Vozač gradskog autobusa na liniji "51", Marko Đorđević (38), spasio je juče život pedesetak putnika autobusa iako mu je je otkazalo srce i tako se s pravom može zvati herojem Beograda.
Vozač jednog autobusa gradskog saobraćaja novi je heroj Beograda. Marko Đorđević (38) preminuo je u Beogradu u četvrtak ujutru oko osam časova za volanom autobusa na liniji "51", punog putnika. Prisebnošću vozača, koji je imao srčani udar, izbegnuta je velika tragedija.i
Nesrećnom čoveku je iznenada pozlilo na radnom mestu, ali je uprkos tome bio dovoljno priseban da na vreme bezbedno uđe u stanicu, zaustavi vozilo i parkira ga na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske i tako direktno spreči još veću tragediju.
Marku je oko 8.30 časova iznenada pozlilo za volanom, u neposrednoj blizini Beogradskog sajma, jednom od najprometnijih delova glavnog grada, dok je vozio autobus sa više od 50 putnika.
S obzirom na to da je vozilo išlo brzo, da je u saobraćaju bilo još mnogo automobila, a obližnja stanica bila puna ljudi, gotovo je izvesno da bi došlo do nesreće tragičnih razmera da odvažni vozač nije poslednjom snagom uspeo da zaustavi autobus. Njemu, međutim, nije bilo pomoći, a uzrok smrti je najverovatnije srčani udar.
Posle incidenta okupljeni na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice i dalje su prepričavali ono što se dogodilo ne znajući da vozač nije preživeo. Gotovo uglas rekli su nam da ne mogu ni da zamisle kakva bi se katastrofa dogodila da vozač nije na vreme zaustavio autobus.
"Video sam da autobus u velikoj brzini zanosi levo-desno i odmah sam znao da nešto nije u redu. Odahnuo sam kada se vozilo na kraju zaustavilo. Kada je autobus stao, pritrčala mi je jedna žena, koja je uspaničeno vikala da je vozaču pozlilo. Svaka mu čast na hrabrosti i prisebnosti da zaustavi vozilo, ne znam ko bi na njegovom mestu smogao snage za to, rekao je za "Press".saobraćajni policajac koji je regulisao saobraćaj na ovoj raskrsnici.
Ekipa Presa je bila i u porodičnoj kući Đorđevića, u Bariču, dvadesetak kilometara od Beograda. Markov otac Miroslav, zanemeo od bola, sedeo je ispred kuće i gledao ka kapiji, kao da će svakog trenutka ugledati sina koji se vraća s posla, kao i toliko puta ranije.
"U ovo ne mogu da poverujem. Pa Marko se nikad nije žalio na zdravlje, samo bi ponekad, kad ga je bolela glava, popio tabletu. I ja više od 30 godina radim kao vozač autobusa i do sada nikad nisam čuo da se neko od putnika žalio na mog sina. Trudio se da pomogne svakom da se bezbedno smesti u autobus. I kolegama je pomagao. Kad god ga je neko od njih zvao da ga menja, menjao ga je. Bez izuzetka. Samo je gledao da pomogne drugom. Evo i sada, umro je u autobusu, a nije napravio udes, pred sam kraj života gledao je da drugi budu dobro, a za njega kako bude", kroz plač priča otac Miroslav dok teši Markovu nevenčanu suprugu Danielu.
(MONDO)
Nesrećnom čoveku je iznenada pozlilo na radnom mestu, ali je uprkos tome bio dovoljno priseban da na vreme bezbedno uđe u stanicu, zaustavi vozilo i parkira ga na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske i tako direktno spreči još veću tragediju.
Marku je oko 8.30 časova iznenada pozlilo za volanom, u neposrednoj blizini Beogradskog sajma, jednom od najprometnijih delova glavnog grada, dok je vozio autobus sa više od 50 putnika.
S obzirom na to da je vozilo išlo brzo, da je u saobraćaju bilo još mnogo automobila, a obližnja stanica bila puna ljudi, gotovo je izvesno da bi došlo do nesreće tragičnih razmera da odvažni vozač nije poslednjom snagom uspeo da zaustavi autobus. Njemu, međutim, nije bilo pomoći, a uzrok smrti je najverovatnije srčani udar.
Posle incidenta okupljeni na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice i dalje su prepričavali ono što se dogodilo ne znajući da vozač nije preživeo. Gotovo uglas rekli su nam da ne mogu ni da zamisle kakva bi se katastrofa dogodila da vozač nije na vreme zaustavio autobus.
"Video sam da autobus u velikoj brzini zanosi levo-desno i odmah sam znao da nešto nije u redu. Odahnuo sam kada se vozilo na kraju zaustavilo. Kada je autobus stao, pritrčala mi je jedna žena, koja je uspaničeno vikala da je vozaču pozlilo. Svaka mu čast na hrabrosti i prisebnosti da zaustavi vozilo, ne znam ko bi na njegovom mestu smogao snage za to, rekao je za "Press".saobraćajni policajac koji je regulisao saobraćaj na ovoj raskrsnici.
Ekipa Presa je bila i u porodičnoj kući Đorđevića, u Bariču, dvadesetak kilometara od Beograda. Markov otac Miroslav, zanemeo od bola, sedeo je ispred kuće i gledao ka kapiji, kao da će svakog trenutka ugledati sina koji se vraća s posla, kao i toliko puta ranije.
"U ovo ne mogu da poverujem. Pa Marko se nikad nije žalio na zdravlje, samo bi ponekad, kad ga je bolela glava, popio tabletu. I ja više od 30 godina radim kao vozač autobusa i do sada nikad nisam čuo da se neko od putnika žalio na mog sina. Trudio se da pomogne svakom da se bezbedno smesti u autobus. I kolegama je pomagao. Kad god ga je neko od njih zvao da ga menja, menjao ga je. Bez izuzetka. Samo je gledao da pomogne drugom. Evo i sada, umro je u autobusu, a nije napravio udes, pred sam kraj života gledao je da drugi budu dobro, a za njega kako bude", kroz plač priča otac Miroslav dok teši Markovu nevenčanu suprugu Danielu.
(MONDO)
