Sudije koje su nakon odluke Ustavnog suda Srbije vraćene na svoju dužnost danas su položile zakletvu u Skupštini Srbije.
Pred predsednikom parlamenat Nebojšom Stefanovićem 194 sudija je položilo zakletvu da će časno i verno Ustavu i zakonu obavljati svoju funkciju.
Predsednik Skupštine Srbije rekao je posle polaganja zakletve da je ovim ispravljena velika nepravda i da očekuje da će sudije obavljati svoj posao bez pritisaka i da će sudstvo u Srbiji biti nezavisno.
Sudije koje su danas položile zakletvu, a koje svojevremeno nisu prošle reizbor, na dužnost je vratio Visoki savet sudstva, nakon odluke Ustavnog suda Srbije.
Istovremeno,danas je udruženje sudija prekršajnih sudova predložilo da Visoki savet sudstva sve sudije za prekršaje, njih oko 600, prevede u stalne sudijske funkcije s obzirom na to da im 31. decembra ističe trogodišnji mandat, a kriterijumi za ocenu njihovog rada nisu doneti.
Predsednik Višeg prekršajnog suda Zoran Pašalić rekao je Tanjugu da se to rešenje predlaže kako bi se izbegla situacija da Srbija 1. januara 2013. godine nema nijednog sudiju prekršajnog suda.
On je podsetio da je Visoki savet sudstva tokom prethodne tri godine (od sprovođenja opšteg izbora) imao obavezu da uspostavi kriterijume i oceni sudije kako bi se odlučilo koje sudije ispunjavaju uslove za stalnu sudijsku funkciju, a koje ne mogu više da se bave sudskim pozivom.
"Međutim, kako je to izostalo, jer kriterijumi nisu doneti, sada se nalazimo u poziciji da možemo ostati bez sudija za prekršaje", rekao je Pašalić.
"Mi iz udruženja sudova za prekršaje smatramo da bi bilo pravedno da se za sve sudije, kao i sudije redovnih sudova, koje su izabrane na trogodišnji mandat zauzme stav da su one radile pozitivno i da Visoki savet sudstva donese odluku o njihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju", rekao je Tanjugu v.d. predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović.
Isti stav zauzela je i predsednica društva sudija Dragana Boljević i u izjavi Tanjugu rekla da bi pomenuti problemi mogli da se reše promenama u Zakonu o sudijama.
"S obzirom na to da su izostali kriterijumi za ocenu rada sudija, predlažemo da se izmenama i dopunama Zakona o sudijama u prelaznim i završnim odredbama unese odredba prema kojoj bi sve sudije izabrane prvi put na trogodišnji mandat bile smatrane izabranim na stalnu sudijsku funkciju", rekla je Boljevićeva.
Reformom pravosuđa osnovani su prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud, ali je broj sudija, kao i broj sudova u odnosu na period pre 1. januara 2010. značajno smanjen, dok je nadležnost prekršajnih sudova bitno proširena.
Udruženje prekršajnih sudova na današnjoj konferenciji u Centru "Sava" apelovalo je na nadležne državne organe da imaju sluha i da sudije koje su izabrane na trogodišnji mandat izvrše reizbor, tako što će se te sudije smatrati sudijama izabranim na stalnu sudijsku funkciju.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Marko Rupena)
Predsednik Skupštine Srbije rekao je posle polaganja zakletve da je ovim ispravljena velika nepravda i da očekuje da će sudije obavljati svoj posao bez pritisaka i da će sudstvo u Srbiji biti nezavisno.
Sudije koje su danas položile zakletvu, a koje svojevremeno nisu prošle reizbor, na dužnost je vratio Visoki savet sudstva, nakon odluke Ustavnog suda Srbije.
Istovremeno,danas je udruženje sudija prekršajnih sudova predložilo da Visoki savet sudstva sve sudije za prekršaje, njih oko 600, prevede u stalne sudijske funkcije s obzirom na to da im 31. decembra ističe trogodišnji mandat, a kriterijumi za ocenu njihovog rada nisu doneti.
Predsednik Višeg prekršajnog suda Zoran Pašalić rekao je Tanjugu da se to rešenje predlaže kako bi se izbegla situacija da Srbija 1. januara 2013. godine nema nijednog sudiju prekršajnog suda.
On je podsetio da je Visoki savet sudstva tokom prethodne tri godine (od sprovođenja opšteg izbora) imao obavezu da uspostavi kriterijume i oceni sudije kako bi se odlučilo koje sudije ispunjavaju uslove za stalnu sudijsku funkciju, a koje ne mogu više da se bave sudskim pozivom.
"Međutim, kako je to izostalo, jer kriterijumi nisu doneti, sada se nalazimo u poziciji da možemo ostati bez sudija za prekršaje", rekao je Pašalić.
"Mi iz udruženja sudova za prekršaje smatramo da bi bilo pravedno da se za sve sudije, kao i sudije redovnih sudova, koje su izabrane na trogodišnji mandat zauzme stav da su one radile pozitivno i da Visoki savet sudstva donese odluku o njihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju", rekao je Tanjugu v.d. predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović.
Isti stav zauzela je i predsednica društva sudija Dragana Boljević i u izjavi Tanjugu rekla da bi pomenuti problemi mogli da se reše promenama u Zakonu o sudijama.
"S obzirom na to da su izostali kriterijumi za ocenu rada sudija, predlažemo da se izmenama i dopunama Zakona o sudijama u prelaznim i završnim odredbama unese odredba prema kojoj bi sve sudije izabrane prvi put na trogodišnji mandat bile smatrane izabranim na stalnu sudijsku funkciju", rekla je Boljevićeva.
Reformom pravosuđa osnovani su prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud, ali je broj sudija, kao i broj sudova u odnosu na period pre 1. januara 2010. značajno smanjen, dok je nadležnost prekršajnih sudova bitno proširena.
Udruženje prekršajnih sudova na današnjoj konferenciji u Centru "Sava" apelovalo je na nadležne državne organe da imaju sluha i da sudije koje su izabrane na trogodišnji mandat izvrše reizbor, tako što će se te sudije smatrati sudijama izabranim na stalnu sudijsku funkciju.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Marko Rupena)
