Inženjer mašinstva iz Banjaluke Milivoje Abadžić za MONDO govori kako je došao na ideju da patentira granate za gašenje požara.
"Inspirisan" katastrofalnim požarima koji su ovoga leto zahvatili region, inženjer mašinstva iz Banjaluke Milivoje Abadžić, došao je na ideju da osmisli granatu napunjenu ugljen-monoksidom za gašenje požara.
Abdžić za MONDO kaže da mu je ideja o gašenju požara granatama "sinula" kada je, vraćajući se sa jednog međunarodnog skupa u Igalu prolazio kroz Hercegovinu koja je plamtela u požarima.
"Usput sam video silu požara, mnoštvo vatrogasaca, unezverenih stanovnika, i u toj tragičnoj situaciji, toj žalosti, sinula mi je ideja kako bi se stvar jednostavno mogla rešiti.
Pomislio sam - ako mogu da se prave granate i oružje za uništenje gradova i žive sile, zašto ne bi ta ista granata, napunjena ugljen-dioksidom, i ispaljena iz topa u žarište požara, ne bi mogla biti iskorištena za gašenje požara.
"Nakon razgovora sa nekim ljudima iz struke, vojnim licima i inžinjerima, zaključio sam da je to jako izvodljivo. Isto kao što se granata puni eksplozivom, tako može da se napuni i sa ugljen - monoksidom. Ove granate mogle bi se ispaljivati maljutkama, višecevnim raketnim bacačima, topovima, mogle bi se bacati iz helikoptera... Osnovna ideja je da se iskoristi vojna artiljerija u svrhu gašenja požara!"
Abadžić smatra da je njegov izum dosta jeftiniji, i u nekim situacijama mnogo efikasniji od postojećih sredstava za gaženje požara.
"Obična granata može da baci 20 kilometara na mesto požara, na nepristupačna mesta, gde ne može da priđe ni čovek, ni vozilo. U našim krajevima ima dosta nepristupačnih gudura, klanaca, vrleti, gde može eventualno da priđe samo helikopter. Ali gašenje helikopterom, zbog velike temperature i dima, prilično je opasno, a ne može da nosi puno tečnosti za gašenje. Granate bi mogle biti ispaljivane se bezbedne udaljinosti u središte požara.
Kao što se sa deset bojevih granata, na primer, može uništiti neko naselje od deset kilometara kvadratnih, na isti način bi se sa deset granata za gašenje mogao ugasiti požar koji je zahvatio deset kilometara kvadratnih šume.
Za proizvodnju ove granate ne bi bila potrebna neka ogromna sredstva, u odnosu na štetu koju prouzrokuje požar. Cena jednog helikoptera za gašenje požara veoma je visoka, a sat vremena leta helikoptera koji je ovog leta došao iz Rusije da gasi požare u RS košta 'kao pola Hercegovine'.
Ovo bi bila jeftina varijanta, bomba bi bila veličine kućnog aparata za gašenje, od 10-15 litara. Ta bomba bi bila dovoljna da ugasi dva-tri kvadrata požara, i tako redom, granata do granate, pa bi mogao da se ugasi požar na 10 kvadratnih kilometara."
Abadžić kaže da je Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske upoznato sa njegovim patentom i da ide u Vladu na konkretne razgovore o realizaciji ovog projekta.
"Mislim da je to jako prihvatljivo i bitno, a dobio sam informaciju da je moj izum jedinstven u svetu. U Australiji su, na primer, prosecali šumu i presecali plamen granatama, a nisu se setili da te granate mogu i da gase plamen.
Na našim prostorima imamo sredstva, materijal i ljude koji bi se mogli uključiti u proizvodnju granata za gašenje požara", kaže Abadžić.
Inžinjer u penziji Milivoje Abadžić (59) čitav život bio je zaposlen u banjalučkoj fabrici elektronike Rudi Čajevec na patentima i prototipovima. I sada je aktivan privatno, pa tako trenutno radi na projektu turbo-mlaznog motora, za koji kaže da će biti "još jedan svetski raritet".
