Klinički psiholog Branka Kordić, koja je preko te linije donedavno građanima pružala savete, izrazila je žaljenje što je do toga moralo doći, s obzirom da su stručnjaci u poslednje dve godine na taj telefon primili oko 2.000 poziva.

"Ne treba zaboraviti da mi nikada nismo išli na kvantitet, zbog toga što su razgovori sa ljudima trajali veoma dugo, što je neophodno kada se radi o potencijalnom samoubistvu", istakla je Kordić.

Ona je objasnila da su ljudi vrlo često ophrvani osećanjima i ne mogu da počnu da pričaju dok se ne isplaču, a potom je potrebno da se stekne poverenje u sagovornika.

Kordić je podsetila da su savete isključivo davali psiholozi i psihoterapeuti, koji su na osnovu telefonske seanse procenjivali rizik od samoubistva i shodno tome preduzimali odgovarajuće korake.

Besplatna telefonska linija za sprečavanje samoubistava dosad je uglavnom finansirana donacijama i, u simboličnom iznosu, iz Gradskog sekretarijata za zdravstvo Beograda.

Shodno tome da se radi o gradskoj službi, Kordić smatra da bi bilo najlogičnije da telefonsku liniju finansira gradska vlast obzirom da ne treba zanemariti činjenicu da je po broju samoubistava Srbija na vrhu spiska evropskih zemalja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakodnevno ubije 3.000 ljudi, što ukazuje da se po jedno okončanje života dogodi na svakih 40 sekundi.

U Srbiji godišnje skoro 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, a polovina njih je u Vojvodini, gde na svakih 17 sati neko oduzme sebi život.

(Tanjug)