On objašnjava da je loše za veronauku to što pojedinci pokušavaju preko obrazovnog sistema da se nametnu kao verske i političke vođe, navodeći kao primer muftiju Zukorlića, koji je tražio od roditelja da ne puštaju decu na versku nastavu koju u školama drže veroučiteji po izboru Islamske zajednice u Srbiji.

Ovakvi, ali i slični ispadi, dodao je Đorđević, doveli su do toga da se učenici sve ređe opredeljuju za veronaku.
"Setimo se samo incidenta u Smederevu od pre nekoliko godina gde je uhapšen veroučitelj osumnjičen za seksualno zlostavljanje dečaka, ali i veroučitelja koji je deci doveo Kristijana Golubovića na predavanje", podsetio je Đorđević.

On objašnjava da versku nastavu predaju ljudi različitih profesija sa blagoslovom episkopa i da blagoslov nije dovoljan da bi neko bio predavač u školi.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nemaju precizne podatke koliko dece danas ide na versku nastavu, a koliko na građansko vaspitanje i dodaju da je odnos otprilike pola-pola.

"Interesovanje i izbor zavise od nivoa obrazovanja, ali postoje i teritorijalne razlike, koje su uslovljene kulturološkim i religijskim običajima i praksom. Na jugu zemlje nešto je veće interesovanje za veronauku, dok je u Beogradu dominantnije zastupljeno građansko vaspitanje, ali kada se objedine podaci iz svih krajeva, odnos je u proseku 50:50", objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.

Direktor osnovne škole "Skadarlija" u Beogradu Anđelko Kunarac rekao je Tanjugu da za veronauku u ovoj školi iz godine u godinu slabi interesovanje dece.

"Kada je verska nastava uvedena u škole 2001. godine, dve trećine učenika se opredelilo za veronauku, a trećina za građansko vaspitanje. Danas je obrnuto, dve trečine učenika ide na građansko vaspitanje", naglasio je Kunarac.

On objašnjava da je pre 11 godina veronauka bila "bum" i predstavljala je u nekom smislu ostvarenje verske slobode, dok je danas otvaranje prema Evropskoj uniji dovelo do toga da se kod dece pojavi veće interesovanje za građansko vaspitanje.

"Osim toga, nastavnici koji predaju građansko vaspitanje su uglavnom nastavnici stranog jezika ili istorije koji nemaju pun fond časova, pa su oni u prilici da rade neku vrtu marketinga u školi i podstiču učenike da se opredele za građansko vaspitanje", naglasio je Kunarac.

Za razliku od Beograda i ostalih većih gradova gde je veće interesovanje za građansko vaspitanje, u manjim sredinama veronauka je još dominantna.

Direktor Valjevske gimnazije Radiša Kovačević kaže da u toj školi dve trećine učenika idu na versku nastavu, a trećina na građansko i da je takav odnos od uvođenja veronauke u škole.

U Beogradu se više dece opredeljuje za građansko vaspitanje, ali oni koji idu na veronauku zadovoljni su nastavom i malo njih ima neke zamerke, pokazalo je istraživanje koje je među beogradskim učenicima radio Institut za pedagoška istraživanja.

Naučni savetnik u ovom Institutu i jedan od autora istraživanja koje je objavljeno prošle godine Slobodanka Gašić- Pavišić ukazuje na zanimljivo razmišljanje nastavnika o udženicima.

"Čak 58 odsto nastavnika udzbenike iz veronauke procenjuje kao teško savladive za đake i većina ih zato u nastavi i ne koristi stalno već povremeno ili nikako. Polovina njih smatra da gradivo nije primereno uzrastu", navela je Gašićeva.

Ona ističe da je Bogoslovski fakultet već pokrenuo inicijativu da se urade novi metodički priručnici za nastavnike.

Interesantno je i koje su razloge deca navodila u opredeljivanju za versku nastavu.

Najčešće je razlog da više saznaju o veri, zatim to što su vernici, da saznaju više o kulturi i tradiciji, da bi postali "bolji ljudi", neretko je to ustvari izbor roditelja, a kao razlog se navodi i: "zbog društva" ili u retkim slučajevima, da bi se izbeglo građansko vaspitanje.

(Tanjug)