(Siniša Stanić, MONDO)
Abdžić za MONDO kaže da mu je ideja o gašenju požara granatama "sinula" kada je, vraćajući se sa jednog međunarodnog skupa u Igalu prolazio kroz Hercegovinu koja je plamtela u požarima.
"Usput sam video silu požara, mnoštvo vatrogasaca, unezverenih stanovnika, i u toj tragičnoj situaciji, toj žalosti, sinula mi je ideja kako bi se stvar jednostavno mogla rešiti.
Pomislio sam - ako mogu da se prave granate i oružje za uništenje gradova i žive sile, zašto ne bi ta ista granata, napunjena ugljen-dioksidom, i ispaljena iz topa u žarište požara, ne bi mogla biti iskorištena za gašenje požara.
"Nakon razgovora sa nekim ljudima iz struke, vojnim licima i inžinjerima, zaključio sam da je to jako izvodljivo. Isto kao što se granata puni eksplozivom, tako može da se napuni i sa ugljen - monoksidom. Ove granate mogle bi se ispaljivati maljutkama, višecevnim raketnim bacačima, topovima, mogle bi se bacati iz helikoptera... Osnovna ideja je da se iskoristi vojna artiljerija u svrhu gašenja požara!"
Abadžić smatra da je njegov izum dosta jeftiniji, i u nekim situacijama mnogo efikasniji od postojećih sredstava za gaženje požara.
"Obična granata može da baci 20 kilometara na mesto požara, na nepristupačna mesta, gde ne može da priđe ni čovek, ni vozilo. U našim krajevima ima dosta nepristupačnih gudura, klanaca, vrleti, gde može eventualno da priđe samo helikopter. Ali gašenje helikopterom, zbog velike temperature i dima, prilično je opasno, a ne može da nosi puno tečnosti za gašenje. Granate bi mogle biti ispaljivane se bezbedne udaljinosti u središte požara.
Kao što se sa deset bojevih granata, na primer, može uništiti neko naselje od deset kilometara kvadratnih, na isti način bi se sa deset granata za gašenje mogao ugasiti požar koji je zahvatio deset kilometara kvadratnih šume.
Za proizvodnju ove granate ne bi bila potrebna neka ogromna sredstva, u odnosu na štetu koju prouzrokuje požar. Cena jednog helikoptera za gašenje požara veoma je visoka, a sat vremena leta helikoptera koji je ovog leta došao iz Rusije da gasi požare u RS košta 'kao pola Hercegovine'.
Ovo bi bila jeftina varijanta, bomba bi bila veličine kućnog aparata za gašenje, od 10-15 litara. Ta bomba bi bila dovoljna da ugasi dva-tri kvadrata požara, i tako redom, granata do granate, pa bi mogao da se ugasi požar na 10 kvadratnih kilometara."
Abadžić kaže da je Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske upoznato sa njegovim patentom i da ide u Vladu na konkretne razgovore o realizaciji ovog projekta.
"Mislim da je to jako prihvatljivo i bitno, a dobio sam informaciju da je moj izum jedinstven u svetu. U Australiji su, na primer, prosecali šumu i presecali plamen granatama, a nisu se setili da te granate mogu i da gase plamen.
Na našim prostorima imamo sredstva, materijal i ljude koji bi se mogli uključiti u proizvodnju granata za gašenje požara", kaže Abadžić.
Inžinjer u penziji Milivoje Abadžić (59) čitav život bio je zaposlen u banjalučkoj fabrici elektronike Rudi Čajevec na patentima i prototipovima. I sada je aktivan privatno, pa tako trenutno radi na projektu turbo-mlaznog motora, za koji kaže da će biti "još jedan svetski raritet".
(Siniša Stanić, MONDO)
