Toksični efekti preparata kojima komarce zaprašujemo iz vazduha nisu do kraja ispitani, kažu u Agenciji za hemikalije.
Dizanje vazdušne eskadrile na komarce, za čim ovih dana vape brojni izujedani Beograđani, pomalo deluje kao potezanje topa na muvu, ali nikome u Srbiji to ne izaziva smeh, već strah za sopstveno zdravlje.
Toksični efekti preparata, kako piše "Politika", neće ni biti ispitani do kraja sledeće godine, odnosno još će se ove i sledeće sezone ti preparati raspršivati nad našim glavama pre nego što njihova bezbednost bude – valja se nadati – apsolutno potvrđena.
To što se ovi preparati koriste bez kompletnih procena rizika nije propust naših institucija, već sistem kakav vlada i u Evropskoj uniji.
Pre dvanaest godina Brisel je usvojio novu direktivu koja reguliše stavljanje u promet i korišćenje biocida – preparata za suzbijanje štetočina.
Propisani su rokovi u kojima je za razne aktivne supstance, osnovne sastojke biocida, neophodno dostaviti celovit tehnički dosije, sa potpunom procenom rizika.
Preparati na bazi tih aktivnih supstanci u međuvremenu nisu povučeni sa tržišta, osim onih za koje su njihovi proizvođači odlučili da odustanu od skupih ispitivanja i izrade obimne dokumentacije.
Posle odobravanja izvesne aktivne supstance, potrebno je sastaviti tehnički dosije i za svaki pojedinačan preparat koji je na njoj zasnovan kako bi i ta hemikalija bila autorizovana kao nesumnjivo bezbedna.
Dosije za preparate na bazi lambda cihalotrina, osnove biocida kojim se u Srbiji komarci zasipaju iz vazduha , proizvođači moraju proslediti nacionalnoj ustanovi zaduženoj za upravljanje hemikalijama najkasnije do oktobra 2013. godine. Pošto se tehnički dosije izrađuje na hiljadama stranica i zahteva znatne finansijske I kadrovske kapacitete proizvođača i regulatornog tela, u Srbiji je taj rok produžen do kraja 2013. godine, objašnjavaju u Agenciji za hemikalije.
Ti preparati se inače ne koriste u Evropi za suzbijanje komaraca iz vazduha, pa su zato tri snabdevača tim preparatima dužna da dostave podatke na osnovu kojih može da se proceni rizik kada se njihovi preparti prskaju iz aviona.
Ovo još jednom potvrđuje koliko je uništavanje komaraca iz aviona neobično za evropske pojmove.
Borba protiv letećih napasti na njihovom terenu, u vazduhu, u Beogradu je ipak neizbežna, objašnjavaju u gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
"Suzbijanje komaraca sa zemlje je neizvodljivo u delovima grada poput leve obale Dunava, zagušenim šibljicima u koje se naše ekipe ne mogu probiti. Zbog toga ne možemo odustati od tog metoda", kažu u sekretarijatu.
(MONDO)
Toksični efekti preparata, kako piše "Politika", neće ni biti ispitani do kraja sledeće godine, odnosno još će se ove i sledeće sezone ti preparati raspršivati nad našim glavama pre nego što njihova bezbednost bude – valja se nadati – apsolutno potvrđena.
To što se ovi preparati koriste bez kompletnih procena rizika nije propust naših institucija, već sistem kakav vlada i u Evropskoj uniji.
Pre dvanaest godina Brisel je usvojio novu direktivu koja reguliše stavljanje u promet i korišćenje biocida – preparata za suzbijanje štetočina.
Propisani su rokovi u kojima je za razne aktivne supstance, osnovne sastojke biocida, neophodno dostaviti celovit tehnički dosije, sa potpunom procenom rizika.
Preparati na bazi tih aktivnih supstanci u međuvremenu nisu povučeni sa tržišta, osim onih za koje su njihovi proizvođači odlučili da odustanu od skupih ispitivanja i izrade obimne dokumentacije.
Posle odobravanja izvesne aktivne supstance, potrebno je sastaviti tehnički dosije i za svaki pojedinačan preparat koji je na njoj zasnovan kako bi i ta hemikalija bila autorizovana kao nesumnjivo bezbedna.
Dosije za preparate na bazi lambda cihalotrina, osnove biocida kojim se u Srbiji komarci zasipaju iz vazduha , proizvođači moraju proslediti nacionalnoj ustanovi zaduženoj za upravljanje hemikalijama najkasnije do oktobra 2013. godine. Pošto se tehnički dosije izrađuje na hiljadama stranica i zahteva znatne finansijske I kadrovske kapacitete proizvođača i regulatornog tela, u Srbiji je taj rok produžen do kraja 2013. godine, objašnjavaju u Agenciji za hemikalije.
Ti preparati se inače ne koriste u Evropi za suzbijanje komaraca iz vazduha, pa su zato tri snabdevača tim preparatima dužna da dostave podatke na osnovu kojih može da se proceni rizik kada se njihovi preparti prskaju iz aviona.
Ovo još jednom potvrđuje koliko je uništavanje komaraca iz aviona neobično za evropske pojmove.
Borba protiv letećih napasti na njihovom terenu, u vazduhu, u Beogradu je ipak neizbežna, objašnjavaju u gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
"Suzbijanje komaraca sa zemlje je neizvodljivo u delovima grada poput leve obale Dunava, zagušenim šibljicima u koje se naše ekipe ne mogu probiti. Zbog toga ne možemo odustati od tog metoda", kažu u sekretarijatu.
(MONDO)
