Marić kaže da se sedam godina ponavlja ista priča - dok gasimo i spasavamo u nemogućim uslovima Vlada nas tapše po ramenu, ali kad se raspoređuju sredstva iz budžeta ministri nas zaborave.
On kaže da se rizik koji se nadnosi nad Srbijom ilustruje podatkom da su za gašenje katastrofalnih avgustovskih šumskih požara morali da budu angažovani vatrogasci iz svih krajeva Srbije, ali da, kako kaže, ne bi mogli da izađu na kraj sa vatrenom stihijom bez ruskih aviona.
Marić za "Novosti" navodi da Srbiji po evropskim standardima nedostaje 4.000 vatrogasaca do optimalnog broja i da je većina od 1.100 njihovih vozila stara tridesetak godina. Od toga je trenutno oko 150 vozila van stroja.
"Tokom gašenja šumskih požara izuzetan problem bilo je masovno otkazivanje starih vozila koja su pod punim optrećenjem trebalo da rade ceo dan na temperaturi višoj od 40 stepeni. Razlog zbog kojeg nam je 40 kamiona ostalo u kvaru na terenu je i neodržavanje protivpožarnih puteva, jer se čekalo da izbije požar pa da se oni čiste i probijaju. Pošto nemamo svoje protivpožarne letelice, morali smo da čekamo ruske a u međuvremenu je požar dobio katastrofalne razmere i uništio 10.000 hektara šume", rekao je Marić.
On ističe i da vlada neverovatna nesrazmera šteta koje izazivaju elementarne katastrofe i sredstava potrebnih za prijem novih ljudi u Sektor i ulaganja u neophodnu tehniku.
"
Za sumu koja se izdvoji za naknadu štete tokom jedne godine mogla bi da se isfinansira sva preventiva i da nam još ostane dosta para", kaže Marić.
"Stvari ne mogu još dugo da funkcionišu na ovakav način. Mi smo od prošle vlade tražili sredstva za hitan prijem 500 vatrogasaca što bi osetno poboljšalo stanje u Srbiji, a dobili smo odgovor da to košta oko osam miliona evra i da je to prevelika suma. S druge strane, šteta koju svake godine trpimo zbog manjka ljudi je najmanje desetostruko veća. Ipak, posle nedavnog sastanka vladine komisije za naknadu štete ima indicija da će stvari funkcionisati bolje", dodao je on.
Marić smatra da će rusko-srpski humanitarni centar u Nišu sigurno zaživeti i dobiti veliki značaj, jer nijedna država u regionu nema tehnički kapacitet da se bori s velikim šumski požarima. Međutim, on smatra da Srbija ne sme da se odrekne sopstvenih resursa za račun centra u Nišu.
"Naša država mora da stvara sopstvene resurse, a humanitarni centar da bude nadogradnja. Da smo imali vatrogasne helikoptere ne bi ni došlo do katastrofe u poslednjih deset dana. U uslovima kad MUP ima dva helikoptera osposobljena za gašenje, vojska jedan, a poljoprivredna avijacija tri aviona mi nismo u poziciji da efikasno delujemo na više pozicija", rekao je načelnik sektora.
Marić podseća, prenose "Novosti", da se njegov sektor osim gašenja požara bavi i spasavnjem prilikom poplava, klizišta, zemljotresa, hemijskih akcidenata, uklanjanjem neeksplodiranih ubojnih sredstava, za šta je potrebna specijalizovana oprema koje nema mnogo.
Prioritet je prijem 500 vatrogasaca koji košta 8 osam milona evra, nabavka 10 kamiona za 2,5 miliona evra, kupovina vatrogasnog helikoptera čija se cena na tržištu kreće oko 15 miliona evra i mobilnih bedema za zaštitu od poplava za pet lokacija u Srbiji koji vrede oko milion evra.
Načelnik Sektora otkriva da njegova služba nema čak ni dovoljno računara koji su neophodni za sabiranje podataka kako bi se efikasno i s jednog mesta upravljalo krizama.
"Upravo se borimo da iz danskih donacija tehnički opremimo informatički štab za vanredne situacije, tako da ministri kad dođu mogu na ekranu da vide šta se dešava na terenu, kaže Marić.
"To nije nikakav luksuz već nešto što poseduje svaka prosečna država u Evropi, uključujući i one u okruženju koje imaju mnogo slabije službe od naše, ali poseduju neuporedivo bolje tehničke kapacitete. Osnovni postulat funkcionisanja države je da ona garantuje bezbednost i sigurnost svojim građanima, a smatram da naša država treba da to radi mnogo efikasnije", rekao je Marić.
