Dvočasovna litija se kretala centralnim gradskim ulicama, a zaustavila se kod Terazijske česme i Saborne crkve gde su održane molitve za zdravlje Beograđana i za poštedu od stradanja, mir i napredak, a na kraju litije ispred Vaznesenjske crkve održana je i molitva za pokoj duša svim palim junacima Beograda.
Litiju je predvodio patrijar Irinej i nekolika vladika, a u litiji su bili i gradonačlenik Beograda Dragan Đilas, predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i princ Aleksandar Karađoređević sa suprugom Katarinom.
Ikone u koloni nosili su i pripadnici Vojske Srbije. Litiju su pratili brojni građani.
U vreme trajanja litije oglašavala su se zvona na svim gradskim i prigradskim crkvama.
Obeležavanje Slave Beograda - Spasovdana počelo je jutros u devet časova liturgijom, koju je služio patrijarh Irinej.
Litija se kretala ulicama Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Terazija, ulicama Kneza Mihaila, Pariskom i Kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom i ulicom Kraljice Natalije - od Zelenog venca do Dobrinjske i Dobrinjskom.
Beograd je za svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan u čast obnove i napretka, po dobijanju statusa prestonice od despota Stefana Lazarevića 1403. godine.
Vaznesenje spada u pokretne praznike odnosno uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Uskrsa, a deset dana pre Duhova.
Gradska slava nije obeležavana od 1946. do 1992. kada je obnovljena skromnom litijom oko Vaznesenjske crkve, a 1993. proslavljena je svečanije kada je posle višedecenijske pauze litija ponovo prošla gradskim ulicama.
(Beta)
U vreme trajanja litije oglašavala su se zvona na svim gradskim i prigradskim crkvama.
Obeležavanje Slave Beograda - Spasovdana počelo je jutros u devet časova liturgijom, koju je služio patrijarh Irinej.
Litija se kretala ulicama Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Terazija, ulicama Kneza Mihaila, Pariskom i Kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom i ulicom Kraljice Natalije - od Zelenog venca do Dobrinjske i Dobrinjskom.
Beograd je za svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan u čast obnove i napretka, po dobijanju statusa prestonice od despota Stefana Lazarevića 1403. godine.
Vaznesenje spada u pokretne praznike odnosno uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Uskrsa, a deset dana pre Duhova.
Gradska slava nije obeležavana od 1946. do 1992. kada je obnovljena skromnom litijom oko Vaznesenjske crkve, a 1993. proslavljena je svečanije kada je posle višedecenijske pauze litija ponovo prošla gradskim ulicama.
(Beta)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina