Muslimani na Balkanu i u Evropi će ove godine početak trodnevnog praznika Kurban bajrama obeležiti u različito vreme - 25, odnosno 26. oktobra, zbog neusaglašenosti tumačenja Turske i Saudijske Arabije.
Muslimani u Srbiji i BiH "priklonili" su se tumačenju Turske, dok će u Makedoniji, Albaniji i na Kosovu prvi dan Kurban bajrama slaviti po saudijskom tumačenju, u četvrtak, 25. oktobra.
Kada je reč o Bošnjacima, reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić izdao je fetvu (naredbu) kojom nalaže da prvi dan Kurban bajrama ove godine pada u petak, kada će početak tog praznika biti obeležen i u Islamskoj zajednici Srbije.
Prema Cerićevom i objašnjenju srbijanskog muftije Muhameda Jusufspahića, datum je određen metodom astronomske procene i utvrđivanjem dana kada hadžije borave na Arefatu.
Cerić je, inače, juče uputio otvoreno pismo vrhovnom muftiji Saudijske Arabije šejhu Abdulazizu Al Al-Šejhu i vrhovnom muftiji Turske šejhu Mehmedu Gormezu u kojem je poručio da neslaganje o datumu početka Kurban bajrama vređa muslimane.
"Razilaženje oko dana Arefata i Kurban bajrama nanosi veliki duševni bol muslimanima širom sveta", naveo je Cerić.
Kurban-bajram ili praznik žrtve svake godine pada u različito vreme, jer je islamska lunarna godina za oko 11 dana kraća od one iz gregorijanskog kalendara. Ove godine, međutim, pojavila su se dva datuma zbog različitog tumačenja računice, pa su tako Arapi utvrdili da početak Kurban bajrama počne 26. oktobra, a Islamska zajednica u Turskoj da prvi dan tog praznika pada dan ranije.
Reč je o tome da Arapi zagovaraju tradicionalnu metodu utvrđivanja izlaska mladog Meseca golim okom, dok Turska pojaviljivanje "mlađaka" utvrđuje naučnom metodom.
Poznavaoci islama, međutim, tvrde da nema nesporazuma u računici već da je reč o čisto političkoj priči i podeli na radikalne islamiste, Arape, i one umerenije, Turke.
Istorijska je težnja tri velika naroda Arapa, Persijanaca i Turaka je da preuzmu vođstvo islama, pa tako Arapi smatraju da to pravo treba da pripadne njima jer se hadžiluk obavlja u Saudisjkoj Arabiji, odnosno Meki i Medini.
Muftija Jusufspaći kaže da su muslimani u celom svetu, posebno u Srbiji i državama nekadašnje Jugoslavije ovih dana svedoči "nove politizacije islama i islamskih vrednosti na globalnom, regionalnom, a time i na lokalnom planu".
Muftija kaže da Kurban bajram pada 26. oktobra, a muslimane i muslimanke podseća da kurban znači približavanje svevišnjem, a da je Hadž život putovanje u svakom smislu.
"Kurban Bajram ili Bajram hadža jesu bajramski dani koji su vezani za jedinstveno vreme i jedinstveno mesto, srce svih vremena i srce svih mesta, za mesece odabrene i mesto ka kome se okrećeme u molitvenim vezama svojim", rekao je muftija.
On je ukazao i da se muslimani sveta ne okreću ka Sarajevu, Beogradu, Prištini, Ankari, Istanbulu, Njujorku.
"Muslimani sveta ne hodočaste i ne idu na hadž u Sarajevo, Beograd, Prištinu, Ankaru, Istanbul, Njujork! Meka jeste mesto ka kome srca i lica okrećemo, onamo se spremamo za Hadž i pokrećemo! Svuda na Zemlji vreme Kurban Bajrama je onda kada je u Meki...", poručio je Jusufspahić.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Kada je reč o Bošnjacima, reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić izdao je fetvu (naredbu) kojom nalaže da prvi dan Kurban bajrama ove godine pada u petak, kada će početak tog praznika biti obeležen i u Islamskoj zajednici Srbije.
Prema Cerićevom i objašnjenju srbijanskog muftije Muhameda Jusufspahića, datum je određen metodom astronomske procene i utvrđivanjem dana kada hadžije borave na Arefatu.
Cerić je, inače, juče uputio otvoreno pismo vrhovnom muftiji Saudijske Arabije šejhu Abdulazizu Al Al-Šejhu i vrhovnom muftiji Turske šejhu Mehmedu Gormezu u kojem je poručio da neslaganje o datumu početka Kurban bajrama vređa muslimane.
"Razilaženje oko dana Arefata i Kurban bajrama nanosi veliki duševni bol muslimanima širom sveta", naveo je Cerić.
Kurban-bajram ili praznik žrtve svake godine pada u različito vreme, jer je islamska lunarna godina za oko 11 dana kraća od one iz gregorijanskog kalendara. Ove godine, međutim, pojavila su se dva datuma zbog različitog tumačenja računice, pa su tako Arapi utvrdili da početak Kurban bajrama počne 26. oktobra, a Islamska zajednica u Turskoj da prvi dan tog praznika pada dan ranije.
Reč je o tome da Arapi zagovaraju tradicionalnu metodu utvrđivanja izlaska mladog Meseca golim okom, dok Turska pojaviljivanje "mlađaka" utvrđuje naučnom metodom.
Poznavaoci islama, međutim, tvrde da nema nesporazuma u računici već da je reč o čisto političkoj priči i podeli na radikalne islamiste, Arape, i one umerenije, Turke.
Istorijska je težnja tri velika naroda Arapa, Persijanaca i Turaka je da preuzmu vođstvo islama, pa tako Arapi smatraju da to pravo treba da pripadne njima jer se hadžiluk obavlja u Saudisjkoj Arabiji, odnosno Meki i Medini.
Muftija Jusufspaći kaže da su muslimani u celom svetu, posebno u Srbiji i državama nekadašnje Jugoslavije ovih dana svedoči "nove politizacije islama i islamskih vrednosti na globalnom, regionalnom, a time i na lokalnom planu".
Muftija kaže da Kurban bajram pada 26. oktobra, a muslimane i muslimanke podseća da kurban znači približavanje svevišnjem, a da je Hadž život putovanje u svakom smislu.
"Kurban Bajram ili Bajram hadža jesu bajramski dani koji su vezani za jedinstveno vreme i jedinstveno mesto, srce svih vremena i srce svih mesta, za mesece odabrene i mesto ka kome se okrećeme u molitvenim vezama svojim", rekao je muftija.
On je ukazao i da se muslimani sveta ne okreću ka Sarajevu, Beogradu, Prištini, Ankari, Istanbulu, Njujorku.
"Muslimani sveta ne hodočaste i ne idu na hadž u Sarajevo, Beograd, Prištinu, Ankaru, Istanbul, Njujork! Meka jeste mesto ka kome srca i lica okrećemo, onamo se spremamo za Hadž i pokrećemo! Svuda na Zemlji vreme Kurban Bajrama je onda kada je u Meki...", poručio je Jusufspahić.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
