Iseljavanje žitelja nehigijenskog romskog naselja u Novom Beogradu "prošlo je u najboljem redu", rečeno je danas agenciji Beta u Kancelariji Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Ukazano je međutim da se ta ocena odnosi samo na jučerašnji proces preseljenja, a ne i na prethodne radnje u kojima UN nisu učestvovalie.
Za ocenu usaglašenosti raseljavanja sa međunarodnim pravom "potrebna je dublja analiza" celog postupka, koji obuhvata i preraseljavanje, samoraseljavanje, prihvat porodica neposredno po raseljavanju i raspoložive pravne lekove, rekla je agenciji Beta Marija Rauš, savetnica za ljudska prava pri kancelariji UN u Srbiji.
Prema njenim rečima, kancelarija UN ne može da komentariše kako je bilo pred raseljavanje - konsultovanje stanovništva i njegovo informisanje - jer u tom delu postupka UN nisu učestvovale.
Marija Rauš je izjavila da su juče, prilikom raseljavanja romske zajednice iz okoline kompleksa "Belvil", gradske vlasti poštovale "najveći deo" smernica i saveta koje su dobile od UN, i da je bio uočljiv "veliki trud zaposlenih u gradskoj upravi".
"Na osnovu jučerašnjeg dana, najveći deo saveta koje smo dali Gradu bio je poštovan; bio je vidljiv je bio veliki trud zaposlenih u gradskoj upravi da svaki naš komentar i kritiku ozbiljno shvate, primene i sprovedu", izjavila je Rauš.
Kako je rekla, "sve je juče urađeno uz veliko poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava" i kancelarija UN je tu "pozitivno iznenađena".
Marija Rauš je rekla da je jučerašnje raseljavanje bilo bolje nego raseljavanje aprila 2009. godine, kada je romsko naselje sa 39 baraka "porušeno u pet ujutro", pri čemu žiteljima nije obezbeđen nikakav alternativni smeštaj, te su "četiri dana proveli na otvorenom".
"Danas imamo situaciju da Grad priznaje da ima određenu obavezu prema raseljenima, da im pruži alternativni smeštaj i pristup ostalim uslugama - socijalnoj pomoći, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, itd".
Prema rečima Marije Rauš, ljudi su iz nehigijenskog naselja juče otšli "bez otpora", a na lokacijama na koje su raseljeni, dočekale su ih nadležne službe.
Ona je ukazala da su neki od raseljenih izražavali nezadovoljstvo zbog udaljenosti novih lokacija od centra grada, pitali kako će privređivati jer se bave skupljanjem sekundarnih sirovina i da li će i dalje moći da se bave istim poslom kao do sada.
Prema njenim rečima, kancelarija UN nastavlja dijalog sa gradskim vlastima koje "imaju sluha" za rešavanje tih problema.
Upitana da li je tačno da Romima nije bilo dopušteno da sa lokacije kod Belvila ponesu sekundarne sirovine koje su tamo držali, Marija Rauš je odgovorila da se čini da "logistički nije bilo izvodljivo"
da se te sirovine prenesu na nove lokacije.
"Mi nismo ni videli, ni čuli na licu mesta da je neko hteo da ih nosi. Iznenadilo nas je da su ljudi jedva čekali da izađu iz Belvila", rekla je Marija Rauš.
Ona je ocenila da su kontejneri, kao alternativni smeštaj, bolji od baraka "što može da posvedoči svako ko je bio" u nehigijenskom naselju kod Belvila, ali je dodala da je to "kratkoročno rešenje za nužni smeštaj", i da "nije standard koji zadovoljava" Ujedinjene nacije.
"Jako nam je važno da budemo konstruktivni", rekla je Marija Rauš i izrazila nadu da će gradske vlasti nastaviti da savet i smernice UN uzimaju u obzir "sa pođednakom pažnjom i ozbiljnošću" u pravljenju daljih koraka.
Organizacija Amnesti internešnal (Amnesty International) je optužila Vladu Srbije da je "flagrantno prekršila međunarodno pravo dozvolivši vlastima grada Beograda" da isele 250 romskih porodica.
Kako je navedeno u saopštenju te organizacije, Romi koji su živeli u nehigijenskom naselju u Novom Beogradu, "nisu bili konsultovani" u vezi sa iseljavanjem, "uskraćivane su im adekvate informacije, obaveštenja i pravni lekovi".
"Nedostatak prethodnih konsultacija se jasno osetio", s obzirom da su stanovnici nehigijenskog romskog naselja bili "preplašeni i zbunjeni"
tokom iseljenja, saopštio je Amnesti internešnal.
