Vest da je Evropska organizacija za nuklearnu fiziku (CERN) ove godine otkrila postojanje nove čestice, koja bi mogla biti Higsov bozom, obišla je svet, a u ekipi istraživača bili su i naučnici iz Srbije.
Profesor Đorđe Šijački, naučni savetnik Instituta za fiziku, objasnio je Tanjugu da je osnova za istraživanja u CERN-u Veliki hadronski sudarač (LHC), a da je u međunarodnoj ekipi okupljenoj oko dva najveća detektora i veći broj istraživača iz Srbije.
LHC je akcelerator prečnika 27 kilometara, koji se nalazi stotinak metara pod zemljom ispod švajcarsko-francuske granice, kod Ženeve.
"Da bi fizičari mogli da analiziraju podatke, moraju da se naprave detektori i postoje četiri detektora u CERN-u. ATLAS je najveći detektor", rekao je Šijački, koji je deo naučnog tima koji učestvuje u projektu ATLAS.
ATLAS, što je skraćenica od "toroidni LHC aparat", težak je 7.000 tona i ima prečnik od 25 metara.
"On je, grubo rečeno, kao petospratna zgrada", rekao je Šijački.
On je napomenuo da sve teorije o zakonitostima koje vladaju u mikrosvetu treba proveriti eksperimentalno.
U eksperimentu ATLAS učestvuje i grupa srpskih istraživača sa Instituta za fiziku i Nuklearnog instituta u Vinči.
Rukovodilac grupe srpskih fizičara na eksperimentu CMS CERN Petar Adžić izjavio je da su ATLAS i CMS dva najveća eksperimenta u fizici čestica.
ATLAS i CMS, što je skraćenica za "kompakt muon solenoid", završeni su pre dve godine i kada je veliki akcelerator počeo da radi, dva detektora su počela da skupljaju podatke, kazao je Adžić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
"Već imamo prve rezultate - kao što znate, ove godine smo otkrili novu česticu i sada pokušavamo da utvrdimo da li je to ona koja se traži, koju smo predvideli. Reč je, naravno, o Higsovom bozonu", kazao je on.
Prema njegovim rečima, detektor CMS je dugačak, u formi cilindra, oko 20 metara, dijametra 15 metara, a teži oko 12,5 tona, i jedan je od najkompleksnijih instrumenata koji je ikada napravljen.
Adžić je naveo da međunarodna ekipa oko tog detektora broji 3.800 ljudi, među kojima je i srpska ekipa.
Šijački je napomenuo da je rad u CERN-u tako zamišljen da nema odliva mozgova jer istraživači rade neko vreme u toj organizaciji, a potom se vraćaju u svoje matične institucije, gde nastavljaju da rade i prenose znanje.
"To je idealna situacija za zemlje kao što je naša, gde postoji veliki problem sa odlivom mozgova", rekao je on, ocenivši da je budućnost Srbije u nauci, prenosu tehnologija i kontaktima s vrhunskim svetskim istraživačima.
Higsov bozom, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.
Ukoliko bude definitivno potvrđeno da je novootkrivena čestica zaista Higsov bozom, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.
Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.
(Tanjug, foto: Tanjug/Danilo Peternek - izložba CERN u Srbiji)
LHC je akcelerator prečnika 27 kilometara, koji se nalazi stotinak metara pod zemljom ispod švajcarsko-francuske granice, kod Ženeve.
"Da bi fizičari mogli da analiziraju podatke, moraju da se naprave detektori i postoje četiri detektora u CERN-u. ATLAS je najveći detektor", rekao je Šijački, koji je deo naučnog tima koji učestvuje u projektu ATLAS.
ATLAS, što je skraćenica od "toroidni LHC aparat", težak je 7.000 tona i ima prečnik od 25 metara.
"On je, grubo rečeno, kao petospratna zgrada", rekao je Šijački.
On je napomenuo da sve teorije o zakonitostima koje vladaju u mikrosvetu treba proveriti eksperimentalno.
U eksperimentu ATLAS učestvuje i grupa srpskih istraživača sa Instituta za fiziku i Nuklearnog instituta u Vinči.
Rukovodilac grupe srpskih fizičara na eksperimentu CMS CERN Petar Adžić izjavio je da su ATLAS i CMS dva najveća eksperimenta u fizici čestica.
ATLAS i CMS, što je skraćenica za "kompakt muon solenoid", završeni su pre dve godine i kada je veliki akcelerator počeo da radi, dva detektora su počela da skupljaju podatke, kazao je Adžić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
"Već imamo prve rezultate - kao što znate, ove godine smo otkrili novu česticu i sada pokušavamo da utvrdimo da li je to ona koja se traži, koju smo predvideli. Reč je, naravno, o Higsovom bozonu", kazao je on.
Prema njegovim rečima, detektor CMS je dugačak, u formi cilindra, oko 20 metara, dijametra 15 metara, a teži oko 12,5 tona, i jedan je od najkompleksnijih instrumenata koji je ikada napravljen.
Adžić je naveo da međunarodna ekipa oko tog detektora broji 3.800 ljudi, među kojima je i srpska ekipa.
Šijački je napomenuo da je rad u CERN-u tako zamišljen da nema odliva mozgova jer istraživači rade neko vreme u toj organizaciji, a potom se vraćaju u svoje matične institucije, gde nastavljaju da rade i prenose znanje.
"To je idealna situacija za zemlje kao što je naša, gde postoji veliki problem sa odlivom mozgova", rekao je on, ocenivši da je budućnost Srbije u nauci, prenosu tehnologija i kontaktima s vrhunskim svetskim istraživačima.
Higsov bozom, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.
Ukoliko bude definitivno potvrđeno da je novootkrivena čestica zaista Higsov bozom, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.
Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.
(Tanjug, foto: Tanjug/Danilo Peternek - izložba CERN u Srbiji)
