Zato u narednom periodu tu ustanovu očekuje proširenje kako bi se omogućilo kvalitetnije i komfornije lečenje pacijenata i olakšao rad zaposlenih, najavili su predstavnici Instituta.
Direktor dr Zoran Rakočević rekao je Tanjugu da se može očekivati da se u narednih nekoliko meseci obave sve pripremne radnje, a onda i počne sa proširenjem prostora od oko 4.000 kvadratnih metara.
Kako je kazao, o tome je razgovarano s predstavnicima grada i Ministarstva zdravlja i očekuje se da će se ovim proširenjem stvoriti uslovi za izgradnju tri - četiri bunkera za instalaciju najmanje dva, a kasnije tri ili četiri aparata za radioterapijske procedure.
"Očekujem da će Skupština grada pozitivno rešiti naš zahtev i da će Ministarstvo zdravlja sa svog aspekta taj zahtev podržati i pomoći njegovu realizaciju, a naša je procena da će proširenje prostora biti moguće 'zaokružiti' za oko šest do osam meseci kako bi pacijenti dobili odgovarajuće uslove", kazao je Rakočević.
On je dodao da očekuje da će proširenje omogućiti bolje uslove i organizaciju rada te ustanove, podsetivši da se radioterapijske usluge obavljaju u tri smene, tačnije sa njima se počinje od 6.30 ujutru, a završava se kasno u noć.
"U institutu nije problem medicinsko osoblje, niti broj lekara, već nedostatak prostora koji stvara probleme i dovodi u pitanje komfor pacijenata", kazao je Rakočević.
Četvrtina prostora koji bi se dobio proširenjem, biće predviđen za proširenje Klinike za medikalnu onkologiju, a veliku korist bi imala i Klinika za hirurgiju gde trenutno nema lista čekanja, rekao je direktor Instituta za onkologiju.
On je podsetio da jedan broj pacijenata hemioterapiju prima u ambulantnim, a deo u hospitalnim uslovima, a liste čekanja su svedene na što je moguće manju meru.
Za početak radioterapije čeka se od dve do četiri nedelje, a za hemioterpiju čeka se od nekoliko do 20 dana, dok liste čekanja za operacije ne postoje, kazao je dr Rakočević.
Prostorni kapaciteti su isti kao i 1938. godine kada je sazidana zgrada, kada je Beograd imao deset puta manje stanovnika, a danas se više od 50 odsto malignih pacijenata leči baš u toj ustanovi.
Kroz klinike Instituta godišnje prođe 100.000 pacijenata, a kroz odeljenja radioterapije između 4.000 i 5.000 pacijenata, od kojih su 800 novi, dok je hirurških intervencija između 6.500 i 7.000 godišnje.
Rakočević je podsetio da je oko milion evra investirano u opremu koja je dopremljena u Institut, a očekuje se da će aparati za radioterapiju u narednih nekoliko meseci biti dodeljeni Instititutu i da će oni biti instalirani kad se završi adaptacija prostora.
Direktor Klinike za medikalnu onkologiju dr Davorin Radosavljević rekao je Tanjugu da su svi kapaciteti popunjeni i da je zato veoma važno da se omogući proširenje prostora.
To bi, kako je kazao, praktično omogućilo rad nove bolnice, budući da se tu obavljaju najkomplikovanije vrste lečenja, kako bi uslugu mogao da dobije veći broj pacijenata i da one budu jednako raspoređene i u stacionaru i u dnevnoj bolnici.
Govoreći o citostaticima, on je istakao da ih sada ima dovoljno, ali da ne bi bilo dobro da se ponovi situacija od pre nekoliko meseci.
Velikim naporima nabavljene su dovoljne količine, a problem je bio zbog snabdevanja najstarijih lekova, jer imaju nisku cenu i proizvođači neće da ih proizvode.
Predstavnici Instituta naveli su da je tokom godine smanjen broj prigovora, odnosno žalbi pacijenata, pa je tako u prvih šest meseci podneto 11 prigovora u pisanoj formi, a 24 usmeno.
Tokom 2011. bilo je 18 prigovora pisanim putem, a usmeno se žalilo 109 pacijenata.
(Tanjug, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
"Očekujem da će Skupština grada pozitivno rešiti naš zahtev i da će Ministarstvo zdravlja sa svog aspekta taj zahtev podržati i pomoći njegovu realizaciju, a naša je procena da će proširenje prostora biti moguće 'zaokružiti' za oko šest do osam meseci kako bi pacijenti dobili odgovarajuće uslove", kazao je Rakočević.
On je dodao da očekuje da će proširenje omogućiti bolje uslove i organizaciju rada te ustanove, podsetivši da se radioterapijske usluge obavljaju u tri smene, tačnije sa njima se počinje od 6.30 ujutru, a završava se kasno u noć.
"U institutu nije problem medicinsko osoblje, niti broj lekara, već nedostatak prostora koji stvara probleme i dovodi u pitanje komfor pacijenata", kazao je Rakočević.
Četvrtina prostora koji bi se dobio proširenjem, biće predviđen za proširenje Klinike za medikalnu onkologiju, a veliku korist bi imala i Klinika za hirurgiju gde trenutno nema lista čekanja, rekao je direktor Instituta za onkologiju.
On je podsetio da jedan broj pacijenata hemioterapiju prima u ambulantnim, a deo u hospitalnim uslovima, a liste čekanja su svedene na što je moguće manju meru.
Za početak radioterapije čeka se od dve do četiri nedelje, a za hemioterpiju čeka se od nekoliko do 20 dana, dok liste čekanja za operacije ne postoje, kazao je dr Rakočević.
Prostorni kapaciteti su isti kao i 1938. godine kada je sazidana zgrada, kada je Beograd imao deset puta manje stanovnika, a danas se više od 50 odsto malignih pacijenata leči baš u toj ustanovi.
Kroz klinike Instituta godišnje prođe 100.000 pacijenata, a kroz odeljenja radioterapije između 4.000 i 5.000 pacijenata, od kojih su 800 novi, dok je hirurških intervencija između 6.500 i 7.000 godišnje.
Rakočević je podsetio da je oko milion evra investirano u opremu koja je dopremljena u Institut, a očekuje se da će aparati za radioterapiju u narednih nekoliko meseci biti dodeljeni Instititutu i da će oni biti instalirani kad se završi adaptacija prostora.
Direktor Klinike za medikalnu onkologiju dr Davorin Radosavljević rekao je Tanjugu da su svi kapaciteti popunjeni i da je zato veoma važno da se omogući proširenje prostora.
To bi, kako je kazao, praktično omogućilo rad nove bolnice, budući da se tu obavljaju najkomplikovanije vrste lečenja, kako bi uslugu mogao da dobije veći broj pacijenata i da one budu jednako raspoređene i u stacionaru i u dnevnoj bolnici.
Govoreći o citostaticima, on je istakao da ih sada ima dovoljno, ali da ne bi bilo dobro da se ponovi situacija od pre nekoliko meseci.
Velikim naporima nabavljene su dovoljne količine, a problem je bio zbog snabdevanja najstarijih lekova, jer imaju nisku cenu i proizvođači neće da ih proizvode.
Predstavnici Instituta naveli su da je tokom godine smanjen broj prigovora, odnosno žalbi pacijenata, pa je tako u prvih šest meseci podneto 11 prigovora u pisanoj formi, a 24 usmeno.
Tokom 2011. bilo je 18 prigovora pisanim putem, a usmeno se žalilo 109 pacijenata.
(Tanjug, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
Pridruži se MONDO zajednici.
