Suđenje "zemuncima" je obeležilo međusobno prepiranje Kalinića i Simovića, a svađali su se i oko žena - ko je bio sa čijom suprugom.
Član "zemunskog klana" Sretko Kalinić (38) ponovo je danas na suđenju priznao da je po nalogu odbeglog Luke Bojovića učestvovao u ubistvu Branka Jeftovića Jorge, kao i u neuspelim atentatima na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, u kojima su likvidirani njihovi telohranitelji.
On je takođe tvrdio i da je u tim "akcijama" tokom 2004. godine, sa njim bio Bojović koji je i pucao kada bi njemu oružje "zakazalo".
Miloš Simović, takođe "zemunac", rekao je da "ne priznaje optužnicu kako je napisana, ali priznaje učešće u događajima".
Protiv Luke Bojovića, kao i Vladimira Milisavljevića koji su uhapšeni u Valensiji 9. februara u toku je ekstradicioni postupak iz Španije, i još se čeka prvostepena odluka o molbi Srbije za njihovo izručenje, tako da se njima sudi odsustvu.
Zato su se na optuženičkoj klupi i danas našli samo Kalinić i Miloš Simović, a suđenje je kao i do sada iz bezbednostih razloga održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu.
Suđenje je obeležilo međusobno prepiranje Kalinića i Simovića, a svađali su se i oko žena - ko je bio sa čijom suprugom.
Kalinić je tokom izlaganja svoje odbrane optužio Simovića da brani Bojovića, jer mu je ovaj navodno obećao 700.000 dolara da mu ne pominje ime na sudu.
Kalinić je pored ostalog ispričao da je Bojović inicirao gore pomenuta ubistva kao osvetu za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
"Rekao mi je da su oni odgovorni za ubistvo Arkana. Moj motiv bio je to što mi je Bojović pomagao i smatrao sam ga za dobrog prjatelja", rekao je Kalinić ističući da u likvidacijama nije učestovao zbog para nego zbog drugarstva.
Kalinić je naveo da je bilo još "mnogo većih ljudi" koje je Bojović nameravao da ubije, kao i da je bio spreman da ih pobije da je mu je Bojović to zatražio.
On je za Simovićeve tvrdnje da je nameravao da ubije i neke novinare i ljubavnicu vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića rekao da su "nebuloze".
"Da sam hteo da se obračunam sa novinarima, ubio bih 200, 300 novinara dok sam bio u bekstvu. Nisam hteo da odsečem glavu ljubavnici Dušana Spasojevića sa kojom je imao đecu, toliko bolestan nisam".
Kalinić je takođe ispričao da je člana Spasojevićeve bande Ninoslava Konstantinovića ubio Miloš Simović, pošto ga je prethodno namamio do unapred iskopane rupe.
Prema njegovim rečicma, u svim akcijama učestvovao je ubijeni Ilija Novović tako što je javljao kretanje "meta".
Za ubistvo Novovića 2009. godine Kalinić je optužio Bojovića i Sinišu Petrića, koji je sa Bojovićem uhapšen u februaru u Španiji.
Jeftovića je kako je ispričao sa Bojovićem pratio, pretvarajući se da gleda izlog, i da mu je, kada je izašao iz kladionice, pucao u glavu, a onda "overio" još jednim hicem.
Što se tiče pokušaja ubistva Nedovića, Kalinić je rekao da je Novović javljao njegovo kretanje auto putem na Novom Beogradu.
"...Pratili smo ga i pucali, meni se zaglavila puška i tu je Luka stvarno odreagovao kako treba", rekao je Kalinić i dodao da je Bojović tada ubio Nedovićevog telohranitelja Milutina Jovičića.
Posle toga su, kako je rekao, oteli automobil jednom čoveku i pobegli u stan u obližnjoj zgradi i sa prozora gledali uviđaj.
Kalinić je naveo da su onda otišli u Zagreb i kasnije se vratili u Beograd radi priprema za ubistvo Andrije Draškovića.
"Novović nam je javio da se Drašković vratio avionom iz Crne Gore i da ima dva automobila u pratnji. Bili smo u mercedesu sa vojnim tablicama, pucali smo Bojović i ja, ali nismo znali da je Draškovićev džip 'krajsler čiroki' blindiran", ispričao je Kalinić. Tom prilikom nastradao je Draškovićev telohranitelj Dejan Živančević.
Kalinić je rekao da je Miloš Simović bio poznat po nadimku Derpe i da je silovao "jednog dečaka iz Zemuna", kao i da Vladimir Milisavljević nema veze sa ubistvima iz optužnice.
Simović je naveo da je "suvišno da objašnjava da li je nekoga ubio, zakopao i opljačkao".
"Kalinić me mrzi i sav se izobličio od mržnje, hoće da mi naudi jer misli da je zbog mene u zatvoru. Isto mi je, Vlada Milisavljević ili Sretko Kalinić, nemam potrebe da ih branim. Ni sa jednim od njih, niti sa Lukom Bojovićem nisam prijatelj", rekao je Simović obraćajući se sudskom veću sudije Vladimira Mesarovića.
Prema Simovićevim rečima, Kalinić je "konstrukovao" izjave.
Suđenje će biti nastavljeno 7. novembra, kada bi trebalo da svedoče preživele "mete" Nedović i Drašković koji se nalazi u zatvoru na izdržavanju devetogodišnje kazne za ubistvo Zorana Plećića iz Surčina 2000. godine.
Milisavljević je bio gotovo devet godina u bekstvu, od marta 2003. godine, pa je u odsustvu osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", a zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića na 35 godina zatvora.
Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica i podignuta optužnica zbog sumnje da je organizovao ubistvo Draškovića i Nedovića, kada su nastradala trojica njihovih telohranitelja.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
(Tanjug Foto Screenshot)
On je takođe tvrdio i da je u tim "akcijama" tokom 2004. godine, sa njim bio Bojović koji je i pucao kada bi njemu oružje "zakazalo".
Miloš Simović, takođe "zemunac", rekao je da "ne priznaje optužnicu kako je napisana, ali priznaje učešće u događajima".
Protiv Luke Bojovića, kao i Vladimira Milisavljevića koji su uhapšeni u Valensiji 9. februara u toku je ekstradicioni postupak iz Španije, i još se čeka prvostepena odluka o molbi Srbije za njihovo izručenje, tako da se njima sudi odsustvu.
Zato su se na optuženičkoj klupi i danas našli samo Kalinić i Miloš Simović, a suđenje je kao i do sada iz bezbednostih razloga održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu.
Suđenje je obeležilo međusobno prepiranje Kalinića i Simovića, a svađali su se i oko žena - ko je bio sa čijom suprugom.
Kalinić je tokom izlaganja svoje odbrane optužio Simovića da brani Bojovića, jer mu je ovaj navodno obećao 700.000 dolara da mu ne pominje ime na sudu.
Kalinić je pored ostalog ispričao da je Bojović inicirao gore pomenuta ubistva kao osvetu za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
"Rekao mi je da su oni odgovorni za ubistvo Arkana. Moj motiv bio je to što mi je Bojović pomagao i smatrao sam ga za dobrog prjatelja", rekao je Kalinić ističući da u likvidacijama nije učestovao zbog para nego zbog drugarstva.
Kalinić je naveo da je bilo još "mnogo većih ljudi" koje je Bojović nameravao da ubije, kao i da je bio spreman da ih pobije da je mu je Bojović to zatražio.
On je za Simovićeve tvrdnje da je nameravao da ubije i neke novinare i ljubavnicu vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića rekao da su "nebuloze".
"Da sam hteo da se obračunam sa novinarima, ubio bih 200, 300 novinara dok sam bio u bekstvu. Nisam hteo da odsečem glavu ljubavnici Dušana Spasojevića sa kojom je imao đecu, toliko bolestan nisam".
Kalinić je takođe ispričao da je člana Spasojevićeve bande Ninoslava Konstantinovića ubio Miloš Simović, pošto ga je prethodno namamio do unapred iskopane rupe.
Prema njegovim rečicma, u svim akcijama učestvovao je ubijeni Ilija Novović tako što je javljao kretanje "meta".
Za ubistvo Novovića 2009. godine Kalinić je optužio Bojovića i Sinišu Petrića, koji je sa Bojovićem uhapšen u februaru u Španiji.
Jeftovića je kako je ispričao sa Bojovićem pratio, pretvarajući se da gleda izlog, i da mu je, kada je izašao iz kladionice, pucao u glavu, a onda "overio" još jednim hicem.
Što se tiče pokušaja ubistva Nedovića, Kalinić je rekao da je Novović javljao njegovo kretanje auto putem na Novom Beogradu.
"...Pratili smo ga i pucali, meni se zaglavila puška i tu je Luka stvarno odreagovao kako treba", rekao je Kalinić i dodao da je Bojović tada ubio Nedovićevog telohranitelja Milutina Jovičića.
Posle toga su, kako je rekao, oteli automobil jednom čoveku i pobegli u stan u obližnjoj zgradi i sa prozora gledali uviđaj.
Kalinić je naveo da su onda otišli u Zagreb i kasnije se vratili u Beograd radi priprema za ubistvo Andrije Draškovića.
"Novović nam je javio da se Drašković vratio avionom iz Crne Gore i da ima dva automobila u pratnji. Bili smo u mercedesu sa vojnim tablicama, pucali smo Bojović i ja, ali nismo znali da je Draškovićev džip 'krajsler čiroki' blindiran", ispričao je Kalinić. Tom prilikom nastradao je Draškovićev telohranitelj Dejan Živančević.
Kalinić je rekao da je Miloš Simović bio poznat po nadimku Derpe i da je silovao "jednog dečaka iz Zemuna", kao i da Vladimir Milisavljević nema veze sa ubistvima iz optužnice.
Simović je naveo da je "suvišno da objašnjava da li je nekoga ubio, zakopao i opljačkao".
"Kalinić me mrzi i sav se izobličio od mržnje, hoće da mi naudi jer misli da je zbog mene u zatvoru. Isto mi je, Vlada Milisavljević ili Sretko Kalinić, nemam potrebe da ih branim. Ni sa jednim od njih, niti sa Lukom Bojovićem nisam prijatelj", rekao je Simović obraćajući se sudskom veću sudije Vladimira Mesarovića.
Prema Simovićevim rečima, Kalinić je "konstrukovao" izjave.
Suđenje će biti nastavljeno 7. novembra, kada bi trebalo da svedoče preživele "mete" Nedović i Drašković koji se nalazi u zatvoru na izdržavanju devetogodišnje kazne za ubistvo Zorana Plećića iz Surčina 2000. godine.
Milisavljević je bio gotovo devet godina u bekstvu, od marta 2003. godine, pa je u odsustvu osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", a zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića na 35 godina zatvora.
Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica i podignuta optužnica zbog sumnje da je organizovao ubistvo Draškovića i Nedovića, kada su nastradala trojica njihovih telohranitelja.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
(Tanjug Foto Screenshot)
