U Srebrenici se dogodio težak ratni zločin i počinioce treba kazniti ali je neprihvatljivo naduvavanje broja žrtava, kažu iz Istorijskog projekta "Srebrenica".
U teškom ratnom zločinu streljano nekoliko stotina ratnih zarobljenika i svi koji su u njemu učestvovali treba da budu kažnjeni, ali je neprihvatljivo povećavanje broja žrtava i kvalifikacija tog zločina kao genocida, smatra predsednik Istorijskog projekta "Srebrenica" Stefan Karganović.
Povodom izlaska knjige “Srebrenica: Falsifikovanje istorije”, on je rekao Srni da grupa autora na kratak i jasan način izlažu razloge zašto smatraju da je zvanična priča o Srebrenici lažna, a prvi razlog je što u Srebrenici nije bilo 8.000 žrtava.
"Ako žrtve definišemo kao ratne zarobljenike koji su bili streljani, to se desilo, ali je nastradalo nekoliko stotina ljudi i to je strašan zločin, ali nije genocid", rekao je Karganović.
U Srebrenici je, tvrdi on, bilo nekoliko hiljada poginulih, od kojih je većina poginula tokom povlačenja 28. divizije Armije RBiH iz Srebrenice prema Tuzli posle 11. juna.
"Nisu svi bili poređani uza zid i streljani, što je veoma bitno. Ta lica mešaju sa žrtvama da bi se dobio što veći broj", istakao je Karganović.
Druga stvar koju autori ove knjige dovode u pitanje je pravna kvalifikacija genocida.
"Nismo ubeđeni da je to dokazano, ne vidimo elemente koji idu u prilog toj tezi i zato je oštro kritikujemo", rekao je Karganović, koji je jedan od autora knjige.
Kao razlog plasiranja priče o Srebrenici, autori navode da je Americi i NATO-u bio potreban razlog da tada vojno intervenišu u BiH, a za kasnije intervencije izgovor im je bio da "izbegnu novu Srebrenicu".
U knjizi se kritikuju "mejnstrim" mediji i analitičari sa zapada, jer izbegavaju da razmatraju značajne masakre nad srpskim civilima zato što se ne uklapaju u priču o "demonskim Srbima".
Karganović je u "Beogradskom kulturnom klubu" održao predavanje o temi "Srebrenica: Falsifikovanje istorije”, gde je i predstavljena istoimene knjiga koja se sastoji od priloga deset domaćih i stranih istraživača, među kojima su istoričari, advokati, novinari i drugi stručni saradnici.
U knjizi, koja je objavljena u saradnji sa beogradskim nedeljnikom "Pečat", kritikuju se preovlađujuća gledišta u vezi sa događajima u Srebrenici.
Pod znak pitanja presude Haškog suda o genocidu u Srebrenici na neki način stavilo je i samo pravosuđe BiH presudom u "slučaju Kos" kada je isto delo okarakterisano kao "zločin protiv čovečnosti" ali ne i "genocis".
(Srna/MONDO)
Povodom izlaska knjige “Srebrenica: Falsifikovanje istorije”, on je rekao Srni da grupa autora na kratak i jasan način izlažu razloge zašto smatraju da je zvanična priča o Srebrenici lažna, a prvi razlog je što u Srebrenici nije bilo 8.000 žrtava.
"Ako žrtve definišemo kao ratne zarobljenike koji su bili streljani, to se desilo, ali je nastradalo nekoliko stotina ljudi i to je strašan zločin, ali nije genocid", rekao je Karganović.
U Srebrenici je, tvrdi on, bilo nekoliko hiljada poginulih, od kojih je većina poginula tokom povlačenja 28. divizije Armije RBiH iz Srebrenice prema Tuzli posle 11. juna.
"Nisu svi bili poređani uza zid i streljani, što je veoma bitno. Ta lica mešaju sa žrtvama da bi se dobio što veći broj", istakao je Karganović.
Druga stvar koju autori ove knjige dovode u pitanje je pravna kvalifikacija genocida.
"Nismo ubeđeni da je to dokazano, ne vidimo elemente koji idu u prilog toj tezi i zato je oštro kritikujemo", rekao je Karganović, koji je jedan od autora knjige.
Kao razlog plasiranja priče o Srebrenici, autori navode da je Americi i NATO-u bio potreban razlog da tada vojno intervenišu u BiH, a za kasnije intervencije izgovor im je bio da "izbegnu novu Srebrenicu".
U knjizi se kritikuju "mejnstrim" mediji i analitičari sa zapada, jer izbegavaju da razmatraju značajne masakre nad srpskim civilima zato što se ne uklapaju u priču o "demonskim Srbima".
Karganović je u "Beogradskom kulturnom klubu" održao predavanje o temi "Srebrenica: Falsifikovanje istorije”, gde je i predstavljena istoimene knjiga koja se sastoji od priloga deset domaćih i stranih istraživača, među kojima su istoričari, advokati, novinari i drugi stručni saradnici.
U knjizi, koja je objavljena u saradnji sa beogradskim nedeljnikom "Pečat", kritikuju se preovlađujuća gledišta u vezi sa događajima u Srebrenici.
Pod znak pitanja presude Haškog suda o genocidu u Srebrenici na neki način stavilo je i samo pravosuđe BiH presudom u "slučaju Kos" kada je isto delo okarakterisano kao "zločin protiv čovečnosti" ali ne i "genocis".
(Srna/MONDO)
