Davinićeva odbrana predložila je sudu da ga oslobodi optužbi za zloupotrebu službenog položaja prilikom nabavke pancira i druge vojne opteme za vojsku 2005. godine.

Oslobađajuću presudu predložili su i advokati odbrane oficira vojske SCG Jovice Vučkovića i Miluna Kokanovića.

Predstavnik tužilaštva nije došao na suđenje da iznese završnu reč, kao što nije dolazio ni na suđenja, na šta po novom zakonu više i nije obavezan.

Davinić je u završnoj reči odbacio sve navode iz optužnice koja ga, zajedno s dvojicom oficira vojske SCG Jovicom Vučkovićem i Milunom Kokanovićem, tereti da je oštetio budžet državne zajednice sklapanjem ugovora vrednog 176 miliona evra, između firme za proizvodnju vojne opreme "Mile Dragić" iz Zrenjanina i Vojske SCG.

Ističući da je sve radio u skladu sa zakonom, Davinić je, u izjavi Tanjugu, rekao da očekuje oslobađajuću presudu jer nije dokazana nijedna tačka optužnice.

On je podestio da je postupak protiv njega pokrenut jer je došao u sukob s tadašnim ministrom finansija Srbije Mlađanom Dinkićem u vezi a poslovanjem ministarstva odbrane SCG.

"Dinkić je želeo da na mesto zamenika ministra odbrane postavi svog čoveka koji bi kontrolisao materijalno finansijsko poslovanje ministarstva, naročito od prodaje viškova vojne imovine - nepokretnosti. To nije bilo u skladu sa Ustavno poveljom i sa stavom Vrhovnog saveta odbrane koji je smatrao da ministar finansija Srbije ne treba da ima dominantnu ulogu po pitanju funkcionisanja ministarstva odbrane SCG", rekao je Davinić.

Ističući da brojne Dinkićeve optužbe koje je izneo u medijima protiv njega nisu ušle u optužnicu, kao i na dokaze kojima mahom pobija sve navode optužnice koja je tokom postupka promenjena u optužni predlog, odnosno krivično delo za koje se terete on i njegovi saradnici prekvalifikovano je u blaži oblik.

Davinićeva odbrana je sudu, pored ostalih dokaza u toku procesa, podnela dopise nadležnih u Vojsci SCG o potrebama opremanja vojske, zatim zaključak Vlade Srbije od 25. novembra 2004, kojim je Davinić ovlašćen da raspolaže sedstvima dobijenim prodajom viškova vojne imovine i da ona mogu da se upotrebe za vojne nabavke u skladu sa posebnim programom nadležnog organa Državne zajednice.

Podnet i je Davinićev dopis Dinkiću od 3. avgusta kojim mu upućuje molbu da ličnim autoritetom u skladu sa svojim nadležnostima podrži Plan prioritetnog opremanja VSCG sredstvima naoružanja i vojne opreme u 2005/2006. godini kao i Plan opremanja za period 2006-2010. godine.

Sudu je podneta i odluka Saveta ministara Državne zajdnice od 22. avgusta 2005. o nabavci vojne opreme od "Prozvodnje Mile Dragić", kojom se predviđa da se nabavka opreme izvrši sredstvima dobijenim prodajom viškova vojne opreme kojima raspolaže ministar odbrane.

Davinićev branilac Dragan Pašić u završnoj reči je naveo da se iz odluke Saveta ministara od 22. avgusta 2005. godine, koju je potpisao predsednik državne zajednice Svetozar Marović, jasno vidi da je Davinić imao ovlašćenja da zaključi posao nabavke vojne opreme, iz čega sledi da nije mogao da zloupotrebi službeni položaj.

Advokat optuženog je naveo i da se iz dopisa sekreterijata Ministarstva odbrane Generalštabu i drugim organizacionim jedinicama ministarstva, iz januara 2005. godine, jasno vidi da je nabavka vojne opreme inicirana više od osam meseci pre donošenja konačne odluke.

On je istakao i da je Generalštab bio upoznat sa količinom i vrstom opreme koja treba da se nabavi, a odbacio je i tvrdnju tužilaštva da je postojao nesklad između potreba vojske i finansijskih mogućnosti države.

Tužilaštvo tereti Davinića da je iskorišćavanjem službenog položaja, vlasniku preduzeća "Mile Dragić" pribavio korist u vidu dobijanja posla snabdevanja Vojske SCG vojnom opremom - 60.000 šlemova i isto toliko zaštitnih prsluka, u ukupnoj vrednosti 176 miliona evra, na osnovu dva ugovora o kupovini zaštitne balističke opreme, koji nije u interesu državne zajednice SCG.

U optužnici je navedeno da o tom poslu Danivić nije obavestio tadašnjeg načelnika Generalštaba Dragana Paskaša, da je nabavka u količini i vrednosti bila izrazito u neskladu s potrebama vojske i finansijskim mogućnostima države, da za nju nije bilo finansijskih sredstava i da nije prošla neophodnu proceduru.

Navodi se i da je načelniku Sektora za materijalne resurse, drugooptuženom Kokanoviću, naredio da zaključi sporne ugovore, što je ovaj i uradio, naredivši svom podređenom, pukovniku Milovanu Andriću da potpiše ugovore sa Dragićem.
Ugovori su potpisani 25. avgusta 2005. godine, ali ih je Savet ministara SCG poništio ubrzo po izbijanju afere.

Prema vlasniku istoimene firme Miletu Dragiću postupak je razdvojen na početku suđenja i prosleđen Opštinskom sudu u Zrenjaninu, koji ga je oslobodio optužbi, ali je tu odluku ukinuo Apelacioni sud u Novom Sadu i naložio da mu se ponovo sudi.

Davinić je u dva navrata pravosnažno oslobođen optužbi za dodelu vojnih stanova pripadnicima "kobri", kao i jednom oficiru, dok je nedavno prvostepenom presudom oslobođen optužbi za poklanjanje Crnoj Gori jednog vojnog broda. Sudi mu se još zbog optužbi za ugovaranje kupovine špijunskog satelita od izraelske kompanije, a taj slučaj je u javnosti poznat kao "afera satelit".

(Tanjug)