Nekoliko hiljada ljudi u Srbiji svake godine promeni ime ili prezime jer na taj način žele da počnu život ispočetka, piše "Blic". Latica Cvetić objašnjava zašto se "odrekla" imena Jovanka.
Samo u Beogradu oko 3.000 ljudi godišnje promeni ime ili prezime.
"To su uglavnom žene koje nakon razvoda ne žele više da nose ime bivšeg muža, ali posotoje i slučajevi kada osobe žele ime kojim se inače služe i svi ih po njemu znaju, a ne po onom iz lične karte", kaže Danica Daničić, šef odseka za lična stanja građana za Stari grad.
Matičarka iz Opštine Novi Beograd kaže da neki ljudi menjaju ime i zbog "muke":
"Jedan građanin je želeo da promeni prezime koje je njegovoj porodici stvaralo neprijatnosti. Reč je o prezimenu u javnosti poznatom po "lošim stvarima" pa čovek nije hteo da mu deca imaju problema u školi. Zato je tražio da svoje prezime zameni ženinim", kaže Vesna Galović Marković, matičarka Opštine Novi Beograd.
U izjavi za "Blic" Latica Cvetić objašnjava zašto je ona promenila ime.
"Kada su ljudi sa kojima sam se družila počeli da me zovu Latica , shvatila sam da mi to ime više odgovara od mog stvarnog - Jovanka, pa sam odlučila da ga promenim", objašnjava Latica koja novo ime nosi već godinu dana i tvrdi da se mnogo lepše oseća sa novim identitetom.
Jedna Novosađanka objašnjava da od kada zna za sebe zna i da joj se ne sviđa ime Vitomirka, pa ga je promenila u Nataša.
"Znala sam da nosim bakino ime i uvek sam se plašila kako bi moji roditelji reagovali kada bih ga promenila. Kada smo morali da vadimo nove lične karte i pasoše odlučila sam da otvoreno porazgovaram sa roditeljima o tome i da promenim ime", kaže Nataša.
Neretko i deca razvedenih roditelja menjaju prezime i uzimaju majčino.
"Uglavnom su to mladići stari oko 30 godina koji zbog lošeg odnosa sa ocem ne žele da se više prezivaju kao on", kaže matičarka Vesna Đikić iz Niša.
Ona dodaje da ime i prezime ipak najčešće menjaju pripadnici romske populacije.
Inače, da bi osoba mogla da podnese zahtev za promenu imena i prezimena mora da bude starija od 15 godina, ili u suprotnom da ima saglasnost jednog ili oba roditelja.
Prilikom promene prilaže se uverenje o državljanstvu, izvod iz knjige rođenih i uverenje iz suda da osoba nije osuđivana ili pod istragom. Za promenu imena neohodno je platiti i takse u iznosu 2.120 dinara.
Porodičnim zakonom zabranjeno je davanje pogrdnih imena i imena suprotnih moralu.
"Blic" donosi i spisak neobičnih i retkih imena koja nose pojedini Beograđani: Gricko, Gringo, Istinoljub, Jelenče, Jesenjin, Jugomir, Ledomir, Lepojko, Malibor, Oniks, Onjegin, Orion, Pelivan, Pižon, Prijezda, Spasenko, Tankoslav, Vesimir, Vitaminac, Zlaćan, Zorimir, Želibor.
I među Beograđankama ima onih sa neuobičajnim i zaboravljenim imenima: Bogorodica, Čajka, Odiseja, Paloma, Ledenka, Ljubostinja, Lotos, Neboderka, Utijeha, Pepeljuga, Petunija, Vrbislava, Bubica, Curica, Detelinka, Hera...
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
"To su uglavnom žene koje nakon razvoda ne žele više da nose ime bivšeg muža, ali posotoje i slučajevi kada osobe žele ime kojim se inače služe i svi ih po njemu znaju, a ne po onom iz lične karte", kaže Danica Daničić, šef odseka za lična stanja građana za Stari grad.
Matičarka iz Opštine Novi Beograd kaže da neki ljudi menjaju ime i zbog "muke":
"Jedan građanin je želeo da promeni prezime koje je njegovoj porodici stvaralo neprijatnosti. Reč je o prezimenu u javnosti poznatom po "lošim stvarima" pa čovek nije hteo da mu deca imaju problema u školi. Zato je tražio da svoje prezime zameni ženinim", kaže Vesna Galović Marković, matičarka Opštine Novi Beograd.
U izjavi za "Blic" Latica Cvetić objašnjava zašto je ona promenila ime.
"Kada su ljudi sa kojima sam se družila počeli da me zovu Latica , shvatila sam da mi to ime više odgovara od mog stvarnog - Jovanka, pa sam odlučila da ga promenim", objašnjava Latica koja novo ime nosi već godinu dana i tvrdi da se mnogo lepše oseća sa novim identitetom.
Jedna Novosađanka objašnjava da od kada zna za sebe zna i da joj se ne sviđa ime Vitomirka, pa ga je promenila u Nataša.
"Znala sam da nosim bakino ime i uvek sam se plašila kako bi moji roditelji reagovali kada bih ga promenila. Kada smo morali da vadimo nove lične karte i pasoše odlučila sam da otvoreno porazgovaram sa roditeljima o tome i da promenim ime", kaže Nataša.
Neretko i deca razvedenih roditelja menjaju prezime i uzimaju majčino.
"Uglavnom su to mladići stari oko 30 godina koji zbog lošeg odnosa sa ocem ne žele da se više prezivaju kao on", kaže matičarka Vesna Đikić iz Niša.
Ona dodaje da ime i prezime ipak najčešće menjaju pripadnici romske populacije.
Inače, da bi osoba mogla da podnese zahtev za promenu imena i prezimena mora da bude starija od 15 godina, ili u suprotnom da ima saglasnost jednog ili oba roditelja.
Prilikom promene prilaže se uverenje o državljanstvu, izvod iz knjige rođenih i uverenje iz suda da osoba nije osuđivana ili pod istragom. Za promenu imena neohodno je platiti i takse u iznosu 2.120 dinara.
Porodičnim zakonom zabranjeno je davanje pogrdnih imena i imena suprotnih moralu.
"Blic" donosi i spisak neobičnih i retkih imena koja nose pojedini Beograđani: Gricko, Gringo, Istinoljub, Jelenče, Jesenjin, Jugomir, Ledomir, Lepojko, Malibor, Oniks, Onjegin, Orion, Pelivan, Pižon, Prijezda, Spasenko, Tankoslav, Vesimir, Vitaminac, Zlaćan, Zorimir, Želibor.
I među Beograđankama ima onih sa neuobičajnim i zaboravljenim imenima: Bogorodica, Čajka, Odiseja, Paloma, Ledenka, Ljubostinja, Lotos, Neboderka, Utijeha, Pepeljuga, Petunija, Vrbislava, Bubica, Curica, Detelinka, Hera...
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
