Studenti koji kupuju seminarske, diplomske, pa čak i magistarske radove preko Interneta, ili ih uzimaju od kolega koji su završili studije, odnedavno bi trebalo da dva puta razmisle pre nego što nešto tako urade.
Pojedini fakuleti Univerziteta u Beogradu nabavili su kompjuterski program koji prepoznaje plagijat u pisanim radovima, odnosno delove već objavljene u drugim tekstovima, knjigama ili radovima studenata.
Iako akademska zajednica ne priznaje kao tačan podatak da je u svakom trećem radu predatom profesorima više od 70 odsto sadržaja direktno kopirano iz knjiga, sa Interneta ili drugih izvora, činjenica je da je na fakultetima zavladao trend plagiranja.
Fakultet političkih nauka jedan je od onih gde se koristi program kojim se proverava većina pisanih radova i u njima detektuju plagijati.
“Softver upoređuje nizove slova i reči i ukazuje na sličnost između dva teksta. Unakrsno se upoređuju svi studentski radovi predati prethodno na bilo kom predmetu na FPN, stranice na Internetu, kao i knjige i naučni časopisi koji su dostupni programu, kako u sopstvenoj bazi podataka, tako i putem Interneta“, objasnio je za „Blic“ Marko Simendić, docent na FPN.
“Putem ovog programa moguće je umrežiti i druge fakultete i tako povećati broj analiziranih radova is prečiti da studenti kao svoje predstavljaju radove kolega sa srodnih fakulteta, ali na to ćemo morati još malo da sačekamo.“
“Najveći problem pri uvođenju i korišćenju ovog softvera je činjenica da su oni namenjeni otkrivanju plagijata na engleskom jeziku, pa je za srpski jezik potrebno napraviti posebnu bazu podataka, elektronskih knjiga, radova“, navodi Simendić i dodaje:
„Do problema dolazi kada naši studenti prevedu delove, pa čak i cele strane knjige, i te prevode, koje program ne prepoznaje kao plagijate, proguraju kao svoje u magistarskim, pa čak i doktorski tezama.
Fakultetskim pravilnikom o akademskoj čestitosti plagiranje nije dozvoljeno, čak ni u minimalnom obimu. Pa bi svako varanje trebalo da se kazni.
“Količina ukradenog teksta može se jedino uzeti kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost u disciplinskom postupku. Optuženi studenti izlaze pred disciplinsku komisiju koja tada razmatra slučaj“, kaže Simendić.
On objašnjva da pravilnik plagiranje svrstava mešu teže disciplinske povrede, kažnjive strogim ukorom ili privremenim udaljavanjem sa Univerziteta, dok se studenti koji još jednom na isti način pokušaju da prevare fakultete i budu uhvaćeni, isključuju sa Univerziteta.
“Pravilnik predviđa i mogućnost da se diploma magistra, mastera ili doktora nauka proglasi ništavnom ako završni rad sadrži plagijat. Samo ovaj program je samo alat u otkrivanju plagijata i od njega je važnija čvrsta rešenost fakulteta, profesora i saradnika da, pre svega, obrazuju studente o pravilima akdemskog pisanja, atek onda kazne prekršioce.“
Iako su društvene nauke podložnije plagijatima, i Elektrotehnički fakultet ima program koji detektuje plagijate u računarskim programima.
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
Iako akademska zajednica ne priznaje kao tačan podatak da je u svakom trećem radu predatom profesorima više od 70 odsto sadržaja direktno kopirano iz knjiga, sa Interneta ili drugih izvora, činjenica je da je na fakultetima zavladao trend plagiranja.
Fakultet političkih nauka jedan je od onih gde se koristi program kojim se proverava većina pisanih radova i u njima detektuju plagijati.
“Softver upoređuje nizove slova i reči i ukazuje na sličnost između dva teksta. Unakrsno se upoređuju svi studentski radovi predati prethodno na bilo kom predmetu na FPN, stranice na Internetu, kao i knjige i naučni časopisi koji su dostupni programu, kako u sopstvenoj bazi podataka, tako i putem Interneta“, objasnio je za „Blic“ Marko Simendić, docent na FPN.
“Putem ovog programa moguće je umrežiti i druge fakultete i tako povećati broj analiziranih radova is prečiti da studenti kao svoje predstavljaju radove kolega sa srodnih fakulteta, ali na to ćemo morati još malo da sačekamo.“
“Najveći problem pri uvođenju i korišćenju ovog softvera je činjenica da su oni namenjeni otkrivanju plagijata na engleskom jeziku, pa je za srpski jezik potrebno napraviti posebnu bazu podataka, elektronskih knjiga, radova“, navodi Simendić i dodaje:
„Do problema dolazi kada naši studenti prevedu delove, pa čak i cele strane knjige, i te prevode, koje program ne prepoznaje kao plagijate, proguraju kao svoje u magistarskim, pa čak i doktorski tezama.
Fakultetskim pravilnikom o akademskoj čestitosti plagiranje nije dozvoljeno, čak ni u minimalnom obimu. Pa bi svako varanje trebalo da se kazni.
“Količina ukradenog teksta može se jedino uzeti kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost u disciplinskom postupku. Optuženi studenti izlaze pred disciplinsku komisiju koja tada razmatra slučaj“, kaže Simendić.
On objašnjva da pravilnik plagiranje svrstava mešu teže disciplinske povrede, kažnjive strogim ukorom ili privremenim udaljavanjem sa Univerziteta, dok se studenti koji još jednom na isti način pokušaju da prevare fakultete i budu uhvaćeni, isključuju sa Univerziteta.
“Pravilnik predviđa i mogućnost da se diploma magistra, mastera ili doktora nauka proglasi ništavnom ako završni rad sadrži plagijat. Samo ovaj program je samo alat u otkrivanju plagijata i od njega je važnija čvrsta rešenost fakulteta, profesora i saradnika da, pre svega, obrazuju studente o pravilima akdemskog pisanja, atek onda kazne prekršioce.“
Iako su društvene nauke podložnije plagijatima, i Elektrotehnički fakultet ima program koji detektuje plagijate u računarskim programima.
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
