Zbog čekanja na izabranog lekara, gužva u urgentnim centrima Srbije. Od 30 do 50 odsto pacijenata koji dolaze tu na pregled nema šta da traži u Urgentnom centru, kažu lekari.
Svaki treći bolesnik koji završi u nekom od urgentnih centara u Srbiji je - višak. Umesto da svoje probleme reše u nadležnom domu zdravlja, ovi pacijenti hrle u hitne službe ne bi li ih lekari brže pregledali. Osim što ne pripadaju ovde, "razmaženi" bolesnici prave gužvu i oduzimaju dragoceno vreme za pružanje pomoći životno ugroženim pacijentima.
Dugo čekanje na dijagnostičke preglede u domovima zdravlja, gužve i prevelika papirologija - samo su neki od razloga što je narodu urgentni centar prva misao i poslednja nada. I dok je ova služba "usijana" u svim gradovima širom zemlje, Urgentni centar KCS gotovo da se "raspada" od posla.
Samo kroz ovu ustanovu godišnje prođe više od 200.000 pacijenata. Od toga, hospitalizuje se između 18.000 i 20.000, hirurzi urade oko 7.000 operacija, a ugradi se i više od 1.400 stentova.
"Na urgentnoj kardiologiji godišnje bude lečeno oko 5.500 bolesnika, a imamo samo 18 kreveta", kaže kardiolog dr Nebojša Radovanović, zamenik direktora Urgentnog centra KCS.
"Zauzetost postelja je i do 200 odsto. Zbog toga, naša koronarna jedinica ima izgled ratne bolnice. Po dvoje pacijenata leži u boksu koji je predviđen za jednu osobu. Često spavaju na nosilima, koja su uska i visoka, pa mogu da padnu svakog časa.
Za neke od njih nema monitora za praćenje srčanog rada, što samo otežava lečenje i predstavlja veliki problem. Urgentni centar decenijama nije sređivan i poslednjih godina situacija je došla do neizdrživog nivoa."
Urgentni KCS mesto je i gde se dovoze najteži pacijenti iz cele zemlje. Odavde nema dalje. Prema rečima dr Radovanovića, i do 30 odsto bolesnika iz Srbije ovde potraži pomoć.
"Dolazi veliki broj bolesnika koji nisu hitni, a ni bolesni. Imamo pacijente koji dođu u Urgentni centar zbog prehlade, dijareje, beznačajnog povišenog pritiska, pa čak i zbog štucanja. Od 30 do 50 odsto pacijenata nema šta da traži u Urgentnom centru, već sve mogu da reše na nekom drugom mestu", kaže Radovanović.
Neravnomerna raspodela kardioloških bolesnika između Urgentnog centra KCS i kliničko-bolničkih centara traje već godinama. Kako kaže dr Radovanović, oni pokušavaju da nađu optimalno rešenje, ali ne uspevaju.
"Još pre nekoliko godina Ministarstvo zdravlja donelo je odluku da svi kliničko-bolnički centri moraju da budu prijemni 24 sata za hitne kardiološke bolesnike", objašnjava Radovanović.
" To se relativno poštuje, ali često čujemo Hitnu pomoć kako iz KBC vraćaju bolesnike i traže da ih voze kod nas u Urgentni."
I drugi urgentni centri u Srbiji muku muče sa prekobrojnim i nepotrebnim pacijentima. Među njima je i urgentna služba u KC Vojvodina.
Za skoro dve godine, koliko radi renovirani objekat, kroz urgentni centar u Novom Sadu prošlo je 156.054 pacijenata. Od toga najviše posla bilo je za hirurge.
Čak 107.491 bolesnik pregledan je na ovom odeljenju. Urađeno je više od 200.000 laboratorijskih analiza, 14.487 pregleda skenerom i 23.699 ultrazvučnih dijagnostika.
"Oko 30 odsto pacijenata dolazi bez uputa i bez prethodnog odlaska kod izabranog lekara ili doktora Hitne medicinske pomoći", kaže dr Vesna Pajtić, upravnik Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine.
