Vlada Srbije spremila je sveobuhvatni paket mera, kako bi se smanjio broj naših građana koji odlaze u države Evropske unije i traže azil, pišu Novosti.
Da bi smanjila broj "lažnih azilanata" u EU, Vlada je usvojila niz mera, naveo je načelnik Uprave granične policije i predsednik vladine Komisije za praćenje stanja bezviznog režima, general Nenad Banović i objasnio da će, na zahtev Beograda, Nemačka Srbiju uvrstiti na listu tzv. sigurnih zemalja, a očekuje se da je slede i druge evropske države.
To praktično znači da naši građani neće moći da traže azil, pozivajući se na progon zbog političkog opredeljenja i biće automatski deportovani, navode "Novosti".
Prema Banovićevim rečima, Komisija je donela i novu meru da, u saradnji sa Ministarstvom za saobraćaj, pooštri kontrolu izdavanja dozvola prevoznicima za međunarodni saobraćaj, a inspektori Ministarstva na granicama će kontrolisati sve prevoznike i vraćati one koji nemaju adekvatne "papire".
Mere Vlade Srbije uključiće i intenziviranje bilateralne saradnje sa evropskim partnerima u čijim je zemljama najviše "lažnih azilanata", a od zemalja EU već je zatraženo da skrate proceduru za rešavanje statusa i roka u kome azilanti imaju pravo da borave u EU uz prepolovljavanje novčane pomoći.
U poslednje tri godine, blizu 32.000 ljudi sa srpskim pasošima zatražilo je azil u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Luksemburgu, mada je samo jedan odsto takvih zahteva bilo pozitivno rešeno. Zato su ministri policije tih zemalja zatražili, od Evropskog parlamenta, da odobri mehanizam koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima Srbiji, ukoliko se utvrde zloupotrebe "šengena".
Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU razmatrali su juče u Luksemburgu, na zahtev Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Luksemburga i Švedske, niz mera kako bi se sprečila zloupotreba vizne liberalizacije lažnih azilanata sa zapadnog Balkana i založili se za što skorije usvajanje mehanizma koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima.
Mehanizam za suspenziju bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana stupiće na snagu krajem ove ili početkom naredne godine, rekla je izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon, pišu banjalučke "Nezavisne novine".
Nakon što je Savet EU razmatrao pitanje povećanog broja azilanata i zatražio uvođenje mehanizma za suspenziju bezviznog režima zemljama koje budu imale povećan broj azilanata, Fajon je ocenila da "najveću brigu trenutno zadaju Srbija i Makedonija", a da je situacija sa BiH "manje zabrinjavajuća".
Ipak, ona je pozvala vlasti u BiH da preduzmu maksimalne napore da se ne poveća broj lažnih azilanata i izrazila nadu da mehanizam za suspenziju neće morati da se primenjuje.
"Dolazi zima, a protekli period pokazao je da je u tom vremenu bilo najviše ljudi koji su dolazili. Zato pozivamo vlasti BiH da preduzmu maksimalne napore da se ne poveća broj lažnih azilanata. Nadam se da mehanizam za suspenziju nećemo nikad morati da primenimo ", rekla je Fajon.
Ona je podsetila da će eksperti za procenu poštovanja bezviznog režima svaku zemlju ocenjivati individualno. "Vize će biti uvedene samo za one zemlje za koje bude utvrđeno da se broj tražilaca azila povećava iznad onoga što se ocenjuje kao prihvatljivo", navela je ona.
Neke evropske organizacije smatraju da je krivica na strani zemalja članica EU, a ne država zapadnog Balkana, jer neke zemlje Unije imaju dugotrajnu proceduru ocene zahteva za azil, a tražiocima daju i novac za izdržavanje.
Fajon smatra da i jedna i druga strana moraju učiniti dodatne napore.
