Dugovanja nezakonito neizabranim sudijama i tužiocima su astronomska, a nova se prave putnim troškovima, dnevnicama, odvojenom životu... u redukovanoj sudskoj mreži, kaže ministrar pravde.
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je gostujući na TV Palma Plus u Jagodini da Srbija ima ogromne troškove zbog loše reforme pravosuđa, pre svega zbog dugovanja nezakonito neizabranim sudijama i tužiocima.
"Ako pogledate da je neizabarnih sudija i javnih tužilaca oko 1.000, da je njihova plata u proseku bruto oko 170.000 dinara (neto 110.000 plus 60.000 doprinosi na zarade), pa to pomnožite sa brojem meseci, dobije se astronomska cifra da se zaledite", rekao je ministar Selaković.
On je istakao da će do 22. septembra, po žalbenom postupku koji je usvojen, na posao biti vraćeno 302 sudije i 122 javna tužioca.
"Oni se vraćaju u sud u kojem su radili a ako toga suda više nema vraćaju se u sud koji ga je nasledio. Tu će sačekati kraj kalendarske godine do izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova, po kome će neke opštine ponovo imati sudove", precizirao je Selaković.
Žalbe još oko 300 sudija su pred Ustavnim sudom i kada budu rešene postupiće se na isti način.
Tako nastali troškovi nisu i jedini, jer zbog "reforme" i nove mreže sudova, oni se svakodnevno uvećavaju.
"Zbog putnih troškova, dnevnica, naknada za odvojen život... u redukovanoj sudskoj mreži imamo veće troškove od one velike mreže kada je svaka opština imala svoj sud", rekao je Selaković.
On je napomenuo i da su velika dugovanja advokatima i sudijama porotnicima.
"Sve vreme su naši partneri iz Evropske unije na to ukazivali i protivili se takvoj reformi, ali je neko obmanjivao javnost Srbije govoreći da je ovde sve sjajno, da reforma daje odlične rezultate, da sve ide dobro", rekao je Selaković.
Problemi srpskog pravosuđa imaju i internacionalnu dimenziju, i političku i finansijsku. Zbog stanja u sudovima broj predstavki građana Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu "raste iz dana u dan".
"Srbija je, od svih zemalja članica Saveta Evrope šesta po broju predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jedina, koja je od Srbije manja po broju stanovnika i teritoriji, a ispred nas je Moldavija", rekao je ministar.
Najveći problem pravosuža, možda i veći od organizacionog je pravosuđe "u prošlom periodu radilo pod jakim političkim pritiskom".
Ministar pravde je istakao da se u pravosuđu ne smeju pimonjati stranke.
"Članstvo u političkim strankama je apsolutno ne spojivo sa obavljanjem dužnosti sudija, tužioca, zamenika javnih tužioca", rekao je Selaković i dodao da je to "do sada bilo na papiru , a sada će da se uvodi u život".
(Tanjug, foto: Beta/Milan Obradović)
"Ako pogledate da je neizabarnih sudija i javnih tužilaca oko 1.000, da je njihova plata u proseku bruto oko 170.000 dinara (neto 110.000 plus 60.000 doprinosi na zarade), pa to pomnožite sa brojem meseci, dobije se astronomska cifra da se zaledite", rekao je ministar Selaković.
On je istakao da će do 22. septembra, po žalbenom postupku koji je usvojen, na posao biti vraćeno 302 sudije i 122 javna tužioca.
"Oni se vraćaju u sud u kojem su radili a ako toga suda više nema vraćaju se u sud koji ga je nasledio. Tu će sačekati kraj kalendarske godine do izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova, po kome će neke opštine ponovo imati sudove", precizirao je Selaković.
Žalbe još oko 300 sudija su pred Ustavnim sudom i kada budu rešene postupiće se na isti način.
Tako nastali troškovi nisu i jedini, jer zbog "reforme" i nove mreže sudova, oni se svakodnevno uvećavaju.
"Zbog putnih troškova, dnevnica, naknada za odvojen život... u redukovanoj sudskoj mreži imamo veće troškove od one velike mreže kada je svaka opština imala svoj sud", rekao je Selaković.
On je napomenuo i da su velika dugovanja advokatima i sudijama porotnicima.
"Sve vreme su naši partneri iz Evropske unije na to ukazivali i protivili se takvoj reformi, ali je neko obmanjivao javnost Srbije govoreći da je ovde sve sjajno, da reforma daje odlične rezultate, da sve ide dobro", rekao je Selaković.
Problemi srpskog pravosuđa imaju i internacionalnu dimenziju, i političku i finansijsku. Zbog stanja u sudovima broj predstavki građana Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu "raste iz dana u dan".
"Srbija je, od svih zemalja članica Saveta Evrope šesta po broju predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jedina, koja je od Srbije manja po broju stanovnika i teritoriji, a ispred nas je Moldavija", rekao je ministar.
Najveći problem pravosuža, možda i veći od organizacionog je pravosuđe "u prošlom periodu radilo pod jakim političkim pritiskom".
Ministar pravde je istakao da se u pravosuđu ne smeju pimonjati stranke.
"Članstvo u političkim strankama je apsolutno ne spojivo sa obavljanjem dužnosti sudija, tužioca, zamenika javnih tužioca", rekao je Selaković i dodao da je to "do sada bilo na papiru , a sada će da se uvodi u život".
(Tanjug, foto: Beta/Milan Obradović)
