Predstavnici sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima okupili su se u Beogradu zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru povuče ili izmeni, jer kako su istakli, pogađa najugroženije i najsiromašnije radnike.
Oni tvrde da bi primena ovog zakona dovela do umanjenja plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade.
Uticaj ograničenja zarada u javnim komunalnim preduzećima na republički budžet, kako ističu sindikalci, doneće simboličnu uštedu 10 do 25 miliona dinara, a "šteta je ogromna".
Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra krenuti sa daljim koracima - najpre štrajkom upozorenja od sat vremena, a potom generalnim štrajkom.
Predsednik granskog sindikata komunalaca "Nezavisnost" Milan Simić kazao je novinarima da sindikati nemaju ništa protiv ograničenja maksimalnih zarada, ali imaju protiv toga što on pogađa najugroženiju radničku klasu - spremačice, kurire, kafe kuvarice, vozače...
On je podsetio da je u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji zaposleno 53.000 ljudi, dodajući da su sindikati Vladi Srbije i nadleženom ministarstvu uputili dopis i sada čekaju reakciju do petka.
Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i granski sindikat "Nezavisnost" istu vrstu okupljanja organizovali su danas u Beogradu i još 15 gradova u Srbiji, napomenuo je Simić.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić ocenio je da je pomenuti zakon "diskriminatorski" i " donet je tajno, van Socijalno-ekonomskog saveta i utvrđene procedure".
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što su suspendovani osnovni zakoni koji regulišu radne odnose - Zakon o radu i kolektivni ugovor.
Grujić tvrdi da je zakon "loš, jer je promašio temu i cilj", jer "nikog iz komunalnog sektora taj zakon ne dodiruje u najvišim zaradama, zato udara po džepu bede i nastavlja se socijalna agonija".
"Znamo da je Srbija u velikom problemu, da je ogroman budžetski deficit, ali to može da se reši na jedan fini, uređeni i sistematski način", rekao je Grujić.
"Novosti" danas prenose da se i ovoga puta, teret krize lomi preko leđa najugroženijih radnika, tim pre što će direktori javnih preduzeća i dalje moći da primaju veće zarade od propisanih jer će varijabilama i bonusima moći da nadonkade razlike.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da im svakodnevno stižu prigovori sindikata na ovaj zakon i da su mnogi - opravdani.
"Niko ne može da prima platu manju od zagarantovanog minimuma, pa ni oni iz javnih preduzeća", kategorična je Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra za rad.
Ona dodaje i da u ovom zakonu ima i drugih spornih tačaka, a najvažnija je različito tumačenje zarade:
" Ministarstvu finansija smatraju da se u zaradu računa samo osnovna plata plus po 0,4 odsto godišnje za minuli rad, iako u osnovnu zaradu zaposlenima u javnom sektoru ulazi i topli obrok, regres i prevoz...
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da se ovaj zakon neće odnositi na NBS, Kontrolu letenja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju i Fiskalni savet. Ne važi za javna preduzeća ”koja imaju konkurenciju”, za visokoobrazovne ustanove, niti na stručnjake informacionih tehnologija.
Zaposleni iz javnog sektora koji pripadaju takozvanoj četvrtoj, petoj i šestoj platnoj grupi imali bi, po ovom zakonu, najmanje plate. Njihova osnovica (18.433 dinara) se množi sa koeficijentom koji se kreće u rasponu od 1 do 1,5. Zato bi najniža plata bila jednaka toj osnovici, a najviša - 27.665 dinara.
(Tanjug/MONDO, Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
Uticaj ograničenja zarada u javnim komunalnim preduzećima na republički budžet, kako ističu sindikalci, doneće simboličnu uštedu 10 do 25 miliona dinara, a "šteta je ogromna".
Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra krenuti sa daljim koracima - najpre štrajkom upozorenja od sat vremena, a potom generalnim štrajkom.
Predsednik granskog sindikata komunalaca "Nezavisnost" Milan Simić kazao je novinarima da sindikati nemaju ništa protiv ograničenja maksimalnih zarada, ali imaju protiv toga što on pogađa najugroženiju radničku klasu - spremačice, kurire, kafe kuvarice, vozače...
On je podsetio da je u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji zaposleno 53.000 ljudi, dodajući da su sindikati Vladi Srbije i nadleženom ministarstvu uputili dopis i sada čekaju reakciju do petka.
Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i granski sindikat "Nezavisnost" istu vrstu okupljanja organizovali su danas u Beogradu i još 15 gradova u Srbiji, napomenuo je Simić.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić ocenio je da je pomenuti zakon "diskriminatorski" i " donet je tajno, van Socijalno-ekonomskog saveta i utvrđene procedure".
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što su suspendovani osnovni zakoni koji regulišu radne odnose - Zakon o radu i kolektivni ugovor.
Grujić tvrdi da je zakon "loš, jer je promašio temu i cilj", jer "nikog iz komunalnog sektora taj zakon ne dodiruje u najvišim zaradama, zato udara po džepu bede i nastavlja se socijalna agonija".
"Znamo da je Srbija u velikom problemu, da je ogroman budžetski deficit, ali to može da se reši na jedan fini, uređeni i sistematski način", rekao je Grujić.
"Novosti" danas prenose da se i ovoga puta, teret krize lomi preko leđa najugroženijih radnika, tim pre što će direktori javnih preduzeća i dalje moći da primaju veće zarade od propisanih jer će varijabilama i bonusima moći da nadonkade razlike.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da im svakodnevno stižu prigovori sindikata na ovaj zakon i da su mnogi - opravdani.
"Niko ne može da prima platu manju od zagarantovanog minimuma, pa ni oni iz javnih preduzeća", kategorična je Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra za rad.
Ona dodaje i da u ovom zakonu ima i drugih spornih tačaka, a najvažnija je različito tumačenje zarade:
" Ministarstvu finansija smatraju da se u zaradu računa samo osnovna plata plus po 0,4 odsto godišnje za minuli rad, iako u osnovnu zaradu zaposlenima u javnom sektoru ulazi i topli obrok, regres i prevoz...
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da se ovaj zakon neće odnositi na NBS, Kontrolu letenja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju i Fiskalni savet. Ne važi za javna preduzeća ”koja imaju konkurenciju”, za visokoobrazovne ustanove, niti na stručnjake informacionih tehnologija.
Zaposleni iz javnog sektora koji pripadaju takozvanoj četvrtoj, petoj i šestoj platnoj grupi imali bi, po ovom zakonu, najmanje plate. Njihova osnovica (18.433 dinara) se množi sa koeficijentom koji se kreće u rasponu od 1 do 1,5. Zato bi najniža plata bila jednaka toj osnovici, a najviša - 27.665 dinara.
(Tanjug/MONDO, Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