"U ovom trenutku nemamo zajednički sistem za azil EU. Neke zemlje EU skratile su procedure ocene zahteva za azil za region Zapadnog Balkana, jer ga ocenjuju sigurnim. Imajući u vidu da je Zapadni Balkan u procesu pristupanja EU, mislimo da je to način na koji se može ići", istakla je Fajon.
(agencije/MONDO/Foto: MONDO)
To praktično znači da naši građani neće moći da traže azil, pozivajući se na progon zbog političkog opredeljenja i biće automatski deportovani, navode "Novosti".
Prema Banovićevim rečima, Komisija je donela i novu meru da, u saradnji sa Ministarstvom za saobraćaj, pooštri kontrolu izdavanja dozvola prevoznicima za međunarodni saobraćaj, a inspektori Ministarstva na granicama će kontrolisati sve prevoznike i vraćati one koji nemaju adekvatne "papire".
Mere Vlade Srbije uključiće i intenziviranje bilateralne saradnje sa evropskim partnerima u čijim je zemljama najviše "lažnih azilanata", a od zemalja EU već je zatraženo da skrate proceduru za rešavanje statusa i roka u kome azilanti imaju pravo da borave u EU uz prepolovljavanje novčane pomoći.
U poslednje tri godine, blizu 32.000 ljudi sa srpskim pasošima zatražilo je azil u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Luksemburgu, mada je samo jedan odsto takvih zahteva bilo pozitivno rešeno. Zato su ministri policije tih zemalja zatražili, od Evropskog parlamenta, da odobri mehanizam koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima Srbiji, ukoliko se utvrde zloupotrebe "šengena".
Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU razmatrali su juče u Luksemburgu, na zahtev Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Luksemburga i Švedske, niz mera kako bi se sprečila zloupotreba vizne liberalizacije lažnih azilanata sa zapadnog Balkana i založili se za što skorije usvajanje mehanizma koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima.
Mehanizam za suspenziju bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana stupiće na snagu krajem ove ili početkom naredne godine, rekla je izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon, pišu banjalučke "Nezavisne novine".
Nakon što je Savet EU razmatrao pitanje povećanog broja azilanata i zatražio uvođenje mehanizma za suspenziju bezviznog režima zemljama koje budu imale povećan broj azilanata, Fajon je ocenila da "najveću brigu trenutno zadaju Srbija i Makedonija", a da je situacija sa BiH "manje zabrinjavajuća".
Ipak, ona je pozvala vlasti u BiH da preduzmu maksimalne napore da se ne poveća broj lažnih azilanata i izrazila nadu da mehanizam za suspenziju neće morati da se primenjuje.
"Dolazi zima, a protekli period pokazao je da je u tom vremenu bilo najviše ljudi koji su dolazili. Zato pozivamo vlasti BiH da preduzmu maksimalne napore da se ne poveća broj lažnih azilanata. Nadam se da mehanizam za suspenziju nećemo nikad morati da primenimo ", rekla je Fajon.
Ona je podsetila da će eksperti za procenu poštovanja bezviznog režima svaku zemlju ocenjivati individualno. "Vize će biti uvedene samo za one zemlje za koje bude utvrđeno da se broj tražilaca azila povećava iznad onoga što se ocenjuje kao prihvatljivo", navela je ona.
Neke evropske organizacije smatraju da je krivica na strani zemalja članica EU, a ne država zapadnog Balkana, jer neke zemlje Unije imaju dugotrajnu proceduru ocene zahteva za azil, a tražiocima daju i novac za izdržavanje.
Fajon smatra da i jedna i druga strana moraju učiniti dodatne napore.
"U ovom trenutku nemamo zajednički sistem za azil EU. Neke zemlje EU skratile su procedure ocene zahteva za azil za region Zapadnog Balkana, jer ga ocenjuju sigurnim. Imajući u vidu da je Zapadni Balkan u procesu pristupanja EU, mislimo da je to način na koji se može ići", istakla je Fajon.
(agencije/MONDO/Foto: MONDO)
