Sve troje preminulih su iz Beograda ili šire okoline glavnog grada, a izdahnuli su na Infektivnoj, rekla je "Kuriru" profesor doktor Olga Dulović, zamenica direktora Instituta za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.

"Na klinici trenutno leži 17 pacijenata kod kojih je potvrđen virus, a čak šestoro od tog broja nalazi se na Odeljenju intenzivne nege", dodala je dr Dulovićeva.

"Sve tri osobe su umrle u avgustu, ali je uzrok smrti potvrđen tek sada pošto je potrebno vreme za rezultate analiza", rekla je Dulovićeva.

Ona je navela da su infekciji podložnije starije osobe i napomenula da su sve oboljele osobe, uključujući i ove koje su preminule, starije od 60 godina.

Prvi smrtni slučaj od infekcije virusom Zapadnog Nila u Srbiji je potvrđen 4. septembra, a reč je o bolesnici koja je lečena u Pančevu i koja je preminula sredinom avgusta, nekoliko dana posle prijema u Kliniku za infektivne i tropske bolesti.

Podaci Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" od juče pokazali su da je zaključno sa 31. avgustom registrovano 37 zaraženih osoba.

Kada je u pitanju podatak o broju obolelih, specijalista epidemiologije i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Batut" dr Jelena Obrenović objasnila je ranije Tanjugu da se za neke pacijenate smatralo da su verovatno zaraženi, ali da nije bilo dovoljno laboratorijskih elemenata koji bi to potvrdili i da su u tom slučaju potrebne dodatne analize.

Kako je objasnila dr Obrenović, u Instutut "Torlak" stižu uzorci analiza iz zdravstvenih ustanova, a onda ti podaci šalju se dalje "Batutu" koji takođe utvrđuje koliko je njih obolelo.

Dr Obrenović kaže da je za taj virus karakteristično to da obolevaju uglavnom starije osobe, što je slučaj i u Srbiji, ali da je važno da se ne diže panika i da se obrati pažnja na mere prevencije.

Ona je kazala da se virus pojavio najpre u afričkim zemljama, ali da se zbog promene klime "preselio" i na druge zemlje, pa i zemlje u regionu poslednjih godina.

Govoreći o prevenciji, ona je rekla da je važno zaštititi se od komaraca, posebno izbegavati mesta gde ih ima najviše, da je korisno stavljati mreže na prozore kako ne bi ulazili u kuću i da je važno isušiti stajaće vode poput onih koje ostaju u saksijama nakon zalivanja cveća.

Stručnjaci su ukazali da građani nemaju razloga za zabrinutost jer postoje različite forme virusnog encefalitisa koje mogu biti blage i prolaze neprimetno, a nekada mogu biti i veoma ozbiljne i životno ugrožavajuće.

Resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović je ranije kazala da nema opasnosti da će se u Srbiji razviti epidemija i da nema razloga za paniku.

Predstavnici Komisije za nadzor i kontrolu suzbijanja komaraca, Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kao i sa Veterinarsko specijalisičkog instituta u Kraljevu juče su saopštili da u Srbiji nisu otkriveni tigrasti komarci niti ima razloga za paniku, ali da je potrebna obazrivost jer prenosnik virusa može biti bilo koja vrsta komaraca.

Kako je tada objasnila epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje doktorka Snežana Radivojević, Institut "Torlak" dostavio je spisak još 15 ljudi koji bi trebalo da budu testirani na prisustvo virusa.

Dulovićeva je Srni ranije naglasila da se infekcija virusom Zapadnog Nila najčešće manifestuje kao obična letna virusna infekcija, a da je obolevanje od upale mozga – encefalitisa najteža i, istovremeno, najređa manifestacija bolesti.

"Najčešće bolest protiče kao ljetna virusna infekcija, sa znacima povišene temperature, bolova u mišićima, slabošću, povraćanjem, glavoboljom, uvećanjem žlezde – potpuno nekarakteristična bolest", pojasnila je Dulovićeva.

Više o ovom virusu i o njegovom prenosniku, tigrastom komarcu, pročitajte ovde.

(MONDO/Agencije, Iustracija: Guliver/Getty Images)