"Tako, na brži način, zaobilazeći protokol, dolaze do specijaliste, ali i laboratorijskih i dijagnostičkih usluga. Sve ovo otežava rad u UC, stvara gužbu ispred prijemnih ambulanti i samim tim ugrožava život pacijentima kojima je pomoć stvarno neophodna", kaže dr Vesna Pajtić za "Novosti".
(MONDO)
Dugo čekanje na dijagnostičke preglede u domovima zdravlja, gužve i prevelika papirologija - samo su neki od razloga što je narodu urgentni centar prva misao i poslednja nada. I dok je ova služba "usijana" u svim gradovima širom zemlje, Urgentni centar KCS gotovo da se "raspada" od posla.
Samo kroz ovu ustanovu godišnje prođe više od 200.000 pacijenata. Od toga, hospitalizuje se između 18.000 i 20.000, hirurzi urade oko 7.000 operacija, a ugradi se i više od 1.400 stentova.
"Na urgentnoj kardiologiji godišnje bude lečeno oko 5.500 bolesnika, a imamo samo 18 kreveta", kaže kardiolog dr Nebojša Radovanović, zamenik direktora Urgentnog centra KCS.
"Zauzetost postelja je i do 200 odsto. Zbog toga, naša koronarna jedinica ima izgled ratne bolnice. Po dvoje pacijenata leži u boksu koji je predviđen za jednu osobu. Često spavaju na nosilima, koja su uska i visoka, pa mogu da padnu svakog časa.
Za neke od njih nema monitora za praćenje srčanog rada, što samo otežava lečenje i predstavlja veliki problem. Urgentni centar decenijama nije sređivan i poslednjih godina situacija je došla do neizdrživog nivoa."
Urgentni KCS mesto je i gde se dovoze najteži pacijenti iz cele zemlje. Odavde nema dalje. Prema rečima dr Radovanovića, i do 30 odsto bolesnika iz Srbije ovde potraži pomoć.
"Dolazi veliki broj bolesnika koji nisu hitni, a ni bolesni. Imamo pacijente koji dođu u Urgentni centar zbog prehlade, dijareje, beznačajnog povišenog pritiska, pa čak i zbog štucanja. Od 30 do 50 odsto pacijenata nema šta da traži u Urgentnom centru, već sve mogu da reše na nekom drugom mestu", kaže Radovanović.
Neravnomerna raspodela kardioloških bolesnika između Urgentnog centra KCS i kliničko-bolničkih centara traje već godinama. Kako kaže dr Radovanović, oni pokušavaju da nađu optimalno rešenje, ali ne uspevaju.
"Još pre nekoliko godina Ministarstvo zdravlja donelo je odluku da svi kliničko-bolnički centri moraju da budu prijemni 24 sata za hitne kardiološke bolesnike", objašnjava Radovanović.
" To se relativno poštuje, ali često čujemo Hitnu pomoć kako iz KBC vraćaju bolesnike i traže da ih voze kod nas u Urgentni."
I drugi urgentni centri u Srbiji muku muče sa prekobrojnim i nepotrebnim pacijentima. Među njima je i urgentna služba u KC Vojvodina.
Za skoro dve godine, koliko radi renovirani objekat, kroz urgentni centar u Novom Sadu prošlo je 156.054 pacijenata. Od toga najviše posla bilo je za hirurge.
Čak 107.491 bolesnik pregledan je na ovom odeljenju. Urađeno je više od 200.000 laboratorijskih analiza, 14.487 pregleda skenerom i 23.699 ultrazvučnih dijagnostika.
"Oko 30 odsto pacijenata dolazi bez uputa i bez prethodnog odlaska kod izabranog lekara ili doktora Hitne medicinske pomoći", kaže dr Vesna Pajtić, upravnik Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine.
"Tako, na brži način, zaobilazeći protokol, dolaze do specijaliste, ali i laboratorijskih i dijagnostičkih usluga. Sve ovo otežava rad u UC, stvara gužbu ispred prijemnih ambulanti i samim tim ugrožava život pacijentima kojima je pomoć stvarno neophodna", kaže dr Vesna Pajtić za "Novosti".
(MONDO)
