U Viminacijumu, uz fosile preistorijskih divova izronile rimske grobnice. Otkriven najfiniji zlatni nakit, a nedaleko odatle i zagonetan „industrijski“ kompleks.
Misterijama u Viminacijumu nema kraja - arheolozi su u četvrtak na mestu gde to niko nije očekivao, u podnožju brega Nosak gde su pronašli fosile mamuta, otkrili rimske grobnice iz drugog i trećeg veka naše ere, pišu "Novosti".
U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti. Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem mamuta, otkriven i misteriozni „industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile.
"Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole", kaže arheolog mr Ilija Danković. "Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo".
Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.
"Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara", kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.
"Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova".
U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika. Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.
"Deo kljove koji smo do sada oslobodili dug je 1,85 metara, a još uvek nismo stigli do njene polovine", kaže mr Nemanja Mrđić.
"Iz lesa smo iskopali i nekoliko ogromnih pršljenova i kostiju, ali sve ovo je tek početak. Za ovaj teren se smatralo da je arheološki jalov, a sad iz dana u dan imamo nova otkrića i očekujemo da se tako nastavi", kaže on za "Novosti".
Arheolozi naglašavaju da su na novootkrivenom antičkom groblju ponovo pronašli pokojnika zalivenog u kreč, što nije zabeleženo ni na jednoj drugoj rimskoj nekropoli, osim viminacijumskoj koja je bila ogromna i koristila se oko 500 godina. Oni pretpostavljaju da je pokojnik bio žrtva neke zaraze zbog koje je poliven živim krečom, ali jednostavno nemaju s čim da uporede ovakav način sahranjivanja, jer nije viđen ni na jednom drugom lokalitetu.
(MONDO)
U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti. Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem mamuta, otkriven i misteriozni „industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile.
"Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole", kaže arheolog mr Ilija Danković. "Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo".
Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.
"Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara", kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.
"Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova".
U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika. Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.
"Deo kljove koji smo do sada oslobodili dug je 1,85 metara, a još uvek nismo stigli do njene polovine", kaže mr Nemanja Mrđić.
"Iz lesa smo iskopali i nekoliko ogromnih pršljenova i kostiju, ali sve ovo je tek početak. Za ovaj teren se smatralo da je arheološki jalov, a sad iz dana u dan imamo nova otkrića i očekujemo da se tako nastavi", kaže on za "Novosti".
Arheolozi naglašavaju da su na novootkrivenom antičkom groblju ponovo pronašli pokojnika zalivenog u kreč, što nije zabeleženo ni na jednoj drugoj rimskoj nekropoli, osim viminacijumskoj koja je bila ogromna i koristila se oko 500 godina. Oni pretpostavljaju da je pokojnik bio žrtva neke zaraze zbog koje je poliven živim krečom, ali jednostavno nemaju s čim da uporede ovakav način sahranjivanja, jer nije viđen ni na jednom drugom lokalitetu.
(MONDO)