Ta organizacija je navela da Romima nije bilo dozvoljeno da ponesu sekundarne sirovine od čijeg skupljanja žive i da ne smeju da ih skladište u novim, kontejnerskim naseljima.
(Beta)
Za ocenu usaglašenosti raseljavanja sa međunarodnim pravom "potrebna je dublja analiza" celog postupka, koji obuhvata i preraseljavanje, samoraseljavanje, prihvat porodica neposredno po raseljavanju i raspoložive pravne lekove, rekla je agenciji Beta Marija Rauš, savetnica za ljudska prava pri kancelariji UN u Srbiji.
Prema njenim rečima, kancelarija UN ne može da komentariše kako je bilo pred raseljavanje - konsultovanje stanovništva i njegovo informisanje - jer u tom delu postupka UN nisu učestvovale.
Marija Rauš je izjavila da su juče, prilikom raseljavanja romske zajednice iz okoline kompleksa "Belvil", gradske vlasti poštovale "najveći deo" smernica i saveta koje su dobile od UN, i da je bio uočljiv "veliki trud zaposlenih u gradskoj upravi".
"Na osnovu jučerašnjeg dana, najveći deo saveta koje smo dali Gradu bio je poštovan; bio je vidljiv je bio veliki trud zaposlenih u gradskoj upravi da svaki naš komentar i kritiku ozbiljno shvate, primene i sprovedu", izjavila je Rauš.
Kako je rekla, "sve je juče urađeno uz veliko poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava" i kancelarija UN je tu "pozitivno iznenađena".
Marija Rauš je rekla da je jučerašnje raseljavanje bilo bolje nego raseljavanje aprila 2009. godine, kada je romsko naselje sa 39 baraka "porušeno u pet ujutro", pri čemu žiteljima nije obezbeđen nikakav alternativni smeštaj, te su "četiri dana proveli na otvorenom".
"Danas imamo situaciju da Grad priznaje da ima određenu obavezu prema raseljenima, da im pruži alternativni smeštaj i pristup ostalim uslugama - socijalnoj pomoći, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, itd".
Prema rečima Marije Rauš, ljudi su iz nehigijenskog naselja juče otšli "bez otpora", a na lokacijama na koje su raseljeni, dočekale su ih nadležne službe.
Ona je ukazala da su neki od raseljenih izražavali nezadovoljstvo zbog udaljenosti novih lokacija od centra grada, pitali kako će privređivati jer se bave skupljanjem sekundarnih sirovina i da li će i dalje moći da se bave istim poslom kao do sada.
Prema njenim rečima, kancelarija UN nastavlja dijalog sa gradskim vlastima koje "imaju sluha" za rešavanje tih problema.
Upitana da li je tačno da Romima nije bilo dopušteno da sa lokacije kod Belvila ponesu sekundarne sirovine koje su tamo držali, Marija Rauš je odgovorila da se čini da "logistički nije bilo izvodljivo"
da se te sirovine prenesu na nove lokacije.
"Mi nismo ni videli, ni čuli na licu mesta da je neko hteo da ih nosi. Iznenadilo nas je da su ljudi jedva čekali da izađu iz Belvila", rekla je Marija Rauš.
Ona je ocenila da su kontejneri, kao alternativni smeštaj, bolji od baraka "što može da posvedoči svako ko je bio" u nehigijenskom naselju kod Belvila, ali je dodala da je to "kratkoročno rešenje za nužni smeštaj", i da "nije standard koji zadovoljava" Ujedinjene nacije.
"Jako nam je važno da budemo konstruktivni", rekla je Marija Rauš i izrazila nadu da će gradske vlasti nastaviti da savet i smernice UN uzimaju u obzir "sa pođednakom pažnjom i ozbiljnošću" u pravljenju daljih koraka.
Organizacija Amnesti internešnal (Amnesty International) je optužila Vladu Srbije da je "flagrantno prekršila međunarodno pravo dozvolivši vlastima grada Beograda" da isele 250 romskih porodica.
Kako je navedeno u saopštenju te organizacije, Romi koji su živeli u nehigijenskom naselju u Novom Beogradu, "nisu bili konsultovani" u vezi sa iseljavanjem, "uskraćivane su im adekvate informacije, obaveštenja i pravni lekovi".
"Nedostatak prethodnih konsultacija se jasno osetio", s obzirom da su stanovnici nehigijenskog romskog naselja bili "preplašeni i zbunjeni"
tokom iseljenja, saopštio je Amnesti internešnal.
Ta organizacija je navela da Romima nije bilo dozvoljeno da ponesu sekundarne sirovine od čijeg skupljanja žive i da ne smeju da ih skladište u novim, kontejnerskim naseljima.
(Beta)
