zbog odavanje informacije zaista nastupile štetne pravne ili druge posledice po interese koji su pretežni u odnosu na pravo javnosti da zna, a utvrđivanje tih okolnosti je obaveza organa vlasti i bez toga ne može biti uskraćivanja prava.
Šabić je naveo da je postupanje Poreske uprave u potpunoj suprotnosti sa odredbama Zakona o tajnosti podataka kojim se uređuje jedinstven sistem određivanje i zaštite tajnih podataka, jer, prema tom zakonu, "službena tajna" uopšte ne postoji u sistemu klasifikacije tajnih podataka.
Prema članu 108. Zakona o tajnosti podataka odredbe važećih zakona u delu u kome se odnose na tajne podatke mogle su se primenjivati najdocnije do 01. januara 2010, a rok u kome su rukovodioci organa vlasti (dakle i Ministarstva finansija i Poreske uprave) bili dužni da preispitaju sve postojeće oznake tajnosti istekao je 24. decembra 2011, ukazao je Šabić.
Poverenik je kao posebno zabrinjavajuće naveo to što je u međuvremenu Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji menjan dva puta, a propuštena je prilika da se izvrši obaveza njegovog usaglašavanja sa novim standardima.
"Štaviše, na njegovim poslednjim izmenama (decembar 2011.) zasnovana je nova praksa koja je sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti apsolutno sporna. Ovo se, pre svega, odnosi na javno objavljivanje, na veb sajtu Poreske uprave, ličnih podataka fizičkih lica koji su poreski dužnici", naveo je.
"Za ovakvu obradu podataka o ličnosti, iako Poreska uprava tvrdi drugačije, izvršenim izmenama očigledno nije stvoren pravni osnov", istakao je Šabić.
(Beta)
Šabić je istakao da Poreska uprava medijima, novinarima, građanima i svim drugim tražiocima gotovo redovno uskraćuje informacije, odnosno da ih daje tek po nalogu Poverenika, a nekad čak ni tada, saopštila je danas Služba poverenika.
"Postupajući po zahtevima za pristup informacijama Poreska uprava iste uporno odbija pozivajući se isključivo na to da, po članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi podaci iz poreskog postupka predstavljaju 'službenu tajnu'", naveo je Šabić i istakao da je takav stav dvostruko pogrešan.
Povrenik je precizirao da Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kada je u pitanju mogućnost uskraćivanja informacija zaštićenih nekom od oznaka poverljivosti, osim tog formalnog uslova zahteva da postoji i suštinski, materijalni uslov.
Kako je istakao, treba da postoje činjenice koje ukazuju da bi zbog odavanje informacije zaista nastupile štetne pravne ili druge posledice po interese koji su pretežni u odnosu na pravo javnosti da zna, a utvrđivanje tih okolnosti je obaveza organa vlasti i bez toga ne može biti uskraćivanja prava.
Šabić je naveo da je postupanje Poreske uprave u potpunoj suprotnosti sa odredbama Zakona o tajnosti podataka kojim se uređuje jedinstven sistem određivanje i zaštite tajnih podataka, jer, prema tom zakonu, "službena tajna" uopšte ne postoji u sistemu klasifikacije tajnih podataka.
Prema članu 108. Zakona o tajnosti podataka odredbe važećih zakona u delu u kome se odnose na tajne podatke mogle su se primenjivati najdocnije do 01. januara 2010, a rok u kome su rukovodioci organa vlasti (dakle i Ministarstva finansija i Poreske uprave) bili dužni da preispitaju sve postojeće oznake tajnosti istekao je 24. decembra 2011, ukazao je Šabić.
Poverenik je kao posebno zabrinjavajuće naveo to što je u međuvremenu Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji menjan dva puta, a propuštena je prilika da se izvrši obaveza njegovog usaglašavanja sa novim standardima.
"Štaviše, na njegovim poslednjim izmenama (decembar 2011.) zasnovana je nova praksa koja je sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti apsolutno sporna. Ovo se, pre svega, odnosi na javno objavljivanje, na veb sajtu Poreske uprave, ličnih podataka fizičkih lica koji su poreski dužnici", naveo je.
"Za ovakvu obradu podataka o ličnosti, iako Poreska uprava tvrdi drugačije, izvršenim izmenama očigledno nije stvoren pravni osnov", istakao je Šabić.
(Beta)
