Učitelj oboleo od tuberkuloze i sa HIV virusom je pod velikim pritiskom da ode iz beogradske škole "Kralj Petar I", pa se na ispitu nalazi i škola i uopšte društvo.
Posle bure s početka meseca oko prenošenja tuberkuloze s učitelja na učenike, koja još nije dobila medicinski epilog, beogradsku OŠ "Kralj Petar I" ovih dana trese nova groznica.
Kada se pročulo da bolesni učitelj nije oboleo samo od tuberkuloze, za koju nije znao da ima, već je inficiran i virusom HIV-a, počeo je ogroman pritisak roditelja i na učitelja i na direktorku škole, piše "Blic".
Početkom ovog meseca 14 učenika drugog razreda OŠ „Kralj Petar Prvi” inficirano je bacilom tuberkuloze, deca su od tada dva puta testirana i najnoviji podaci biće poznati do kraja nedelje.
Što se tiče HIV-a, koji roditelji doživljavaju kao smrtnu pretnju, učitelj i uprava škole je na mnogo većem ispitu.
Nesretni učitelj se zbog tuberkuloze i dalje se nalazi na Infektivnoj klinici u Beogradu. Dobro se oseća i već sledeće nedelje bi mogao biti otpušten na kućno lečenje. Pištenje je šta će s njim biti posle toga.
"Mogu i sada da odem u penziju. Lekari mi kažu da za to nema razloga, jer deci ne mogu preneti bolest. Njihovo zdravlje mi je najbitnije" prve su reči učitelja M. M. (63) u razgovoru za "Blic".
Od kada se saznalo da boluje od ove opake bolesti, među roditeljima, ali i u školi je nastala panika. Roditelji su ljuti jer ih na učiteljevu bolest niko nije upozorio.
M. M. kaže da od kada je saznao da je bolestan vodi računa, pogotovu kada radi sa decom.
"Kada sam saznao da bolujem od side imao sam dilemu šta da uradim sa sobom. Da li vredi živeti ili treba dići ruku na sebe. Ipak, odlučio sam da se treba boriti za život. Voleo bih da ovu generaciju đaka izvedem do kraja. Iskreno da vam kažem, lako je obrazovati čoveka, ali napraviti od njega osobu sa emotivnim integritetom jeste veliki posao" - kaže M. M.
Direktorka ove osnovne škole, Milka Boškov, objašnjava da kolektiv, kao ni ona, nisu znali da M. M. ima sidu, ali da to, i pored svega, za njih ne predstavlja problem.
Njeno mišljenje je da svako ima pravo da se razboli i da ne kaže da li je bolestan ili ne. Ipak, ona tvrdi da se sada vodi hajka i ruši ugled školi i kolektivu.
Kada govore u načelu, svuda u svetu, pa i u Srbiji, svi su za pomoć i društvenu integraciju u normalan život ljudima sa Hivom ili sidom. Ali, samo na ovakvom konkretnom problemu mogu da roditelji, škola i društvo uopšte polože praktičan ispit, ako ništa drugo iz znanja o toj bolesti.
(MONDO)
Kada se pročulo da bolesni učitelj nije oboleo samo od tuberkuloze, za koju nije znao da ima, već je inficiran i virusom HIV-a, počeo je ogroman pritisak roditelja i na učitelja i na direktorku škole, piše "Blic".
Početkom ovog meseca 14 učenika drugog razreda OŠ „Kralj Petar Prvi” inficirano je bacilom tuberkuloze, deca su od tada dva puta testirana i najnoviji podaci biće poznati do kraja nedelje.
Što se tiče HIV-a, koji roditelji doživljavaju kao smrtnu pretnju, učitelj i uprava škole je na mnogo većem ispitu.
Nesretni učitelj se zbog tuberkuloze i dalje se nalazi na Infektivnoj klinici u Beogradu. Dobro se oseća i već sledeće nedelje bi mogao biti otpušten na kućno lečenje. Pištenje je šta će s njim biti posle toga.
"Mogu i sada da odem u penziju. Lekari mi kažu da za to nema razloga, jer deci ne mogu preneti bolest. Njihovo zdravlje mi je najbitnije" prve su reči učitelja M. M. (63) u razgovoru za "Blic".
Od kada se saznalo da boluje od ove opake bolesti, među roditeljima, ali i u školi je nastala panika. Roditelji su ljuti jer ih na učiteljevu bolest niko nije upozorio.
M. M. kaže da od kada je saznao da je bolestan vodi računa, pogotovu kada radi sa decom.
"Kada sam saznao da bolujem od side imao sam dilemu šta da uradim sa sobom. Da li vredi živeti ili treba dići ruku na sebe. Ipak, odlučio sam da se treba boriti za život. Voleo bih da ovu generaciju đaka izvedem do kraja. Iskreno da vam kažem, lako je obrazovati čoveka, ali napraviti od njega osobu sa emotivnim integritetom jeste veliki posao" - kaže M. M.
Direktorka ove osnovne škole, Milka Boškov, objašnjava da kolektiv, kao ni ona, nisu znali da M. M. ima sidu, ali da to, i pored svega, za njih ne predstavlja problem.
Njeno mišljenje je da svako ima pravo da se razboli i da ne kaže da li je bolestan ili ne. Ipak, ona tvrdi da se sada vodi hajka i ruši ugled školi i kolektivu.
Kada govore u načelu, svuda u svetu, pa i u Srbiji, svi su za pomoć i društvenu integraciju u normalan život ljudima sa Hivom ili sidom. Ali, samo na ovakvom konkretnom problemu mogu da roditelji, škola i društvo uopšte polože praktičan ispit, ako ništa drugo iz znanja o toj bolesti.
(MONDO)
