SANU podseća da je još pre sedam godina Srbiji pretila opasnost od otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori, Lipovici i Vrnjačkoj banji, pa je urađena naučna analiza koja je tu opasnost otklonila, ali se ona ovih dana ponovo pojavila.

SANU nadležnima preporučuje da takve odluke ne donose bez konsultacije sa naučnim institucijama, i pozvala je sve "da više misle o očuvanju zdrave prirodne sredine nego na neizvesni profit, koji bi je, izvesno, za sva vremena, pretvorio u beživotnu pustinju".

Kako se podseća, Ministarstvo rudarstva i energetike je 2004. godine, odobrilo engleskoj firmi "Dinara Nickel" d.o.o. da na teritoriji Mokre Gore vrši geološka istraživanja nikla i pratećih metala, gvožđa i kobalta, s namerom da tu kasnije otvori i rudnik. Kad je ta odluka u januaru 2005. godine objavljena, izazvala je veliko uznemirenje javnosti.

SANU je tada poverila akademiku Dragomiru Vitoroviću, nekadašnjem profesoru Hemijskog fakulteta, da napravi analizu o posledicama otvaranja rudnika nikla, a pridružili su se i akademici Zoran Maksimović Vidojko Jović.

Analiza je ubedljivo pokazala da takva odluka "donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu, a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski ili industrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu".

Utvrđeno je i da takve aktivnosti "narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse", kao i da "eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže".

Tehnički postupak pri kome se nikl ispira sumpornom kiselinom prljav je i izuzetno opasan, kao i sam transport te kiseline kroz Srbiju. Upozoreno je i na tendenciju u većini razvijenih zemalja "da se prljave tehnologije prebacuju nedovoljno razvijenim zemljama".

U analizi se ističe da, na osnovu dosadašnjih ipsitivanja ležišta ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Mokra Gora, u pogledu položaja, debljine slojeva i koncentracije metala nisu perspektivna.

"Morala bi se odlagati ogromna količina pokrivke, da bi se došlo do tankih slojeva siromašne rude, a neko eventualno obogaćivanje rude bi bilo pogubno za čitav kraj i njegovu okolinu. Vazduhom, vodom, saobraćajem, nadaleko bi se raznosili raznovrsni opasni zagađivači životne sredine."

Zaključeno je da bi takav rudnik bio "ekološka bomba", koja bi Zlatibor, Taru i Šargan pretvorila u pustinje bez traga i znaka života, i koja bi Drinu, i sve njene pritoke, pretvorila u mrtve reke.

SANU je upozorio i na činjenicu "da se u zemljama trećeg sveta, pod plaštom eksploatacije rude, kopaju jame za odlaganje jalovine, u koje se kasnije odlaže nuklearni otpad".

Predsedništvo SANU je analizu prihvatilo i nadležnom Ministarstvu prosledilo, kao svoj zvaničan dokument i stav, na osnovu kojeg j e povučena dozvola za istaživanja na tom području.

SANU se zatim angažovala i na odbrani šumadijskog sela Lipovca, ali se britanska kompanija tada namerila na selo Vardište u BIH, koje se nalazi uz samu Mokru Goru.

SANU je tada, zajedno sa Odborom za obnovu Šarganske osmice, u Jatarama organizovala skup, na kome su učestvovali i predstavnici Višegrada, kojima su predočene urađene analize.

Zahvaljujući tome, to preduzeće je moralo da odustane i od istraživanja u Vardištu, navodi se u saopštenju, koje potpisao predsednik SANU Nikola Hajdin.

(Tanjug Foto: Wikipedia.org)