Zabrana Parade ponosa bi značila ili da je država izgubila monopol sile, ili je u pitanju njena vrlo dobra saradnja sa paravojnim i parapolicijskim formacijama, zaključak je diskusije u Beogradu.
"Kada govore o razlozima za zabranu Parade ponosa, političari koriste termin 'bezbednosni rizik'. Ovde nije reč o bezbednosnom riziku, već bezbednosnoj pretnji", izjavila je na panel diskusiji "Neko je rekao bezbednost?" u okviru Nedelja ponosa, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.
Prema njenim rečima, rizici se odnose na prirodne nepogode koje je često teško predvideti, a kod pretnji mora da se prati rad ekstremističkih grupa i reaguje.
"I Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u svojim izjavama depersonalizuju izvore pretnji, a to su, po našem mišljenju, paravojne ili parapolicijske formacije, a ne huligani. Te ekstremističke grupe imaju strukturu, komandni lanac, opremu za komunikaciju, relevantne podatke", istakla je Milić.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je takođe naglasio da Vlada Srbije ne želi na pravi način da se bavi bezbednošću svojih građana.
"Bezbednost građana posmatra se olako, a koristi se kao izgovor za zabranu Parade. Zločin iz mržnje i dalje nije uključen u Krivični zakon Srbije. Postupci za napade tokom i uoči Parade u međuvremenu nisu vođeni, neki slučajevi pokrenuti su na inicijativu NVO, ali suđenja vrlo sporo teku, tako da malo ko može da se uzda u pravdu", naglasio je on.
"Ako postoji toliko incidenata prema manjinskim grupama, to je signal da se država tim problemom ne bavi. Javnost ima pravo da zna da li postoji 10.000 koji bi da primene nasilje na Paradi ponosa, ili je to manja grupa" zaključio je Antonijević.
Predstavnica Žena u crnom Gordana Subotić istakla je da Srbija ima Strategiju nacionalne bezbednosti, kao najbitniji dokument koji planira politiku bezbednosti.
U tom dokumentu ne spominju se bezbednosne pretnje u vezi sa Paradom ponosa, što govori da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom ključu, a ljudskom bezbednošću se bavi samo deklarativno, ocenila je ona.
Koncept ljudske bezbednosti, kako je rekla, podrazumeva kontinuirani rad, a ne samo reakcije kad se preti fizičkim nasiljem.
"Kad bi država Srbija praktikovala ovaj koncept, Parada bi se desila sa manje problema", zaključila je Subotić.
(Fonet, foto: Medija centar Beograd)
Prema njenim rečima, rizici se odnose na prirodne nepogode koje je često teško predvideti, a kod pretnji mora da se prati rad ekstremističkih grupa i reaguje.
"I Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u svojim izjavama depersonalizuju izvore pretnji, a to su, po našem mišljenju, paravojne ili parapolicijske formacije, a ne huligani. Te ekstremističke grupe imaju strukturu, komandni lanac, opremu za komunikaciju, relevantne podatke", istakla je Milić.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je takođe naglasio da Vlada Srbije ne želi na pravi način da se bavi bezbednošću svojih građana.
"Bezbednost građana posmatra se olako, a koristi se kao izgovor za zabranu Parade. Zločin iz mržnje i dalje nije uključen u Krivični zakon Srbije. Postupci za napade tokom i uoči Parade u međuvremenu nisu vođeni, neki slučajevi pokrenuti su na inicijativu NVO, ali suđenja vrlo sporo teku, tako da malo ko može da se uzda u pravdu", naglasio je on.
"Ako postoji toliko incidenata prema manjinskim grupama, to je signal da se država tim problemom ne bavi. Javnost ima pravo da zna da li postoji 10.000 koji bi da primene nasilje na Paradi ponosa, ili je to manja grupa" zaključio je Antonijević.
Predstavnica Žena u crnom Gordana Subotić istakla je da Srbija ima Strategiju nacionalne bezbednosti, kao najbitniji dokument koji planira politiku bezbednosti.
U tom dokumentu ne spominju se bezbednosne pretnje u vezi sa Paradom ponosa, što govori da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom ključu, a ljudskom bezbednošću se bavi samo deklarativno, ocenila je ona.
Koncept ljudske bezbednosti, kako je rekla, podrazumeva kontinuirani rad, a ne samo reakcije kad se preti fizičkim nasiljem.
"Kad bi država Srbija praktikovala ovaj koncept, Parada bi se desila sa manje problema", zaključila je Subotić.
(Fonet, foto: Medija centar Beograd)
