Obradović je rekao da narod Srbije danas sa ponosom obeležava dan kada je snagom slobodarskih uverenje ustao protiv fašističkih okupatora i zapalio prvu ustaničku iskru u poniženoj i porobljenoj Evropi.
Obradović je reko da je srpski narod u Drugom svetskom ratu branio pravo na slobodu i svoju državu, ali da se Narodno-oslobodilački pokret borio i za civilizacijske vrednosti kao što su opismenjavanje stanovništva ili emancipacija žene.
"Time su postavljeni temelji za sveopšti napredak i prosperitet našeg naroda koji je počeo posle oslobođenja i ne može biti osporen nikakvim lažima i neistinama", rekao je Obradović, poručivši da je obeležavanje 7. juna poruka onima koji relativiziju i umanjuju istinu o stradanju srpskog naroda pod fašizmom i njegovom doprinosu borbi protiv fašizma.
Obradović je reko da je srpski narod u Drugom svetskom ratu branio pravo na slobodu i svoju državu, ali da se Narodno-oslobodilački pokret borio i za civilizacijske vrednosti kao što su opismenjavanje stanovništva ili emancipacija žene.
"Time su postavljeni temelji za sveopšti napredak i prosperitet našeg naroda koji je počeo posle oslobođenja i ne može biti osporen nikakvim lažima i neistinama", rekao je Obradović, poručivši da je obeležavanje 7. juna poruka onima koji relativiziju i umanjuju istinu o stradanju srpskog naroda pod fašizmom i njegovom doprinosu borbi protiv fašizma.
Prema njegovim rečima, ne sme se dozvoliti da se političkom trgovinom danas umanjuju zlodela i promeni uloga okupatora i njihovih slugu.
"Savremene integracije i komunikacija sa svetom ne znače odricanje od svog identiteta nasleđa i interesa, opredeljenje za evropske vrednosti ne sme da znači odustajanje od sopstvenih nacionalnih interesa", rekao je Obradović i govor završio partizanskim pozdravom: "Smrt fašizmu, sloboda narodu".
Dan koji je pola veka u Srbiji slavljen kao Dan ustanka, da bi odlukom vlade 2001. godine taj državni praznik bio ukinut, obeležen je danas uz partizansku ikonografiju, koračnice i crvene zastave.
Predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević poručio je na svečanosti da 7. jula u Beloj Crkvi nije pucao brat na brata, već je, kako je rekao, srpski rodoljub i borac za slobodu pucao na fašističkog okupatora, koga je verno, svesno i dobrovoljno predstavljao srpski kvisling.
"Sedmi jul nije državni praznik. To je interes tekuće politike, ali se on ne može izbaciti iz istorije i narodnog sećanja. On je u istoriji Srbije gromada i takav će i ostati. Nadamo se boljim vremenima i umnijim ljudima koji će čuvati sećanje na delo hrabrih julskih ustanika i poštovati stečenu slavu svojih predaka" kazao je Zečević.
Srbija danas nema zvaničan praznik kojim obeležava početak borbe protiv fašističkog okupatora, iako su Srbi jedna od nacija kojima su nacisti i njihovi saradnici u Drugom svetskom ratu naneli procentualno najveće žrtve.
"Savremene integracije i komunikacija sa svetom ne znače odricanje od svog identiteta nasleđa i interesa, opredeljenje za evropske vrednosti ne sme da znači odustajanje od sopstvenih nacionalnih interesa", rekao je Obradović i govor završio partizanskim pozdravom: "Smrt fašizmu, sloboda narodu".
Dan koji je pola veka u Srbiji slavljen kao Dan ustanka, da bi odlukom vlade 2001. godine taj državni praznik bio ukinut, obeležen je danas uz partizansku ikonografiju, koračnice i crvene zastave.
Predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević poručio je na svečanosti da 7. jula u Beloj Crkvi nije pucao brat na brata, već je, kako je rekao, srpski rodoljub i borac za slobodu pucao na fašističkog okupatora, koga je verno, svesno i dobrovoljno predstavljao srpski kvisling.
"Sedmi jul nije državni praznik. To je interes tekuće politike, ali se on ne može izbaciti iz istorije i narodnog sećanja. On je u istoriji Srbije gromada i takav će i ostati. Nadamo se boljim vremenima i umnijim ljudima koji će čuvati sećanje na delo hrabrih julskih ustanika i poštovati stečenu slavu svojih predaka" kazao je Zečević.
Srbija danas nema zvaničan praznik kojim obeležava početak borbe protiv fašističkog okupatora, iako su Srbi jedna od nacija kojima su nacisti i njihovi saradnici u Drugom svetskom ratu naneli procentualno najveće žrtve.
Politbiro Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije je 4. jula 1941. u Beogradu doneo odluku o pokretanju oružanog otpora protiv okupatora, i taj dan je, takođe do 2001. godine, slavljen kao Dan borca.
