Građani Srbije više ne jure u Belgiju, nego u Nemačku.
Azil je u Evropskoj uniji u prva tri meseca ove godine zatražilo 3.390 građana Srbije, što je smanjenje za 12 odsto u odnosu na isti period 2011. godine, objavio je danas evropski statistički zavod Eurostat.
Kako je preneo portal EurAktiv Srbija, Srbija je ostala na 4. mestu po broju prijava za azil, iza Avganistana (6.015), Rusije (4.730) i Pakistana (3.850).
Uprkos smanjenju ukupnog broja, građani Srbije su od Avganistanaca preuzeli 1. mesto po broju zahteva u Nemačkoj, sa povećanjem broja sa 1.660 na 1.980, tako da sada čine 14 odsto ukupnog broja podnosilaca zahteva u Nemačkoj, dok su u istom periodu prošle godine činili šest odsto.
Zauzvrat, građani Srbije više nisu među prvih pet po zahtevima u Belgiji, gde su prošle godine sa 805 zahteva bili na prvom mestu.
Srbija je najveći izvor potencijalnih azilanata i u Luksemburgu – 170 zahteva, uprkos smanjenju od gotovo 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine, u Švedskoj je na trećem mestu sa povećanjem sa 545 na 610, a među prvih pet je i u Sloveniji.
U EU je za prva tri meseca ove godine podneto 65.565 zahteva za azil, 10 odsto manje nego u istom periodu 2011. godine, od čega zahtevi iz Srbije čine 5,2 odsto.
Za 12 meseci zaključno sa martom 2012. godine, u EU je podneto 299.405 zahteva za azil, od čega iz Srbije 13.560, u poređenju sa 18.225 godinu dana ranije.
Kako se navodi na EurAktivu, iz ishoda razmatranja zahteva proističe da je termin "lažni azilanti" koji se koristi opravdan, budući da je pozitivno rešen samo jedan odsto zahteva, što je znatno niže od proseka.
U prvom tromesečju u EU je rešeno 62.545 zahteva u prvoj instanci, od čega je 49.475 odnosno 79 odsto odbijeno, ali je stopa odbijanja za zemlje Zapadnog Balkana znatno viša.
Najviša stopa odbijenih zahteva je u Makedoniji - 99,5 odsto i u Srbiji - 99 odsto, a slede Bosna i Hercegovina sa 97,1 odsto, Kosovo sa 94,7 odsto i Albanija sa 90,7 odsto.
Od 45 pozitivnih odluka iz Srbije, 25 građana je dobilo izbeglički status, a 20 zaštitu iz humanitarnih razloga, što se odobrava između ostalog zbog lošeg zdravstvenog stanja ili u slučaju maloletnika bez pratnje odraslih.
Broj zahteva sa Kosova smanjen je za 38 odsto u odnosu na isti period prošle godine na 1.970, a glavne destinacije kosovskih građana u potrazi za azilom su Francuska - 570, Nemačka - 480, Belgija - 440, Švedska - 240 i Luksemburg - 65, dok je u ostalim zemljama podneto 415 zahteva.
Od zemalja regiona, među prvih 30 su i Makedonija sa 1.100 zahteva, Albanija sa 865 zahteva, Bosna i Hercegovina sa 585 zahteva.
(Beta)
Kako je preneo portal EurAktiv Srbija, Srbija je ostala na 4. mestu po broju prijava za azil, iza Avganistana (6.015), Rusije (4.730) i Pakistana (3.850).
Uprkos smanjenju ukupnog broja, građani Srbije su od Avganistanaca preuzeli 1. mesto po broju zahteva u Nemačkoj, sa povećanjem broja sa 1.660 na 1.980, tako da sada čine 14 odsto ukupnog broja podnosilaca zahteva u Nemačkoj, dok su u istom periodu prošle godine činili šest odsto.
Zauzvrat, građani Srbije više nisu među prvih pet po zahtevima u Belgiji, gde su prošle godine sa 805 zahteva bili na prvom mestu.
Srbija je najveći izvor potencijalnih azilanata i u Luksemburgu – 170 zahteva, uprkos smanjenju od gotovo 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine, u Švedskoj je na trećem mestu sa povećanjem sa 545 na 610, a među prvih pet je i u Sloveniji.
U EU je za prva tri meseca ove godine podneto 65.565 zahteva za azil, 10 odsto manje nego u istom periodu 2011. godine, od čega zahtevi iz Srbije čine 5,2 odsto.
Za 12 meseci zaključno sa martom 2012. godine, u EU je podneto 299.405 zahteva za azil, od čega iz Srbije 13.560, u poređenju sa 18.225 godinu dana ranije.
Kako se navodi na EurAktivu, iz ishoda razmatranja zahteva proističe da je termin "lažni azilanti" koji se koristi opravdan, budući da je pozitivno rešen samo jedan odsto zahteva, što je znatno niže od proseka.
U prvom tromesečju u EU je rešeno 62.545 zahteva u prvoj instanci, od čega je 49.475 odnosno 79 odsto odbijeno, ali je stopa odbijanja za zemlje Zapadnog Balkana znatno viša.
Najviša stopa odbijenih zahteva je u Makedoniji - 99,5 odsto i u Srbiji - 99 odsto, a slede Bosna i Hercegovina sa 97,1 odsto, Kosovo sa 94,7 odsto i Albanija sa 90,7 odsto.
Od 45 pozitivnih odluka iz Srbije, 25 građana je dobilo izbeglički status, a 20 zaštitu iz humanitarnih razloga, što se odobrava između ostalog zbog lošeg zdravstvenog stanja ili u slučaju maloletnika bez pratnje odraslih.
Broj zahteva sa Kosova smanjen je za 38 odsto u odnosu na isti period prošle godine na 1.970, a glavne destinacije kosovskih građana u potrazi za azilom su Francuska - 570, Nemačka - 480, Belgija - 440, Švedska - 240 i Luksemburg - 65, dok je u ostalim zemljama podneto 415 zahteva.
Od zemalja regiona, među prvih 30 su i Makedonija sa 1.100 zahteva, Albanija sa 865 zahteva, Bosna i Hercegovina sa 585 zahteva.
(Beta)
