Šef kabineta ministra pravde Dejan Carević izjavio je da nema nikakve veze sa pokušajima ubistva Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali ili bilo kojim drugim spornim događajem, već da se devedesetih godina bavio obaveštajnim radom u vezi sa inostranstvom.
Povodom imenovanja Carevića na mesto šefa kabineta ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, Srpski pokret obnove (SPO) objavio je da je reč o bivšem pripadniku šestog odeljenja Resora državne bezbednosti, navodeći da je u "vreme ubistava i državnog terora" to odeljenje bilo "eskadron smrti".
Carević u intervjuu za "Politiku" ne spori da je tokom devedesetih bio zaposlen u Službi državne bezbednosti, ali da ne vidi razlog zašto bi se rad u državnoj službi kvalifikovao kao krivično delo.
"Ako postoje indicije da je bilo ko počinio neko krivično delo, takve tvrdnje potrebno je ispitati, dokazati i procesuirati", smatra on.
Povodom tvrdnji SPO da je bio u šestom odeljenju DB u vreme kada su se dešavala politička ubistva u Srbiji, Carević kaže da je u to vreme bio u Vladi Srbije i obavljao odgovorne dužnosti u Upravi carina.
"Ne razumem kako im tada, kada su bili vlast, nisam smetao, a sada, kada su opozicija, predstavljam problem za njih. Nisam bio radnik 'tog' šestog odeljenja koje SPO pominje. 'Takvo' šesto odeljenje nije postojalo. Nije tačna informacija plasirana u medijima da je u tadašnjoj Službi državne bezbednosti, formirano odeljenje čiji su se pripadnici bavili likvidacijom političkih protivnika", rekao je Carević.
On nije mogao da govori o konkretnim zaduženjima , ali je rekao da se bavio obaveštajnim radom pre prelaska u šesto odeljenje, operativnim poslovima vezanim za inostranstvo, a istom problematikom trebalo je da se bavi i u tom novom odeljenju.
Carević je naveo i da su njegovi odnosi sa načelnikom šestog odeljenja Ratkom Romićem bili "strogo profesionalni i nikada od njega nisam dobio ikakav protivzakonit nalog".
On je ispričao da su posle oktobra 2000. godine obavljane razne provere.
"Bile su specifične s obzirom na to da se nije menjalo samo rukovodstvo službe, nego ceo politički sistem iza koga su, zaista, ostali teški slučajevi, ubistva. Naravno da je i rad tog šestog odeljenja detaljno sagledavan i proveravan. Davao sam, kao i većina zaposlenih u službi, izjave i Zoranu Mijatoviću i Goranu Petroviću, koji su tada rukovodili službom. Osim toga u jednom predmetu sam saslušan kao svedok od istražnog sudije i to u vezi sa slučajem na kojem sam radio. Taj slučaj, međutim, nema nikakve veze sa pokušajima ubistva u Budvi i Ibarskoj magistrali."
Carević je demantovao navode SPO da je na mesto šefa kabineta ministra pravde postavljen kako bi uticao na ishod drugostepenog postupka koji se vodio protiv Ratka Romića i drugih radnika službe koji su osuđeni na ukupno 22 godine zatvora zbog učešća u pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Budvi.
"Kako bih mogao da utičem?! Svako ko je kriv za zločine koji mu se pripisuju, treba i da odgovara za njih. Ukoliko je sud doneo odluku o njihovoj krivici, onda treba shodno zakonu i da snose posledice", zaključio je Carević.
(Tanjug, foto: sedište BIA, foto: BIA)
Carević u intervjuu za "Politiku" ne spori da je tokom devedesetih bio zaposlen u Službi državne bezbednosti, ali da ne vidi razlog zašto bi se rad u državnoj službi kvalifikovao kao krivično delo.
"Ako postoje indicije da je bilo ko počinio neko krivično delo, takve tvrdnje potrebno je ispitati, dokazati i procesuirati", smatra on.
Povodom tvrdnji SPO da je bio u šestom odeljenju DB u vreme kada su se dešavala politička ubistva u Srbiji, Carević kaže da je u to vreme bio u Vladi Srbije i obavljao odgovorne dužnosti u Upravi carina.
"Ne razumem kako im tada, kada su bili vlast, nisam smetao, a sada, kada su opozicija, predstavljam problem za njih. Nisam bio radnik 'tog' šestog odeljenja koje SPO pominje. 'Takvo' šesto odeljenje nije postojalo. Nije tačna informacija plasirana u medijima da je u tadašnjoj Službi državne bezbednosti, formirano odeljenje čiji su se pripadnici bavili likvidacijom političkih protivnika", rekao je Carević.
On nije mogao da govori o konkretnim zaduženjima , ali je rekao da se bavio obaveštajnim radom pre prelaska u šesto odeljenje, operativnim poslovima vezanim za inostranstvo, a istom problematikom trebalo je da se bavi i u tom novom odeljenju.
Carević je naveo i da su njegovi odnosi sa načelnikom šestog odeljenja Ratkom Romićem bili "strogo profesionalni i nikada od njega nisam dobio ikakav protivzakonit nalog".
On je ispričao da su posle oktobra 2000. godine obavljane razne provere.
"Bile su specifične s obzirom na to da se nije menjalo samo rukovodstvo službe, nego ceo politički sistem iza koga su, zaista, ostali teški slučajevi, ubistva. Naravno da je i rad tog šestog odeljenja detaljno sagledavan i proveravan. Davao sam, kao i većina zaposlenih u službi, izjave i Zoranu Mijatoviću i Goranu Petroviću, koji su tada rukovodili službom. Osim toga u jednom predmetu sam saslušan kao svedok od istražnog sudije i to u vezi sa slučajem na kojem sam radio. Taj slučaj, međutim, nema nikakve veze sa pokušajima ubistva u Budvi i Ibarskoj magistrali."
Carević je demantovao navode SPO da je na mesto šefa kabineta ministra pravde postavljen kako bi uticao na ishod drugostepenog postupka koji se vodio protiv Ratka Romića i drugih radnika službe koji su osuđeni na ukupno 22 godine zatvora zbog učešća u pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Budvi.
"Kako bih mogao da utičem?! Svako ko je kriv za zločine koji mu se pripisuju, treba i da odgovara za njih. Ukoliko je sud doneo odluku o njihovoj krivici, onda treba shodno zakonu i da snose posledice", zaključio je Carević.
(Tanjug, foto: sedište BIA, foto: BIA)
