Program pomoći EU Srbiji, u vidu ''Kardsa'', kroz koji je u Srbiju od kraja 2000. do početka ove godine uloženo skoro 1,121 milijardu evra, od čega najviše u energetiku, završiće se za šest meseci.
Dosadašnji program "Kards", za čiju je primenu nadležna Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), od 2007. godine naslediće Instrument za pretpristupnu pomoć, čiji je cilj zaokruživanje i finalno osposobljavanje institucija da samostalno rukovode sredstvima fondovima EU.
Kako je Tanjugu objašnjeno u EAR, danas se najviše izdvaja za izgradnju institucija, što predstavlja poslednju i završnu fazu ostvarivanja "Kards" programa.
Do sada su svi programi prošli poseban proces odobravanja u koji su uključeni Evropska komisija, upravni odbor Agencije i "Kards'' komitet zemalja članica Unije.
U prvoj fazi ulagano je u humanitarnu pomoć i najnužnije potrebe oporavka društva, potom su sredstva iz tog evropskog programa 2000. i 2001. godine najviše odlazila na rekonstrukciju energetskih postrojenja, mostova, puteva, izgradnju ustanova i izradu nacrta zakona potrebnih za usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom.
Prva aktivnost agencije, u novembru 2000. godine, odnosila se na realizaciju Programa hitne pomoći u iznosu od skoro 182 miliona evra, koje je trebalo da pomogne zemlji da ponovo "stane na noge" i da njeni gradjani "prezime".
Program Evropske unije za podršku Srbiji u 2001. godini bio je vredan 193,6 miliona evra, 2002. godini 168,5 miliona, dok su u naredne dve godine ta sredstva uvećana na oko 220 i 205 miliona evra po godini.
Prošle godine uložena su 152 miliona evra. Kako tvrde u Agenciji, ta sredstva su manja, jer je već dosta uradjeno na rekonstrukciji u Srbiji, pa su stoga i zahtevi manji.
Prve godine sprovodjenja "Kards" programa najviše je uloženo u energetiku, čak 103,6 miliona evra, a po 25 miliona je uloženo u poljoprivredu i lokalnu administraciju.
Naredne 2001. godine energetika je opet uzela "najveći deo kolača" - skoro 110 miliona evra ukupnih sredstava, dok je dosta potrošeno na poljoprivredu i zdravstvo.
U okviru "Kards" programa 2002. godine energetika je opet bila na prvom mestu, dok su druge dve oblasti sa najvećim ulaganjem bile saobraćaj i infrastruktura, kao i jedna od najvažnijih grana EU - trgovina i industrija.
Trend investiranja u energetiku nastavio se i tokom 2003 i 2004. godine, a ostali sektori u koje je najviše utrošeno sredstava bili su trgovina i industrija, lokalna administracija, javni servisi, dok se u poslednje vreme sve se više izdvajalo za pravosudni sistem, na koji je samo 2004. godine potrošeno oko 11 miliona evra.
Prošle godine najviše sredstava iz "Kards" programa otišlo je na zbrinjavanje i pomoć izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima, skoro 10 miliona evra, dok je u energetiku uloženo 199.000 evra.
(Tanjug)
Dosadašnji program "Kards", za čiju je primenu nadležna Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), od 2007. godine naslediće Instrument za pretpristupnu pomoć, čiji je cilj zaokruživanje i finalno osposobljavanje institucija da samostalno rukovode sredstvima fondovima EU.
Kako je Tanjugu objašnjeno u EAR, danas se najviše izdvaja za izgradnju institucija, što predstavlja poslednju i završnu fazu ostvarivanja "Kards" programa.
Do sada su svi programi prošli poseban proces odobravanja u koji su uključeni Evropska komisija, upravni odbor Agencije i "Kards'' komitet zemalja članica Unije.
U prvoj fazi ulagano je u humanitarnu pomoć i najnužnije potrebe oporavka društva, potom su sredstva iz tog evropskog programa 2000. i 2001. godine najviše odlazila na rekonstrukciju energetskih postrojenja, mostova, puteva, izgradnju ustanova i izradu nacrta zakona potrebnih za usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom.
Prva aktivnost agencije, u novembru 2000. godine, odnosila se na realizaciju Programa hitne pomoći u iznosu od skoro 182 miliona evra, koje je trebalo da pomogne zemlji da ponovo "stane na noge" i da njeni gradjani "prezime".
Program Evropske unije za podršku Srbiji u 2001. godini bio je vredan 193,6 miliona evra, 2002. godini 168,5 miliona, dok su u naredne dve godine ta sredstva uvećana na oko 220 i 205 miliona evra po godini.
Prošle godine uložena su 152 miliona evra. Kako tvrde u Agenciji, ta sredstva su manja, jer je već dosta uradjeno na rekonstrukciji u Srbiji, pa su stoga i zahtevi manji.
Prve godine sprovodjenja "Kards" programa najviše je uloženo u energetiku, čak 103,6 miliona evra, a po 25 miliona je uloženo u poljoprivredu i lokalnu administraciju.
Naredne 2001. godine energetika je opet uzela "najveći deo kolača" - skoro 110 miliona evra ukupnih sredstava, dok je dosta potrošeno na poljoprivredu i zdravstvo.
U okviru "Kards" programa 2002. godine energetika je opet bila na prvom mestu, dok su druge dve oblasti sa najvećim ulaganjem bile saobraćaj i infrastruktura, kao i jedna od najvažnijih grana EU - trgovina i industrija.
Trend investiranja u energetiku nastavio se i tokom 2003 i 2004. godine, a ostali sektori u koje je najviše utrošeno sredstava bili su trgovina i industrija, lokalna administracija, javni servisi, dok se u poslednje vreme sve se više izdvajalo za pravosudni sistem, na koji je samo 2004. godine potrošeno oko 11 miliona evra.
Prošle godine najviše sredstava iz "Kards" programa otišlo je na zbrinjavanje i pomoć izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima, skoro 10 miliona evra, dok je u energetiku uloženo 199.000 evra.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
