Za rubriku "Verovali ili ne".Čačanin Dobrivoje Veljović (84) najverovatnije je penzioner s najdužim stažom u Srbiji.
Poštar mu penziju donosi pune 63 godine, a ovaj starina kaže kako namerava da ga dočekuje bar još dve decenije.
"U penziju sam otišao u 21. godini, bilo je to 1949. godine. Razboleo sam se od tuberkuloze, a kao šnajder u preduzeću 'Boba Miletić' radio sam samo tri godine", priča za "Kurir" Dobrivoje Veljović Veljaš.
Tada mladom šnajderu lekari su prilikom pregleda za odsluženje vojnog roka konstatovali tuberkulozu.
Bolestan, vratio se u rodno selo Goračiće u Dragačevu, a istovremeno je otišao u invalidsku penziju.
"Doktori su me tada otpisali, a ja sam čekao sudnji dan. U selu sam iskašljavao krv, ali nisam pio nikakve lekove, bilo je teško vreme, nije se imalo. Malo-pomalo, počeo sam da pijem pokoju rakiju, ko velim, ako ću već da umrem, bar da umrem a da ni za čim ne žalim", kaže starina.
Posle nekog vremena Dobrivoje se potpuno oporavio od opake bolesti, oženio se i sa ženom Gvozdenijom dobio ćerku Milicu i sina Milivoja. Nažalost, svi oni su pomrli, a o njemu sada brine snaja Katarina.
"Iako sam čitavog života bio penzioner, nikada mi nije bilo dosadno. Ko kaže da je bolje raditi nego ne raditi, taj laže. Siguran sam da bi se mnogi menjali sa mnom. Međutim, ja se nisam pretvarao da sam bolestan da bih se dokopao penzije, u komisiji su tada procenili da neću dugo poživeti, ali prevarili su se", objašnjava starac i dodaje da iznos na čeku iznosi 21.000 hiljadu. Kaže, nije mnogo, ali sasvim dovoljno za rakijicu u kafanici.
"Lekari koji su konstatovali u ono vreme neizlečivu bolest odavno nisu među živima. Za 63 godine, koliko mi donose penziju, ispratio sam ukupno četiri poštara, tri na onaj svet, a jednog u zasluženu penziju. S novim poštarom nameravam da se družim bar još jednu ili dve decenije", kaže kroz osmeh ovaj Čačanin.
(MONDO)
"U penziju sam otišao u 21. godini, bilo je to 1949. godine. Razboleo sam se od tuberkuloze, a kao šnajder u preduzeću 'Boba Miletić' radio sam samo tri godine", priča za "Kurir" Dobrivoje Veljović Veljaš.
Tada mladom šnajderu lekari su prilikom pregleda za odsluženje vojnog roka konstatovali tuberkulozu.
Bolestan, vratio se u rodno selo Goračiće u Dragačevu, a istovremeno je otišao u invalidsku penziju.
"Doktori su me tada otpisali, a ja sam čekao sudnji dan. U selu sam iskašljavao krv, ali nisam pio nikakve lekove, bilo je teško vreme, nije se imalo. Malo-pomalo, počeo sam da pijem pokoju rakiju, ko velim, ako ću već da umrem, bar da umrem a da ni za čim ne žalim", kaže starina.
Posle nekog vremena Dobrivoje se potpuno oporavio od opake bolesti, oženio se i sa ženom Gvozdenijom dobio ćerku Milicu i sina Milivoja. Nažalost, svi oni su pomrli, a o njemu sada brine snaja Katarina.
"Iako sam čitavog života bio penzioner, nikada mi nije bilo dosadno. Ko kaže da je bolje raditi nego ne raditi, taj laže. Siguran sam da bi se mnogi menjali sa mnom. Međutim, ja se nisam pretvarao da sam bolestan da bih se dokopao penzije, u komisiji su tada procenili da neću dugo poživeti, ali prevarili su se", objašnjava starac i dodaje da iznos na čeku iznosi 21.000 hiljadu. Kaže, nije mnogo, ali sasvim dovoljno za rakijicu u kafanici.
"Lekari koji su konstatovali u ono vreme neizlečivu bolest odavno nisu među živima. Za 63 godine, koliko mi donose penziju, ispratio sam ukupno četiri poštara, tri na onaj svet, a jednog u zasluženu penziju. S novim poštarom nameravam da se družim bar još jednu ili dve decenije", kaže kroz osmeh ovaj Čačanin.
(MONDO)
