Vlada ne treba da bude garant već da stvori uslove da strani investitori i strateški partneri sami dođu. Razvojna banka da, ali ne za kreditiranje državnih preduzeća.
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Unija poslodavaca Srbije (UPS) usvojili su i Vladi uputili zajedničku platformu sa ekonomskim i socijalnim reformama neophodnim za izlazak Srbije iz duboke ekonomske i socijalne krize.
Predstavnik sektora za privredu UPS-a Dragoljub Rajić naveo je da Srbija danas ima 276.000 zaposlenih u proizvodnji što je na 7,4 miliona stanovnika odnos 25 prema 1 i to našu zemlju svrstava na nivo razvijenosti nekih afričkih zemalja.
Rajić je ukazao da prvi zadatak vlade treba da bude stvaranje stabilnog okvira za poslovanje, i da on bude efikasan. Jedan od prioritetnih zadataka vlade mora da bude privlačenje stranih investitora, ali ona tu nije potrebna kao garant stranih investicija, već da stvori adekvatno okruženje na osnovu kojeg će ulagači iz inostranstva doći u našu zemlju, objasnio je Rajić.
Potrebno je što više strateških partnerstava, jer se na taj način dobijaju nove tehnologije, nova radna mesta i obezbeđuju nova tržišta za plasman proizvoda, kazao je on.
Za uspešnije poslovnje privrede neophodno je osnovati Razvojnu banku, poručio je, ali je skrenuo pažnju da ukoliko ta banka bude usmeravala povoljne kredite velikim javnim preduzećima, onda bi to bio promašaj, jer treba novac usmeravati uspešnim kompanijama koje imaju najviše šansi da uspeju.
Recenzent zajedničkih mera za izlazak iz krize Petar Đukić rekao je da je Srbija već nekoliko godina u recesiji, a do kraja ove godine imaćemo za 70 odsto manji bruto domaći proizvod (BDP) nego 1989. godine, uz visoku stopu nezaposlenosti, koja je već sada oko 27 odsto.
Đukić smatra da se ni 2013. domaća privreda neće izvući iz krize, već tek u naredne tri godine, zbog čega Srbiji treba socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca i koncenzus oko plana održivog razvoja.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković očekuje da će se, u najboljem slučaju, domaća privreda oporaviti krajem 2013. godine i tada doći na nivo razvijenosti s početka 2012. godine.
Atanacković je rekao da gaji optimizam povodom pripreme budžeta za 2013. godinu, jer očekuje da će u njega biti ugrađene mere koje vode oporavku srpske privrede.
Odgovarajući na pitanje o poskupljenju hrane u Srbiji, Atanacković je rekao da jedan od uzroka rasta cena jeste izuzetno monopolizovana prehrambena proizvodnja. Ali, upozorava Atanacković, od države ne treba očekivati da stavi pod kontrolu te cene, jer bi to značilo vraćanje na neuspešne devedesete godine prošlog veka.
Atanacković je istakao da moramo da se naviknemo da trošimo samo onoliko koliko imamo, odnosno, koliko proizvodimo.
Potpredsednik UGS "Nezavisnost" profesor i poliitčki analitičar Zoran Stojiljković rekao je da se Srbija već decenijama nalazi u dubokoj strukturalnoj krizi.
Odgovarajući na pitanje zašto su sindikati u Srbiji pasivni, za razliku od Španije, Italije i Francuske gde se organizuju masovni protesti zbog krize, Stojiljković je rekao da je u Srbiji prisutan veoma veliki strah od gubitka posla, a usled dugotrajne krize i teškog položaja stanovnika, opao je i stepen solidarnosti.
"Za uspešne proteste građana i sindikalaca mora da postoji jasna predstava ko je krivac za loše stanje", objasnio je Stojiljković.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
Predstavnik sektora za privredu UPS-a Dragoljub Rajić naveo je da Srbija danas ima 276.000 zaposlenih u proizvodnji što je na 7,4 miliona stanovnika odnos 25 prema 1 i to našu zemlju svrstava na nivo razvijenosti nekih afričkih zemalja.
Rajić je ukazao da prvi zadatak vlade treba da bude stvaranje stabilnog okvira za poslovanje, i da on bude efikasan. Jedan od prioritetnih zadataka vlade mora da bude privlačenje stranih investitora, ali ona tu nije potrebna kao garant stranih investicija, već da stvori adekvatno okruženje na osnovu kojeg će ulagači iz inostranstva doći u našu zemlju, objasnio je Rajić.
Potrebno je što više strateških partnerstava, jer se na taj način dobijaju nove tehnologije, nova radna mesta i obezbeđuju nova tržišta za plasman proizvoda, kazao je on.
Za uspešnije poslovnje privrede neophodno je osnovati Razvojnu banku, poručio je, ali je skrenuo pažnju da ukoliko ta banka bude usmeravala povoljne kredite velikim javnim preduzećima, onda bi to bio promašaj, jer treba novac usmeravati uspešnim kompanijama koje imaju najviše šansi da uspeju.
Recenzent zajedničkih mera za izlazak iz krize Petar Đukić rekao je da je Srbija već nekoliko godina u recesiji, a do kraja ove godine imaćemo za 70 odsto manji bruto domaći proizvod (BDP) nego 1989. godine, uz visoku stopu nezaposlenosti, koja je već sada oko 27 odsto.
Đukić smatra da se ni 2013. domaća privreda neće izvući iz krize, već tek u naredne tri godine, zbog čega Srbiji treba socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca i koncenzus oko plana održivog razvoja.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković očekuje da će se, u najboljem slučaju, domaća privreda oporaviti krajem 2013. godine i tada doći na nivo razvijenosti s početka 2012. godine.
Atanacković je rekao da gaji optimizam povodom pripreme budžeta za 2013. godinu, jer očekuje da će u njega biti ugrađene mere koje vode oporavku srpske privrede.
Odgovarajući na pitanje o poskupljenju hrane u Srbiji, Atanacković je rekao da jedan od uzroka rasta cena jeste izuzetno monopolizovana prehrambena proizvodnja. Ali, upozorava Atanacković, od države ne treba očekivati da stavi pod kontrolu te cene, jer bi to značilo vraćanje na neuspešne devedesete godine prošlog veka.
Atanacković je istakao da moramo da se naviknemo da trošimo samo onoliko koliko imamo, odnosno, koliko proizvodimo.
Potpredsednik UGS "Nezavisnost" profesor i poliitčki analitičar Zoran Stojiljković rekao je da se Srbija već decenijama nalazi u dubokoj strukturalnoj krizi.
Odgovarajući na pitanje zašto su sindikati u Srbiji pasivni, za razliku od Španije, Italije i Francuske gde se organizuju masovni protesti zbog krize, Stojiljković je rekao da je u Srbiji prisutan veoma veliki strah od gubitka posla, a usled dugotrajne krize i teškog položaja stanovnika, opao je i stepen solidarnosti.
"Za uspešne proteste građana i sindikalaca mora da postoji jasna predstava ko je krivac za loše stanje", objasnio je Stojiljković.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
