Na Međunarodni dan pismenosti domaći stručnjaci za decenijsko nazadovanje okrivljuju škole, nastavne programe i - roditelje.
Naši učenici imaju problem u poznavanju norme na svim lingvističkim nivoima, počev od gramatičkog, pravopisnog do stilističkog, a leksički fond im je znatno osiromašen, rekla je Tanjugu Jelena Stevanović iz Instituta za pedagoška istraživanja.
Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, rekla je Stevanović, povodom Međunarodnog dana pismenosti.
"Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, poput reči: "plato", "kolekcija", "izazov", "terazije", navela je ona i podsetila da mladi, umesto prideva "izvanredno", "divno", "lepo", kažu da je sve "kul", "ekstra", "super".
Kako kaže, jedan od uzročnika toga jesu nastavni planovi i programi, preopterećeni temama iz gramatike, a zapravo imaju malo sadržaja koji upućuju na upotrebu jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Takođe, strana leksika, kako je navela, najviše ulazi u jezik preko medija, pa su mediji postali značajno mesto gde se srpski jezik uči, osim škole.
"Mladi imaju osiromašen rečnik, takozvanu instant kulturu, u govoru koriste malo reči, kao da su lenji, kao da ih mrzi da govore", istakla je Stevanović.
Međutim, uprkos tome što mladi u međusobnoj komunikaciji upotrebljavaju vrlo malo reči, oni se odlično razumeju i, kako kaže, ne bismo im mogli zameriti, jer imamo u vidu određenu društvenu grupu koja ima pravo da izgradi određeni način komuniciranja.
"Ono što moramo da im zamerimo i na šta treba da utičemo, jeste da način komunikacije sa vršnjacima ne treba da bude jedini model izražavanja i u neformalnom i formalnom izražavanju", rekla je Stevanović i navela da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja, podsetivši da nastavni planovi i programi za srednje škole nisu menjani od 1991. godine.
Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta navela je u izjavi Tanjugu da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva da se izvučemo iz krize, kao pojedinci i kao društvo u celini.
Ona je podsetila da je pojam pismenosti mnogo zahtevniji u odnosu na ono što podrazumevamo pod opismenjavanjem, na šta obično mislimo kad kažemo pismenost.
"Decu u školskom sistemu, koja će danas-sutra biti na tržištu, ne možemo da pustimo iz sistema a samo da su se opismenili u najužem smislu", rekla je ona.
Moramo, kako kaže, da ih osposobimo da se dobro snalaze u zahtevima i profesionalnog i građanskog života, da pronalaze informacije, vrše selekciju, da kritički misle, razumeju prirodu podataka, da znaju koji su podaci verodostojini, koji su verovatni, da znaju da razlikuju činjenice.
Ona je podsetila da su postignuća naših učenika na PISA testovima značajno niža od proseka.
"Imali smo neke pomake u poslednjim merenjima, ali smo i dalje daleko ispod proseka", rekla je ona i navela da je škola najodgovornija i da moramo još mnogo da naučimo da bismo bili zadovoljni.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, rekla je Stevanović, povodom Međunarodnog dana pismenosti.
"Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, poput reči: "plato", "kolekcija", "izazov", "terazije", navela je ona i podsetila da mladi, umesto prideva "izvanredno", "divno", "lepo", kažu da je sve "kul", "ekstra", "super".
Kako kaže, jedan od uzročnika toga jesu nastavni planovi i programi, preopterećeni temama iz gramatike, a zapravo imaju malo sadržaja koji upućuju na upotrebu jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Takođe, strana leksika, kako je navela, najviše ulazi u jezik preko medija, pa su mediji postali značajno mesto gde se srpski jezik uči, osim škole.
"Mladi imaju osiromašen rečnik, takozvanu instant kulturu, u govoru koriste malo reči, kao da su lenji, kao da ih mrzi da govore", istakla je Stevanović.
Međutim, uprkos tome što mladi u međusobnoj komunikaciji upotrebljavaju vrlo malo reči, oni se odlično razumeju i, kako kaže, ne bismo im mogli zameriti, jer imamo u vidu određenu društvenu grupu koja ima pravo da izgradi određeni način komuniciranja.
"Ono što moramo da im zamerimo i na šta treba da utičemo, jeste da način komunikacije sa vršnjacima ne treba da bude jedini model izražavanja i u neformalnom i formalnom izražavanju", rekla je Stevanović i navela da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja, podsetivši da nastavni planovi i programi za srednje škole nisu menjani od 1991. godine.
Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta navela je u izjavi Tanjugu da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva da se izvučemo iz krize, kao pojedinci i kao društvo u celini.
Ona je podsetila da je pojam pismenosti mnogo zahtevniji u odnosu na ono što podrazumevamo pod opismenjavanjem, na šta obično mislimo kad kažemo pismenost.
"Decu u školskom sistemu, koja će danas-sutra biti na tržištu, ne možemo da pustimo iz sistema a samo da su se opismenili u najužem smislu", rekla je ona.
Moramo, kako kaže, da ih osposobimo da se dobro snalaze u zahtevima i profesionalnog i građanskog života, da pronalaze informacije, vrše selekciju, da kritički misle, razumeju prirodu podataka, da znaju koji su podaci verodostojini, koji su verovatni, da znaju da razlikuju činjenice.
Ona je podsetila da su postignuća naših učenika na PISA testovima značajno niža od proseka.
"Imali smo neke pomake u poslednjim merenjima, ali smo i dalje daleko ispod proseka", rekla je ona i navela da je škola najodgovornija i da moramo još mnogo da naučimo da bismo bili zadovoljni.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
