Udruženje priređivača igara na sreću optužilo Državnu lutriju Srbije da je protivzakonito pokrenula sportsko klađenje preko Interneta, iako još uvek nisu doneti tehnički pravilnici koji to poslovanje treba da regulišu.
Predstavnici UPIS-a, čiji su članovi kompanije Mocart, Atlantik i Meridijan, rekli su na konferenciji za novinare da prema njihovim saznanjima Državna lutrija nema ni odobrenje Uprave za igre na sreću za priređivanje te kladionice, kao ni saglasnost Vlada Srbije da sa stranom kompanijom priređuje tu internet igru na sreću.
Istaknuto je da je ta strana kompanija "diskutabilnog poslovnog renomea" i da je bila u sukobu sa zakonom u pojedinim zemljama u kojima radi (SAD, Španija i Turska).
Kako je navedeno, ta strana kompanija nema ugovor ni s jednom državnom lutrijom u svetu, osim u Srbiji, a nije jasan ni način na koji je odabrana, jer domaći priređivači igara na sreću koji posluju u više od 20 zemlja nisu bili obavešteni o tome da Državna lutrija traži partnera.
Koordinator UPIS-a Zoran Milošević rekao je i da je Državna lutrija Srbije "sedam godina imala isklučivo pravo na priređivanje igara na sreću preko interneta, ali da za to vreme nije pokrenula nijednu igru".
On je rekao da je Državna lutrije tek "po usvajanju izmena Zakona o igrama na sreću, krajem 2011, kojim se izjednačavaju državni i privatni priređivači igara na sreću, odlučila da počne
priređivanje sportskog klađenja preko interneta".
"Prema analizama, za tih sedam godina su desetine miliona evra izgubljene jer država nije prihodovala od igara na sreću", kazao je Milošević.
On je dodao da su odmah po usvajanju izmene zakona privatne kompanije podnele zahtev da im se omogući priređivanje igara na sreću preko interneta, ali da odgovor još nisu dobile, jer nisu usvojeni pravilnici koji to regulišu.
Milošević je kazao da je za pokretanje takvih igara na sreću preko interneta potrebno najmanje pola miliona evra, zbog čega su se neke kompanije zaduživale, očekujući brzo dobijanje dozvole.
On smatra da se za to vreme "pripremao teren" i čekalo da Državna lutrija počne organizovanje sportskog klađenja preko interneta.
"Onemogućavanje rada na internetu priređivačima igara na sreću državu na ime neisplaćenih naknada mesečno košta oko 75.000 evra, odnosno za šest meseci oko pola miliona evra", kazao je predstavnik UPIS-a.
Milošević je podsetio da su za taj prihod uskraćeni bolesni od retkih bolesti, organizacije osoba sa invaliditetom, Crveni krst, ustanove za socijalni rad, narodne kuhinje, ustanove za spot I omladinu i lokalne samouprave.
U UPIS-u smatraju da zakon mora da se poštuje i da domaće kompanije, bez obzira na delatnost, moraju da imaju ravnopravan položaj.
"Ovako neprincipijelno širenje monopola Državne lutrije Srbije void direktnoj šteti za budžet, gušenju domaćeg tržišta igara na sreću i ugrožavanju više od 10.000 radnih mesta u domaćoj industriji igara na sreću i daljem odlivu novca iz države", navode u UPIS-u.
Predstavnici UPIS-a su 1. juna poslali dopis nadležnom Ministarstvu finansija i Upravi za igre na sreću sa zhtevom da im se obrazloži trenutna situacija, ali odgovor još nisu dobili.
Oni su istakli da će dopis poslati i ministarstvima omladine I sporta, zdravlja i rada i socijalne politike, kako bi saznali na koji način se gube prihodi od igara na sreću koji su namenjeni radu tih institucija, a spremni su da se žale i Komisiji za zaštitu konkurencije i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i međunarodnim institucijama.
Govoreći o poslovanju Lutrije Srbije, navedeno je da je ta kompanija u kojoj radi 236 ljudi i pored monopolskog položaja, 2011. imala 111,7 miliona evra neto dobiti, što je pet puta manje nego članice UPIS-a koje zapošljvaju deset puta više ljudi i koje su imale neto dobit od 584,6 miliona evra.
