Predstavnici poljoprivrednih proizvodjača i mlinara nisu se u utorak u Novom Sadu dogovorili o ceni pšenice ovogodišnjeg roda, ali su zatražili značajnu pomoć države u predstojećem otkupu hlebnog žita.
Na razgovoru koji je u Skupštini Vojvodine organizovalo udruženje poljoprivrednika "Klub 100P plus", proizvodjači su ponudili računicu prema kojoj bi kilogram nove pšenice trebalo da ima cenu 14,3 dinara ukoliko prosečan prinos bude četiri tone po hektaru, odnosno 16,3 dinara ako se ostvari prosečno tri tone po hektaru.
Mlinska industrija ne može da se postavi u ulogu države i u ovim okolnostima nije u mogućnosti da udovolji zahtevima primarnih proizvodjača, rekao je direktor asocijacije "Žitovojvodina" Sima Matić.
On je ocenio da je predložena cena pšenice "apsolutno nerazumna" pogotovo ako se ima na umu da je cena kilograma brašna od 13 do 15 dinara.
Predstoji nam da u razgovoru sa primarnim proizvodjačima, ali i pokušajima da od države dobijemo odredjene subvencije ili premije za pšenicu, do žetve dodjemo do cene koja bi koliko toliko prihvatljiva i proizvodjačima i mlinarima, rekao je Matić napominjući da bi hlebnom žitu trebalo vratiti status strateškog proizvoda.
Direktor Kikindskog mlina Dušan Djukanović je podsetio da je trenutna cena pšenice na berzi 9,5 dinara, dok je kilogram brašna 14 dinara tako da su "mlinari u gubitku" i dodao da će u žetvi ratari "reći cenu pšenice a mlinari će odlučiti da li da je kupe".
Mlinari smatraju da bi mogli ponuditi veću cenu za pšenicu ukoliko bi cena brašnu skočila iznad 20 dinara za kilogram, ali do te cene se sad ne može doći kad je mnogobrojni "divlji mlinovi" u Srbiji obaraju čak na 12 dinara.
Miroslav Debeljački, predstavnik "Point grupe" koja je vlasnik četiri velika mlina, istakao je da će mlinovi po različitim cenama otkupljivati novu pšenicu, ali je dodao da se ne može očekivati 14 dinara za kilogram u situaciji kad mnogi mlinovi imaju zalihe od nekoliko hiljada tona.
Ističući da svake godine mlinari, a pogotovo pekari profitiraju na proizvodjačima pšenice, poljoprivrednici su apelovali na preradjivačku industriju da u njima "gleda ozbiljne partnere" i zatražili da se što pre nadje zajednički jezik o ceni žita kako bismo obezbedili bražno i hleb do naredne žetve.
"Klub 100P plus" je ponovio zahtev Ministarstvu poljoprivrede da se proizvodjačima pšenice odobri subvencija od 9.000 dinara po hektaru i to tako što bi se 4.000 dinara za nabavku dizel goriva isplatilo do 15. avgusta a po 2,5 hiljada za kupljeno mineralno djubrivo i semensku pšenicu do 15. septembra.
(Tanjug)
Na razgovoru koji je u Skupštini Vojvodine organizovalo udruženje poljoprivrednika "Klub 100P plus", proizvodjači su ponudili računicu prema kojoj bi kilogram nove pšenice trebalo da ima cenu 14,3 dinara ukoliko prosečan prinos bude četiri tone po hektaru, odnosno 16,3 dinara ako se ostvari prosečno tri tone po hektaru.
Mlinska industrija ne može da se postavi u ulogu države i u ovim okolnostima nije u mogućnosti da udovolji zahtevima primarnih proizvodjača, rekao je direktor asocijacije "Žitovojvodina" Sima Matić.
On je ocenio da je predložena cena pšenice "apsolutno nerazumna" pogotovo ako se ima na umu da je cena kilograma brašna od 13 do 15 dinara.
Predstoji nam da u razgovoru sa primarnim proizvodjačima, ali i pokušajima da od države dobijemo odredjene subvencije ili premije za pšenicu, do žetve dodjemo do cene koja bi koliko toliko prihvatljiva i proizvodjačima i mlinarima, rekao je Matić napominjući da bi hlebnom žitu trebalo vratiti status strateškog proizvoda.
Direktor Kikindskog mlina Dušan Djukanović je podsetio da je trenutna cena pšenice na berzi 9,5 dinara, dok je kilogram brašna 14 dinara tako da su "mlinari u gubitku" i dodao da će u žetvi ratari "reći cenu pšenice a mlinari će odlučiti da li da je kupe".
Mlinari smatraju da bi mogli ponuditi veću cenu za pšenicu ukoliko bi cena brašnu skočila iznad 20 dinara za kilogram, ali do te cene se sad ne može doći kad je mnogobrojni "divlji mlinovi" u Srbiji obaraju čak na 12 dinara.
Miroslav Debeljački, predstavnik "Point grupe" koja je vlasnik četiri velika mlina, istakao je da će mlinovi po različitim cenama otkupljivati novu pšenicu, ali je dodao da se ne može očekivati 14 dinara za kilogram u situaciji kad mnogi mlinovi imaju zalihe od nekoliko hiljada tona.
Ističući da svake godine mlinari, a pogotovo pekari profitiraju na proizvodjačima pšenice, poljoprivrednici su apelovali na preradjivačku industriju da u njima "gleda ozbiljne partnere" i zatražili da se što pre nadje zajednički jezik o ceni žita kako bismo obezbedili bražno i hleb do naredne žetve.
"Klub 100P plus" je ponovio zahtev Ministarstvu poljoprivrede da se proizvodjačima pšenice odobri subvencija od 9.000 dinara po hektaru i to tako što bi se 4.000 dinara za nabavku dizel goriva isplatilo do 15. avgusta a po 2,5 hiljada za kupljeno mineralno djubrivo i semensku pšenicu do 15. septembra.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
