Još pre dva meseca znalo da u Srbiji ima obolelih od groznice Zapadnog Nila, ali se to krilo, piše "Press."
Prema tvrdnjama lista još 6. jula poslat je prvi uzorak na analizu, a 12 dana kasnije potvrđeno je da ima obolelih od Zapadnog Nila.
Sagovornici "Pressa" ističu da, čim je u Srbiji potvrđen prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Ministarstvo zdravlja trebalo je da upozore javnost.
Predsednik Udruženja "Pravo na zdravlje" Miroslav Petrović ocenjuje da javnost nije na vreme upozorena jer tema nije prijatna i povlači sa sobom niz preventivnih i drugih mera koje bi država trebalo da preduzme.
"Da je trebalo da se ispriča o uspešnoj potrošnji novca iz donacija, tukli bi se za gostovanja na televiziji, a u ovom slučaju su svi ćutali. Pacijenti, osim prava na zdravlje, imaju i pravo na informisanost. Treba da znaju sve rizike i opasnosti po zdravlje, kako bi se sami zaštitili koliko mogu", ističe Petrović.
Urednik portala Zdravoskop Zorica Marković slaže se da je apsurdno što stanovništvo nije upozoreno.
"Očigledno je da se čekala promena garniture u Ministarstvu zdravlja. Ali imali mi Vladu ili ne, postoje epidemiološke službe, a pre svega Institut 'Batut', čiji je to posao, koje treba da skrenu pažnju stanovništvu", kaže Markovićeva.
Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, s druge strane, misli da se ćutalo jer su epidemiolozi ocenili da se radi o bolesti koja nije toliko agresivna.
"Taj virus ne napada mlade osobe, one imaju jak imunitet. Kao što smo i videli, umrle su osobe koje su starije od 50 godina i koje su imale neku hroničnu bolest. Ipak, ljudi u 'Batutu', zaduženi za prevenciju zaraznih bolesti, trebalo je da obaveste javnost putem medija", kaže on.
Takođe, pojedini lekari skrenuli su nam pažnju na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, čije odredbe navode na zaključak da neko na kraju mora da odgovara.
Tako u članu 46 jasno piše da će se kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniti zdravstvena ustanova ili drugo pravno lice ako ne prijave oboljenje, odnosno smrt od zarazne bolesti, čak i ako ona nije navedena u članu 2 tog zakona, koji nabraja bolesti za koje ova obaveza važi, ali ne tretira nove bolesti koje se mogu pojaviti, a to je po sredi u slučaju groznice Zapadnog Nila, piše Press.
U odeljenju za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ‚"Batut" tvrde da javnost nije informisana zbog toga što ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj.
"Virus cirkuliše u određenom žarištu, između rezervoara zaraze - ptica i prenosilaca virusa - komaraca, a čovek je slučajni domaćin sa kog se infekcija ne širi dalje, kažu u "Batutu" za "Press" i dodaju:
"Zbog toga, kao i zbog činjenice da većina inficiranih ili nema simptome ili ima blagu kliničku sliku sa nespecifičnim simptomima, ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj, niti epidemijski potencijal da bi se o tome informisala javnost."
U ovoj ustanovi navode da je priprema za uvođenje nadzora nad ZN, u skladu sa međunarodnim propisima i uz podršku Ministarstva zdravlja, započeta još 2010. godine, kroz edukacije u koje su uključeni kako epidemiolozi tako i kliničari infektolozi, virusolozi, veterinari.
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
Sagovornici "Pressa" ističu da, čim je u Srbiji potvrđen prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Ministarstvo zdravlja trebalo je da upozore javnost.
Predsednik Udruženja "Pravo na zdravlje" Miroslav Petrović ocenjuje da javnost nije na vreme upozorena jer tema nije prijatna i povlači sa sobom niz preventivnih i drugih mera koje bi država trebalo da preduzme.
"Da je trebalo da se ispriča o uspešnoj potrošnji novca iz donacija, tukli bi se za gostovanja na televiziji, a u ovom slučaju su svi ćutali. Pacijenti, osim prava na zdravlje, imaju i pravo na informisanost. Treba da znaju sve rizike i opasnosti po zdravlje, kako bi se sami zaštitili koliko mogu", ističe Petrović.
Urednik portala Zdravoskop Zorica Marković slaže se da je apsurdno što stanovništvo nije upozoreno.
"Očigledno je da se čekala promena garniture u Ministarstvu zdravlja. Ali imali mi Vladu ili ne, postoje epidemiološke službe, a pre svega Institut 'Batut', čiji je to posao, koje treba da skrenu pažnju stanovništvu", kaže Markovićeva.
Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, s druge strane, misli da se ćutalo jer su epidemiolozi ocenili da se radi o bolesti koja nije toliko agresivna.
"Taj virus ne napada mlade osobe, one imaju jak imunitet. Kao što smo i videli, umrle su osobe koje su starije od 50 godina i koje su imale neku hroničnu bolest. Ipak, ljudi u 'Batutu', zaduženi za prevenciju zaraznih bolesti, trebalo je da obaveste javnost putem medija", kaže on.
Takođe, pojedini lekari skrenuli su nam pažnju na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, čije odredbe navode na zaključak da neko na kraju mora da odgovara.
Tako u članu 46 jasno piše da će se kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniti zdravstvena ustanova ili drugo pravno lice ako ne prijave oboljenje, odnosno smrt od zarazne bolesti, čak i ako ona nije navedena u članu 2 tog zakona, koji nabraja bolesti za koje ova obaveza važi, ali ne tretira nove bolesti koje se mogu pojaviti, a to je po sredi u slučaju groznice Zapadnog Nila, piše Press.
U odeljenju za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ‚"Batut" tvrde da javnost nije informisana zbog toga što ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj.
"Virus cirkuliše u određenom žarištu, između rezervoara zaraze - ptica i prenosilaca virusa - komaraca, a čovek je slučajni domaćin sa kog se infekcija ne širi dalje, kažu u "Batutu" za "Press" i dodaju:
"Zbog toga, kao i zbog činjenice da većina inficiranih ili nema simptome ili ima blagu kliničku sliku sa nespecifičnim simptomima, ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj, niti epidemijski potencijal da bi se o tome informisala javnost."
U ovoj ustanovi navode da je priprema za uvođenje nadzora nad ZN, u skladu sa međunarodnim propisima i uz podršku Ministarstva zdravlja, započeta još 2010. godine, kroz edukacije u koje su uključeni kako epidemiolozi tako i kliničari infektolozi, virusolozi, veterinari.
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