U Državnoj lutriji Srbije agenciji Beta je rečeno da ne žele da komentarišu navode UPIS-a.
(Beta)
Istaknuto je da je ta strana kompanija "diskutabilnog poslovnog renomea" i da je bila u sukobu sa zakonom u pojedinim zemljama u kojima radi (SAD, Španija i Turska).
Kako je navedeno, ta strana kompanija nema ugovor ni s jednom državnom lutrijom u svetu, osim u Srbiji, a nije jasan ni način na koji je odabrana, jer domaći priređivači igara na sreću koji posluju u više od 20 zemlja nisu bili obavešteni o tome da Državna lutrija traži partnera.
Koordinator UPIS-a Zoran Milošević rekao je i da je Državna lutrija Srbije "sedam godina imala isklučivo pravo na priređivanje igara na sreću preko interneta, ali da za to vreme nije pokrenula nijednu igru".
On je rekao da je Državna lutrije tek "po usvajanju izmena Zakona o igrama na sreću, krajem 2011, kojim se izjednačavaju državni i privatni priređivači igara na sreću, odlučila da počne
priređivanje sportskog klađenja preko interneta".
"Prema analizama, za tih sedam godina su desetine miliona evra izgubljene jer država nije prihodovala od igara na sreću", kazao je Milošević.
On je dodao da su odmah po usvajanju izmene zakona privatne kompanije podnele zahtev da im se omogući priređivanje igara na sreću preko interneta, ali da odgovor još nisu dobile, jer nisu usvojeni pravilnici koji to regulišu.
Milošević je kazao da je za pokretanje takvih igara na sreću preko interneta potrebno najmanje pola miliona evra, zbog čega su se neke kompanije zaduživale, očekujući brzo dobijanje dozvole.
On smatra da se za to vreme "pripremao teren" i čekalo da Državna lutrija počne organizovanje sportskog klađenja preko interneta.
"Onemogućavanje rada na internetu priređivačima igara na sreću državu na ime neisplaćenih naknada mesečno košta oko 75.000 evra, odnosno za šest meseci oko pola miliona evra", kazao je predstavnik UPIS-a.
Milošević je podsetio da su za taj prihod uskraćeni bolesni od retkih bolesti, organizacije osoba sa invaliditetom, Crveni krst, ustanove za socijalni rad, narodne kuhinje, ustanove za spot I omladinu i lokalne samouprave.
U UPIS-u smatraju da zakon mora da se poštuje i da domaće kompanije, bez obzira na delatnost, moraju da imaju ravnopravan položaj.
"Ovako neprincipijelno širenje monopola Državne lutrije Srbije void direktnoj šteti za budžet, gušenju domaćeg tržišta igara na sreću i ugrožavanju više od 10.000 radnih mesta u domaćoj industriji igara na sreću i daljem odlivu novca iz države", navode u UPIS-u.
Predstavnici UPIS-a su 1. juna poslali dopis nadležnom Ministarstvu finansija i Upravi za igre na sreću sa zhtevom da im se obrazloži trenutna situacija, ali odgovor još nisu dobili.
Oni su istakli da će dopis poslati i ministarstvima omladine I sporta, zdravlja i rada i socijalne politike, kako bi saznali na koji način se gube prihodi od igara na sreću koji su namenjeni radu tih institucija, a spremni su da se žale i Komisiji za zaštitu konkurencije i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i međunarodnim institucijama.
Govoreći o poslovanju Lutrije Srbije, navedeno je da je ta kompanija u kojoj radi 236 ljudi i pored monopolskog položaja, 2011. imala 111,7 miliona evra neto dobiti, što je pet puta manje nego članice UPIS-a koje zapošljvaju deset puta više ljudi i koje su imale neto dobit od 584,6 miliona evra.
U Državnoj lutriji Srbije agenciji Beta je rečeno da ne žele da komentarišu navode UPIS-a.
(Beta)
