Srbija je u okviru budžetske rezerve predvidela i sumu iz koje će EU biti nadoknađena finansijska pomoć Srbiji za koju se utvrdi da je korišćena suprotno ugovorenoj proceduri ili nameni ili je bila predmet prevare.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, Srbija je u okviru uobičajene budžetske rezerve predvidela i sumu iz koje će Evropskoj uniji biti nadoknađena finansijska pomoć Srbiji za koju se utvrdi da je korišćena suprotno ugovorenoj proceduri ili nameni ili je prosto bila predmet prevare, piše "Danas".
Ukoliko, po tom osnovu utvrđena šteta ne bude mogla da se naplati od neposrednog korisnika zloupotrebljenog novca ili dužnika, platiće je država iz nedavno formirane rezerve.
Prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu, taj rezervni fond može biti najviše na nivou 10 odsto ukupnih sredstava finansijske pomoći EU predviđenih za tekuću godinu, tako da se može zaključiti da rizik od prevara ili zloupotreba pri korišćenju pomoći EU iznosi najviše oko 10 odsto.
Godišnji nivo finansijske pomoći EU Srbiji je oko 200 miliona evra, pa bi tih 10 odsto maksimalno moglo da iznosi 20 miliona evra, rekao je listu zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ognjen Mirić.
On je objasnio da je ta budžetska linija napravljena zbog toga što se očekuje da Srbija naredne godine dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja svim sredstvima pomoći EU.
"Sistem zahteva da se stvori ta budžetska rezerva za slučaj da se desi nepravilnost ili zloupotreba pri korišćenju tih sredstava, da se utvrdi ko snosi odgovornost za tu nepravilnost i da se, ukoliko je to potrebno, iz te rezerve nadoknade sredstva EU", rekao je Mirić.
On je dodao da je to samo radna pretpostavka, jer tih nepravilnosti "može da bude nula, u šta se nadamo, a može da ih bude i pet miliona".
Do sada je Vlada Srbije obavljala isključivo kontrolu sredstava za programe prekogranične saradnje sa državama članicama EU, dok sve ostalo kontroliše Delegacija EU u Srbiji.
"U kontroli tih projekata prekogranične saradnje, imali smo nekih nepravilnosti u vrednosti od oko 100.000 evra prema iznosu od, otprilike, tridesetak miliona evra, kolika je vrednost tih prekograničnih projekata za tri države", precizirao je Mirić.
On je za "Danas" dodao da država samo u krajnoj instanci vraća ta sredstva, ukoliko korisnik koji ih je nepravilno koristio to nije u stanju, ali onda tereti odgovornog.
(FoNet/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Ukoliko, po tom osnovu utvrđena šteta ne bude mogla da se naplati od neposrednog korisnika zloupotrebljenog novca ili dužnika, platiće je država iz nedavno formirane rezerve.
Prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu, taj rezervni fond može biti najviše na nivou 10 odsto ukupnih sredstava finansijske pomoći EU predviđenih za tekuću godinu, tako da se može zaključiti da rizik od prevara ili zloupotreba pri korišćenju pomoći EU iznosi najviše oko 10 odsto.
Godišnji nivo finansijske pomoći EU Srbiji je oko 200 miliona evra, pa bi tih 10 odsto maksimalno moglo da iznosi 20 miliona evra, rekao je listu zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ognjen Mirić.
On je objasnio da je ta budžetska linija napravljena zbog toga što se očekuje da Srbija naredne godine dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja svim sredstvima pomoći EU.
"Sistem zahteva da se stvori ta budžetska rezerva za slučaj da se desi nepravilnost ili zloupotreba pri korišćenju tih sredstava, da se utvrdi ko snosi odgovornost za tu nepravilnost i da se, ukoliko je to potrebno, iz te rezerve nadoknade sredstva EU", rekao je Mirić.
On je dodao da je to samo radna pretpostavka, jer tih nepravilnosti "može da bude nula, u šta se nadamo, a može da ih bude i pet miliona".
Do sada je Vlada Srbije obavljala isključivo kontrolu sredstava za programe prekogranične saradnje sa državama članicama EU, dok sve ostalo kontroliše Delegacija EU u Srbiji.
"U kontroli tih projekata prekogranične saradnje, imali smo nekih nepravilnosti u vrednosti od oko 100.000 evra prema iznosu od, otprilike, tridesetak miliona evra, kolika je vrednost tih prekograničnih projekata za tri države", precizirao je Mirić.
On je za "Danas" dodao da država samo u krajnoj instanci vraća ta sredstva, ukoliko korisnik koji ih je nepravilno koristio to nije u stanju, ali onda tereti odgovornog.
(FoNet/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
