"Ogromna dugovanja koja ima zdravstvo će preuzeti država, odnosno Vlada, i to će značiti za trenutak višak vazduha za zdravstvo, ali ćemo morati da preuzmemo obavezu da nema novih dugova", rekla je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović Tanjugu.

Dejanović je precizirala da će poslodavci morati redovno da plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje.

"Najveći broj subjekata koji funkcioniše, privređuje, bavi se određenim aktivnostima, imaju određen broj zaposlenih moraće u roku od 45 do 60 dana da izmiruju svoje obaveze prema državi uključujući i doprinose za zdravstvo", kazala je ona.

Govoreći o planovima i daljim aktivnostima Ministarstva zdravlja, ona je navela da su u planu izmene zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i izmena zakona o zdravstvenoj zaštiti, a koje će, između ostalog predviđati centralizovano snabdevanje medikamentima.

"To je krupan segment. Drugi je pokušaj da se iskoriste svi resursi da bi pacijenti imali bolji status i bolji tretman u zdravstvu, uključujući i privatan resurs, a počeće se od apoteka", kazala je ona.

Ministarka je najavila da će od iduće godine sve privatne apoteke koje budu želele da "uđu u mrežu zdravstvenih ustanova" i ispunjavaju sve uslove, moći da potpišu ugovor sa Republičkim fond za zdravstveno osiguranje (RFZO, bivši RZZO) i izdaju lekove na recept.

Govoreći o lekovima, ona je rekla da se nazire kraj nestašici pojedinih medikamenta i da će se sa proizvođačima lekova postići dogovor da se cene lekova usklade sa realnim kursom evra.

Planirano je i da se na svaka tri meseca pravi revizija cena lekova, a najmanje jednom godišnje revizija svih lekova na listi.

"To će u svakom slučaju popraviti stanje i motivisati proizvođače, distributere lekova da sarađujemo na višem nivou nego do sada", kazala je ona navodeći da je planiran sastanak ministara zdravlja i finansija sa predstavnicima veledrogerija, proizvođačima i distributerima kako bi se postigao dogovor.

Đukić Dejanović je rekla da je u sklopu reformi u zdravstvu planirano da se na primarnom nivou, odnosno u domovima zdravlja realizuje 80 odsto potreba kako bi se rasteretili bolnički centri koji treba da se bave najteže obolelim pacijentima.

Ministarka zdravlja dodala je i da je završen Nacrt zakona o zaštiti prava pacijenata, kojim je predviđeno uvođenje u sistem zaštitnika prava pacijenata pri lokalnim zajednicima, kome bi se obratili pacijenti ukoliko smatraju da je neko od njegovih prava povređeno, odnosno uskraćeno.

Na pitanje da li se Ministarstvo zdravlja saglasno da se realizuje projekat Udruženja građana "Srbija u pokretu" kojim je predviđeno osnivanje veb sajta na kome bi građani mogli da ocenju rad lekara čija će imena biti istaknuta na tom portalu, Dejanović je rekla da je sve što je u skladu sa zakonom, a treba da štiti prava pacijenata - dobrodošlo.

"Ne mislim da je stavljanje u javnost bilo kog podatka loše, ali je važno ko je taj koji ocenjuje i da li je to zaista pacijent kome je osporeno neko pravo ili je možda osoba koja može biti tendenciozna", kazala je ministarka zdravlja dodajući da je potreban izvestan stepen kontrole nad tim vrstama informacija i da se moraju poštovati zakonska akta.

(Tanjug, foto: Tanjug/Nenad Milošević)