Vlada Zorana Đinđića je odluku o ukidanju dva praznika donela zbog neslaganja poklonika partizanskog i ravnogorskog pokreta o tome ko je prvi pokrenuo antifašistički ustanak u Srbiji.
Simpatizeri četničkog pokreta tvrde da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini general Dragoljub Mihailović ustanak pokrenuo 13. maja na Ravnoj Gori.
Do danas nije pronađen događaj koji bi bio univerzalno prihvaćen kao dan ustanka, a pojedini istoričari smatraju da bi najprikladniji povod bio oslobađanje Gornjeg Milanovca, 28. septembra 1941. godine, u kojem su zajednički učestvovali partizani i četnici.
U socijalističkoj Jugoslaviji 7. jul je proslavljan u znak sećanja na prvu oružanu akciju Rađevsko-azbukovačke partizanske čete, čiji je komesar Žikica Jovanović Španac sa saradnicima na seoskom vašaru u Beloj Crkvi pozvao narod na ustanak i ubio dvojicu žandarma koji su pokušali da ga uhapse.
Jedan od savremenika tih događaja, Slobodan Ristanović istakao je da se 7. jul, uprkos uvrezenom mišljenju, ne proslavljao u znak sećanja na ubistvo dvojice žandarma, jer je takvih incidenata u Srbiji bilo i pre tog datuma, već zbog činjenice da je narod tom prilikom prvi put javno pozvan na ustanak.
"Ovde su se dogodile dve stvari, najvažnija je da je održan zbor i da je narod pozvan na ustanak, a incident koji se kasnije dogodio i u kojem su pognula dva žandarma takvih je bilo i pre i posle 7. jula", rekao je Ristanović, autor knjige "U ime slobode i pravde našeg naroda - Ustanak protiv fašističkog okupatora 1941".
On je Tanjugu izjavio da je Žikicu Jovanovića Španca i još nekolicinu partizana Valjevskog odreda na zboru sačekalo između 200 i 300 seljana, a da je posle njegovog nadahnjujućeg govora sedmoro omladinaca odlučilo da se pridruži partizanima. Ristanović ističe da su događaji u Beloj Crkvi, uključujući napad na nemački garnizon koji je uskoro usledio, pokrenuli sled događaja koji je rezultirao stvaranjem prve slobodne teritorije u porobljenoj Evropi - Užičke Republike.
(Tanjug)
Vlada Zorana Đinđića je odluku o ukidanju dva praznika donela zbog neslaganja poklonika partizanskog i ravnogorskog pokreta o tome ko je prvi pokrenuo antifašistički ustanak u Srbiji.
Simpatizeri četničkog pokreta tvrde da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini general Dragoljub Mihailović ustanak pokrenuo 13. maja na Ravnoj Gori.
Do danas nije pronađen događaj koji bi bio univerzalno prihvaćen kao dan ustanka, a pojedini istoričari smatraju da bi najprikladniji povod bio oslobađanje Gornjeg Milanovca, 28. septembra 1941. godine, u kojem su zajednički učestvovali partizani i četnici.
U socijalističkoj Jugoslaviji 7. jul je proslavljan u znak sećanja na prvu oružanu akciju Rađevsko-azbukovačke partizanske čete, čiji je komesar Žikica Jovanović Španac sa saradnicima na seoskom vašaru u Beloj Crkvi pozvao narod na ustanak i ubio dvojicu žandarma koji su pokušali da ga uhapse.
Jedan od savremenika tih događaja, Slobodan Ristanović istakao je da se 7. jul, uprkos uvrezenom mišljenju, ne proslavljao u znak sećanja na ubistvo dvojice žandarma, jer je takvih incidenata u Srbiji bilo i pre tog datuma, već zbog činjenice da je narod tom prilikom prvi put javno pozvan na ustanak.
"Ovde su se dogodile dve stvari, najvažnija je da je održan zbor i da je narod pozvan na ustanak, a incident koji se kasnije dogodio i u kojem su pognula dva žandarma takvih je bilo i pre i posle 7. jula", rekao je Ristanović, autor knjige "U ime slobode i pravde našeg naroda - Ustanak protiv fašističkog okupatora 1941".
On je Tanjugu izjavio da je Žikicu Jovanovića Španca i još nekolicinu partizana Valjevskog odreda na zboru sačekalo između 200 i 300 seljana, a da je posle njegovog nadahnjujućeg govora sedmoro omladinaca odlučilo da se pridruži partizanima. Ristanović ističe da su događaji u Beloj Crkvi, uključujući napad na nemački garnizon koji je uskoro usledio, pokrenuli sled događaja koji je rezultirao stvaranjem prve slobodne teritorije u porobljenoj Evropi - Užičke Republike.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