(Tanjug, foto:Tanjug/Rade Prelić)
On kaže da se rizik koji se nadnosi nad Srbijom ilustruje podatkom da su za gašenje katastrofalnih avgustovskih šumskih požara morali da budu angažovani vatrogasci iz svih krajeva Srbije, ali da, kako kaže, ne bi mogli da izađu na kraj sa vatrenom stihijom bez ruskih aviona.
Marić za "Novosti" navodi da Srbiji po evropskim standardima nedostaje 4.000 vatrogasaca do optimalnog broja i da je većina od 1.100 njihovih vozila stara tridesetak godina. Od toga je trenutno oko 150 vozila van stroja.
"Tokom gašenja šumskih požara izuzetan problem bilo je masovno otkazivanje starih vozila koja su pod punim optrećenjem trebalo da rade ceo dan na temperaturi višoj od 40 stepeni. Razlog zbog kojeg nam je 40 kamiona ostalo u kvaru na terenu je i neodržavanje protivpožarnih puteva, jer se čekalo da izbije požar pa da se oni čiste i probijaju. Pošto nemamo svoje protivpožarne letelice, morali smo da čekamo ruske a u međuvremenu je požar dobio katastrofalne razmere i uništio 10.000 hektara šume", rekao je Marić.
On ističe i da vlada neverovatna nesrazmera šteta koje izazivaju elementarne katastrofe i sredstava potrebnih za prijem novih ljudi u Sektor i ulaganja u neophodnu tehniku.
"
Za sumu koja se izdvoji za naknadu štete tokom jedne godine mogla bi da se isfinansira sva preventiva i da nam još ostane dosta para", kaže Marić.
"Stvari ne mogu još dugo da funkcionišu na ovakav način. Mi smo od prošle vlade tražili sredstva za hitan prijem 500 vatrogasaca što bi osetno poboljšalo stanje u Srbiji, a dobili smo odgovor da to košta oko osam miliona evra i da je to prevelika suma. S druge strane, šteta koju svake godine trpimo zbog manjka ljudi je najmanje desetostruko veća. Ipak, posle nedavnog sastanka vladine komisije za naknadu štete ima indicija da će stvari funkcionisati bolje", dodao je on.
Marić smatra da će rusko-srpski humanitarni centar u Nišu sigurno zaživeti i dobiti veliki značaj, jer nijedna država u regionu nema tehnički kapacitet da se bori s velikim šumski požarima. Međutim, on smatra da Srbija ne sme da se odrekne sopstvenih resursa za račun centra u Nišu.
"Naša država mora da stvara sopstvene resurse, a humanitarni centar da bude nadogradnja. Da smo imali vatrogasne helikoptere ne bi ni došlo do katastrofe u poslednjih deset dana. U uslovima kad MUP ima dva helikoptera osposobljena za gašenje, vojska jedan, a poljoprivredna avijacija tri aviona mi nismo u poziciji da efikasno delujemo na više pozicija", rekao je načelnik sektora.
Marić podseća, prenose "Novosti", da se njegov sektor osim gašenja požara bavi i spasavnjem prilikom poplava, klizišta, zemljotresa, hemijskih akcidenata, uklanjanjem neeksplodiranih ubojnih sredstava, za šta je potrebna specijalizovana oprema koje nema mnogo.
Prioritet je prijem 500 vatrogasaca koji košta 8 osam milona evra, nabavka 10 kamiona za 2,5 miliona evra, kupovina vatrogasnog helikoptera čija se cena na tržištu kreće oko 15 miliona evra i mobilnih bedema za zaštitu od poplava za pet lokacija u Srbiji koji vrede oko milion evra.
Načelnik Sektora otkriva da njegova služba nema čak ni dovoljno računara koji su neophodni za sabiranje podataka kako bi se efikasno i s jednog mesta upravljalo krizama.
"Upravo se borimo da iz danskih donacija tehnički opremimo informatički štab za vanredne situacije, tako da ministri kad dođu mogu na ekranu da vide šta se dešava na terenu, kaže Marić.
"To nije nikakav luksuz već nešto što poseduje svaka prosečna država u Evropi, uključujući i one u okruženju koje imaju mnogo slabije službe od naše, ali poseduju neuporedivo bolje tehničke kapacitete. Osnovni postulat funkcionisanja države je da ona garantuje bezbednost i sigurnost svojim građanima, a smatram da naša država treba da to radi mnogo efikasnije", rekao je Marić.
(Tanjug, foto:Tanjug/Rade Prelić)
Pridruži se MONDO zajednici.
