Poverenica za ravnopravnost i nevladine organizacije počeće da vrše situaciono testiranje diskriminacije po diskotekama, bazenima…
Predstavnici 20 nevladinih organizacija izvršiće situaciono testiranje, odnosno podvrgnuće se određenim situacijama kako bi utvrdili da li u njima dolazi do diskriminacije, rekao je pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak.
"Zakon o zabrani diskriminacije predviđa mogućnost da se ljudi dobrovoljno podvrgnu određenim situacijama gde će možda biti, ili neće, diskriminisani", rekao je Tanjugu Batak.
On je precizirao da je konkurs koji je organizovala ta institucija, a na koji se prijavilo više od 60 organizacija, od kojih će 20 odrediti osobe koje će organizovati situaciono testiranje, završen 7. septembra.
Batak je kao primer naveo da će se kroz situaciono testiranje proveravati da li je ulaz u diskoteke ili bazene dostupan svima, odnosno da li određena kategorija ljudi ima drugačiji tretman.
Ukazujući da će, ukoliko se konstatuje da u pojedinim situacijama dolazi do diskriminacije, biti podignute pritužbe, on je podsetio da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ne može sama da podnosi pritužbe, već da one moraju da dođu od pojedinaca ili nevladinih organizacija.
Batak je ukazao i da se prve pritužbe, rezultati situacionog testiranja, mogu očekivati do kraja godine.
"Na konkursu je napomenuto da će regionalna zastupljenost biti jedan od kriterijuma za selektovanje organizacija koje će dobiti sredstva. Važno nam je da budemo upoznati sa slučajevima koji se dešavaju u celoj zemlji, a za to nam je upravo potrebna saradnja nevladinog sektora", rekao je Batak i dodao da će biti organizovana obuka za one koji će vršiti testiranje.
Prema njegovim rečima, za oko dve godine instituciji poverenice do sada je pristiglo nešto manje od 1.000 pritužbi.
"Poverenici je 2010. pristiglo 124 pritužbe, 2011. godine 349, tako da možemo da zaključimo da će ove godine biti više od 500 pritužbi", rekao je Batak i dodao da se broj pritužbi povećava jer građani sve više znaju šta poverenica radi i kako funkcioniše.
On je naveo da se oko 40 odsto pritužbi odnosi na oblast rada i zapošljavanja, kao i da se najveći procenat, oko 20 odsto, kada je u pitanju osnov diskriminacije, odnosi na etničku pripadnost.
Batak je upozorio i da se više od 50 odsto pritužbi odnosi na rad organa javne vlasti - ministarstva, agencije i jedinice lokalne samouprave što je, kako je rekao, dobar indikator čime su građani nezadovoljni.
"Nisu sve pritužbe rešene konstatovanjem i donošenjem mišljenja da u njima ima diskriminacije. Od ukupnog broja pritužbi samo u trećini slučajeva konstatuje se diskriminacija. To znači da u više od polovine slučajeva konstatujemo da nema diskriminacije", rekao je Batak.
On je istakao da u pojedinim slučajevima nisu mogli da dokažu da je došlo do diskriminacije jer nije bilo nikakvih dokaza, ali da su dali desetine opštih preporuka organima javne vlasti kako da prekinu određeno ponašanje koje je diskriminatorno, ali i kako da unaprede praksu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
"Zakon o zabrani diskriminacije predviđa mogućnost da se ljudi dobrovoljno podvrgnu određenim situacijama gde će možda biti, ili neće, diskriminisani", rekao je Tanjugu Batak.
On je precizirao da je konkurs koji je organizovala ta institucija, a na koji se prijavilo više od 60 organizacija, od kojih će 20 odrediti osobe koje će organizovati situaciono testiranje, završen 7. septembra.
Batak je kao primer naveo da će se kroz situaciono testiranje proveravati da li je ulaz u diskoteke ili bazene dostupan svima, odnosno da li određena kategorija ljudi ima drugačiji tretman.
Ukazujući da će, ukoliko se konstatuje da u pojedinim situacijama dolazi do diskriminacije, biti podignute pritužbe, on je podsetio da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ne može sama da podnosi pritužbe, već da one moraju da dođu od pojedinaca ili nevladinih organizacija.
Batak je ukazao i da se prve pritužbe, rezultati situacionog testiranja, mogu očekivati do kraja godine.
"Na konkursu je napomenuto da će regionalna zastupljenost biti jedan od kriterijuma za selektovanje organizacija koje će dobiti sredstva. Važno nam je da budemo upoznati sa slučajevima koji se dešavaju u celoj zemlji, a za to nam je upravo potrebna saradnja nevladinog sektora", rekao je Batak i dodao da će biti organizovana obuka za one koji će vršiti testiranje.
Prema njegovim rečima, za oko dve godine instituciji poverenice do sada je pristiglo nešto manje od 1.000 pritužbi.
"Poverenici je 2010. pristiglo 124 pritužbe, 2011. godine 349, tako da možemo da zaključimo da će ove godine biti više od 500 pritužbi", rekao je Batak i dodao da se broj pritužbi povećava jer građani sve više znaju šta poverenica radi i kako funkcioniše.
On je naveo da se oko 40 odsto pritužbi odnosi na oblast rada i zapošljavanja, kao i da se najveći procenat, oko 20 odsto, kada je u pitanju osnov diskriminacije, odnosi na etničku pripadnost.
Batak je upozorio i da se više od 50 odsto pritužbi odnosi na rad organa javne vlasti - ministarstva, agencije i jedinice lokalne samouprave što je, kako je rekao, dobar indikator čime su građani nezadovoljni.
"Nisu sve pritužbe rešene konstatovanjem i donošenjem mišljenja da u njima ima diskriminacije. Od ukupnog broja pritužbi samo u trećini slučajeva konstatuje se diskriminacija. To znači da u više od polovine slučajeva konstatujemo da nema diskriminacije", rekao je Batak.
On je istakao da u pojedinim slučajevima nisu mogli da dokažu da je došlo do diskriminacije jer nije bilo nikakvih dokaza, ali da su dali desetine opštih preporuka organima javne vlasti kako da prekinu određeno ponašanje koje je diskriminatorno, ali i kako da unaprede praksu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
