Zabranu delovanja udruženja "Otačestveni pokret Obraz" od Ustavnog suda Srbije tražilo je Republičko javno tužilaštvo, a od tog zahteva do prve javne rasprave prošlo je dve godine.

Tužilaštvo je pozdravilo odluku USS, ocenjujući da će doprineti suzbijanju nasilja i netolerancije.

"Ovakva odluka šalje veoma snažnu poruku da je zaštita ljudskih prava i građanskih sloboda u Republici Srbiji neprikosnovena", rekao je portparol tužilaštva Tomo Zorić za Tanjug.

On je dodao da bi ta odluka trebalo da doprinese suzbijanju nasilja i netolerancije koju je propagirala ova organizacija.

Tužilaštvo je bilo tražilo i da se "Obraz" briše iz registra, kao i da se sva buduća udruženja i grupe koje žele da nastave aktivnosti "Obraza" smatraju nelegalnim da bi se sprečilo da aktivisti "Obraza" zaobiđu presudu o zabrani i registruju nova udruženja sa istom svrhom i ciljem i tako uspostave kontinuitet sa "Obrazom".

U Ustavnom sudu Srbije o zabrani "Obraza“, nakon javne rasprave, koja je održana u decembru 2011. održana su još tri ročišta na kojima se većalo o argumentima za zabranu i protiv nje.

Tužilaštvo je zatražilo zabranu te organizacije jer "svojim delovanjem ugrožava temeljne principe demokratije i zato je zabrana te organizacije opravdana i u skladu je sa Konvencijom UN o ukidanju diskriminacije".

U zahtevu za zabranu Tužilaštvo je navelo brojne nasilne akcije te organizacije i krivične postupke i presude koje se vode protiv vođe "Obraza" Mladena Obradovića i njegovih saradnika.

Vođa "Obraza" Mladen Obradović je u toj raspravi izjavio da se taj pokret zalaže za državnu i strukturnu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja i da srpski svetosavski nacionalizam nije šovinizam i da nije isključiv.

Obradović je naveo da se 'Obraz' zalaže za "zdravo društvo", što znači da negativne pojave budu prevaziđene i da je Obraz pokret "legalista i legitimista".

Zabranu "Otačastvenog pokreta Obraz" i "Srpskog narodnog pokreta 1389" zatražio je 25. septembra 2009. godine tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović zbog, kako je naveo, nasilnog rušenja ustavnog poretka, kršenja zajamčenih manjinskih i ljudskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Tužilaštvo je tada saopštilo da je uočilo Obraz i Pokret 1389 kao uzročnike brojnih incidenata u kojima su njihovi pripadnici pridržavajući se načela tih organizacija na razne načine povređivali Ustavom garantovana ljudska prava.

Vođa Obraza Mladen Obradović je 20. aprila 2011. prvostepeno osuđen pred Višim sudom u Beogradu na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa, 10. oktobra 2010. godine, a njegovi saradnici iz Obraza Damir Grbić i Krsta Milovanović na po godinu dana zatvora.

U neredima na beogradskim ulicama tada je povređeno više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca, a pričinjena je i velika materijalna šteta.

MUP Srbije je 2005. godine "Obraz" označio kao klerofašističku organizaciju.

Ustavni sud Srbije je prošle godine u junu zabranio delovanje takođe ultra-desničarske organizacije "Nacionalni stroj".

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da je zabrana klerofašističke organizacije "Obraz" bila "nužna", ali je upozorio da njome neće biti rešen problem ekstremizma u društvu već da se moraju poboljšati uslovi života i obrazovanja.

On je agenciji Beta rekao da odluka Ustavnog suda stvara uslove za suzbijanje ekstremizma, ali da se mora više uraditi u pogledu obrazovanja, kao i poboljšanja uslova života radi rešenja tog problema.

"Ne treba misliti da je tom zabranom rešen problem ekstremizma. Potrebne su intenzivnije mere u oblasti kulture, obrazovanja, sporta ali i ekonomije u protivnom ekstremizam će se povećavati", upozorio je zaštitnik građana.

Gej strejt alijansa (GSA) pozdravila je danas odluku Ustavnog suda.

"GSA zato poziva državu i njene institucije da nastave sistemsku borbu za smanjenje nasilja i diskriminacije", navodi se u saopštenju i dodaje da je ta organizacija zadovoljna i obrazloženjem odluke Ustavnog suda.

Dodaje se da se iz nje vidi da je Ustavni sud prepoznao goruću društvenu potrebu za izgradnjom demokratskog i tolerantnog društva kroz zaštitu pravnog poretka i društvenih vrednosti, kao i kroz sprečavanje "svih pojava koje mogu, naročito stvaranjem okruženja nesigurnosti i straha za pripadnike čitavih društvenih grupa, poništiti napore kojima se iskazuje demokratska tradicija srpskog naroda".

Alijansa izražava očekivanje da će Ustavni sud i druge postupke za zabranu rada sličnih organizacija i grupa okončati identičnim odlukama u što kraćem roku.

Međutim, GSA smatra da mere zabrane rada poput ove neće biti dovoljne i da se njima ne mogu rešiti problemi desničarskog ekstremizma i sveprisutnog nasilja, ukoliko država ne nastavi sa sistemskim merama na suzbijanju i prevenciji nasilja i diskriminacije kao što su uvođenje instituta zločina iz mržnje u Krivični zakonik, efikasniji rad bezbednosnih službi i pravosuđa na slučajevima nasilja i diskriminacije, ulaganje u obrazovanje građana i podizanje svesti o toleranciji...

Nezavisni policijski sindikat Srbije ocenio je danas da je zabrana klerofašističke organizacije "Obraz" dobar potez, ali je upozorio da to nije dovoljno za povećanje bezbednosti u Srbiji.

U saopštenju tog sindikata se kaže da su i dalje na slobodi članovi "Obraza" koji su učestvovali u brojnim neredima i da njih ništa ne sprečava da nastave to da rade.

"Dakle, ove osobe ništa ne sprečava da nastave sa ugrožavanjem bezbednosne situacije u zemlji i budu potencijalni učesnici novih nemira motivisanih mržnjom kao što su organizovani neredi u Beogradu povodom održavanja "Parade ponosa", 10. oktobra 2010. kada su teže i lakše povređena 124 policajca", saopštio je Nezavisni policijski sindikat Srbije.

(agencije/MONDO)