Na tržištu Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije pre izvesnog vremena pojavio se lažni "kosili" dečji šampon, po kojem je leskovačka Hemijska industrija Nevena prepoznatljiva više od pola veka.
Najpre na tržištu Mekadonije, a potom i u Bosni i Hercegovini i Srbiji, pojavio se lažni "kosili" šampon, objavio je RTS. Taj šampon je opasan po zdravlje, a nanosi veliku štetu leskovačkoj fabrici.
Iako je ambalaža skoro poptuno ista, osim natpisa na poleđini, razlika između "kosilija" koji proizvodi Nevena i onog koji se pojavio prvo na tržištu Makedonije, a zatim u Bosni i Hercegovini i Srbiji, prilikom upotrebe je očigledna.
Stručnjaci leskovačke hemijske industrije posebno ističu da je proizvod koji je zvanično registrovan u makedonskom Državnom zavodu za intelektualnu svojinu nebezbedan i opasan po zdravlje.
"Po mirisu se oseća da u lažnom Kosiliju ima formalina koji je izuzetno kancerogen. Za razliku od proizvođača iz Makedonije, Nevena radi po strogim standardima, već više od pola veka", naglašava Igor Stanišić tehnolog u kontroli kvaliteta.
Hemijska industrija "Nevena" je nosilac licence Kosilija za područje bivše Jugoslavije još od kraja sedamdesetih godina, a ugovor sa švajcarskom kompanijom "Grete" verifikovan je 2005. godine.
Rukovodstvo Nevene je, kako je RTS-u rekao Miljan Miljković, generalni direktor i zastupnik državnog kapitala, pokrenulo sudski spor sa kompanijom "Fobas" iz Makedonije čiji je vlasnik Albanac, a spor protiv Državnog zavoda za zaštitu intelektualne svojne u Makedoniji pokrenula je i advokatska kancelarija švajcarskog Gretea jer, kako kaže, postoje najave da bi u ovoj bivšoj jugoslvenskoj republici mogli da se registruju i drugi lažni proizvodi Nevene.
"Danas se mesečno proizvede 50 tona kosilija i ova situacija može da nam nanese veliku štetu, ne samo za prodaju ovog već i drugih proizvoda Nevene", kaže za RTS Tatjana Ilić, direktorka proizvodnje.
(MONDO)
Iako je ambalaža skoro poptuno ista, osim natpisa na poleđini, razlika između "kosilija" koji proizvodi Nevena i onog koji se pojavio prvo na tržištu Makedonije, a zatim u Bosni i Hercegovini i Srbiji, prilikom upotrebe je očigledna.
Stručnjaci leskovačke hemijske industrije posebno ističu da je proizvod koji je zvanično registrovan u makedonskom Državnom zavodu za intelektualnu svojinu nebezbedan i opasan po zdravlje.
"Po mirisu se oseća da u lažnom Kosiliju ima formalina koji je izuzetno kancerogen. Za razliku od proizvođača iz Makedonije, Nevena radi po strogim standardima, već više od pola veka", naglašava Igor Stanišić tehnolog u kontroli kvaliteta.
Hemijska industrija "Nevena" je nosilac licence Kosilija za područje bivše Jugoslavije još od kraja sedamdesetih godina, a ugovor sa švajcarskom kompanijom "Grete" verifikovan je 2005. godine.
Rukovodstvo Nevene je, kako je RTS-u rekao Miljan Miljković, generalni direktor i zastupnik državnog kapitala, pokrenulo sudski spor sa kompanijom "Fobas" iz Makedonije čiji je vlasnik Albanac, a spor protiv Državnog zavoda za zaštitu intelektualne svojne u Makedoniji pokrenula je i advokatska kancelarija švajcarskog Gretea jer, kako kaže, postoje najave da bi u ovoj bivšoj jugoslvenskoj republici mogli da se registruju i drugi lažni proizvodi Nevene.
"Danas se mesečno proizvede 50 tona kosilija i ova situacija može da nam nanese veliku štetu, ne samo za prodaju ovog već i drugih proizvoda Nevene", kaže za RTS Tatjana Ilić, direktorka proizvodnje.
(MONDO)
