Zvaničnici zaduženi za igre na sreću u Srbiji nadaju se da će vlada zaustaviti sivu ekonomiju koja košta taj sektor 30 do 50 miliona evra godišnje. Nepravilnosti u srpskom sektoru igara na sreću koštale su zemlju najmanje 30 do 50 miliona evra godišnje u poslednje četiri godine, što je navelo lidere te industrije i operatere igara na sreću da pozovu na veći nadzor.
Nova vlada, koja je preuzela vlast ove godine, ukinula je službu koja je vodila industriju igara na sreću i stavila taj sektor pod kontrolu Republičke poreske administracije. Vlajko Senić, državni sekretar ministarstva za finansije i ekonomiju, sastao se 17. septembra sa predstavnicima sektora igara na sreću i složio da su toj industriji potrebne reforme. On je izrazio volju za saradnjom i rekao da očekuje predloge eksperata na tom polju o propisima i poboljšanjima.
„Voleli bismo da verujemo da konačno imamo pozitivne signale od ministarstva i da će neki eksperti početi da rade na uređenju i kontroli igara na sreću i zabavnih igara u Srbiji“, rekla je za SETimespredsednica odbora Evropske federacije igara na sreću i zabavnih igara.
Mada Srbija ima znatno veći broj stanovnika od svojih suseda, zbog neregulisanih aktivnosti zemlja ima najmanje prihode od igara na sreću u regionu. Prema beogradskoj Jakti, asocijaciji organizatora igara na sreću, autorizovanih tehničara i proizvođača opreme za igre na sreću, godišnji prihodi Srbije od slot mašina iznose 45 miliona evra.
U Hrvatskoj, koja ima skoro polovinu tog broja stanovnika, prihodi od slot mašina iznose 90 miliona evra godišnje. U Makedoniji, koja ima gotovo manje od trećine od ukupnog broja stanovnika Srbije, prihodi od slot mašina iznose 120 miliona evra. Eksperti u toj industriji kažu da su nedostatak odgovarajućih zakona za kontrolu, nadzornih sistema i tehničkih standarda razlozi zbog kojih Srbija zaostaje za svojim susedima u pogledu prihoda od igara na sreću. Takođe postoji znatna siva ekonomija u igrama na sreću, koja dovodi do nepoštene konkurencije.
„Akumuliran novac u sivoj zoni je ogroman“, rekla je Aćimovićeva za SETimes. Ona dodaje da su neprovereni softver, neregistrovani radnici i neplaćeni porezi značajan deo problema.
„Drugo [sporno pitanje] su onlajn igre na sreću preko kojih vodeće svetske kompanije pružaju usluge našim građanima, a nemaju licencu i ne plaćaju dažbine i poreze, ali nanose štetu ljudima koji učestvuju u tim igrama, budžetu zemlje u milionima i takođe su nepoštena konkurencija“, rekla je Aćimovićeva.
Ona je dodala da bi kvalitetno regulisanje procesa igara na sreću i institucija moglo da dovede do desetostrukog povećanja prihoda u toj industriji u trogodišnjem periodu. Aćimovićeva je preporučila mere koje su preduzele druge zemlje, uključujući nezavisne laboratorije za testiranje opreme i pravovremeni uvid u rad i klađenje u kasinima. Srpski zakon o igrama na sreću uglanvom je u skladu sa EU, ali pruža samo okvir. Specifičnih pravila i propisa nema.
„Brojni modeli i neka dobra rešenja za to područje već su pronađeni i Srbija ne mora da kreira nova“, rekla je Ana Kolešan, pravnica iz firme Kovačević-Kolešan, u izjavi za SETimes. „Ona može da iskoristi samo jedan model ili iskombinuje više njih. Hrvatska je dobar primer, posebno kada je u pitanju usklađenost zakona o igrama na sreću i krivičnog zakona.“
Kolešanova objašnjava da je u srpskom krivičnom zakonu samo jedno krivično delo povezano sa igrama na sreću, a odnosi se na kažnjavanje osoba krivih za neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Kazna je manje od tri godine zatvora ili novčana kazna kao alternativa. U Hrvatskoj se kazna za isto krivično delo kreće do osam godina zatvora, a novčane kazne nisu opcija.
„Prednosti novih mera su brojne“, rekla je Kolešanova. „Državni budžet će rasti, borba protiv kriminala će se voditi, posebno na polju pranja novca koje je obično pratilo ovaj sektor, konkurencija će biti lojalna i bar će uticaj na mlade i rizične grupe biti mnogo bolji, jer regulisani sistemi retko imaju negativan uticaj.“
Operateri igara na sreću kažu da će unapređeni nadzor industrije pomoći njihovom biznisu.
„Kada bismo imali pravila kao države EU, siva ekonomija bi bila manja i imali bismo više šansi da za bolji profit, više poslodavaca i bolje uslove za njih“, rekao je direktor BeoGaminga Milija Tanasković za SETimes.
(MONDO)
Nova vlada, koja je preuzela vlast ove godine, ukinula je službu koja je vodila industriju igara na sreću i stavila taj sektor pod kontrolu Republičke poreske administracije. Vlajko Senić, državni sekretar ministarstva za finansije i ekonomiju, sastao se 17. septembra sa predstavnicima sektora igara na sreću i složio da su toj industriji potrebne reforme. On je izrazio volju za saradnjom i rekao da očekuje predloge eksperata na tom polju o propisima i poboljšanjima.
„Voleli bismo da verujemo da konačno imamo pozitivne signale od ministarstva i da će neki eksperti početi da rade na uređenju i kontroli igara na sreću i zabavnih igara u Srbiji“, rekla je za SETimespredsednica odbora Evropske federacije igara na sreću i zabavnih igara.
Mada Srbija ima znatno veći broj stanovnika od svojih suseda, zbog neregulisanih aktivnosti zemlja ima najmanje prihode od igara na sreću u regionu. Prema beogradskoj Jakti, asocijaciji organizatora igara na sreću, autorizovanih tehničara i proizvođača opreme za igre na sreću, godišnji prihodi Srbije od slot mašina iznose 45 miliona evra.
U Hrvatskoj, koja ima skoro polovinu tog broja stanovnika, prihodi od slot mašina iznose 90 miliona evra godišnje. U Makedoniji, koja ima gotovo manje od trećine od ukupnog broja stanovnika Srbije, prihodi od slot mašina iznose 120 miliona evra. Eksperti u toj industriji kažu da su nedostatak odgovarajućih zakona za kontrolu, nadzornih sistema i tehničkih standarda razlozi zbog kojih Srbija zaostaje za svojim susedima u pogledu prihoda od igara na sreću. Takođe postoji znatna siva ekonomija u igrama na sreću, koja dovodi do nepoštene konkurencije.
„Akumuliran novac u sivoj zoni je ogroman“, rekla je Aćimovićeva za SETimes. Ona dodaje da su neprovereni softver, neregistrovani radnici i neplaćeni porezi značajan deo problema.
„Drugo [sporno pitanje] su onlajn igre na sreću preko kojih vodeće svetske kompanije pružaju usluge našim građanima, a nemaju licencu i ne plaćaju dažbine i poreze, ali nanose štetu ljudima koji učestvuju u tim igrama, budžetu zemlje u milionima i takođe su nepoštena konkurencija“, rekla je Aćimovićeva.
Ona je dodala da bi kvalitetno regulisanje procesa igara na sreću i institucija moglo da dovede do desetostrukog povećanja prihoda u toj industriji u trogodišnjem periodu. Aćimovićeva je preporučila mere koje su preduzele druge zemlje, uključujući nezavisne laboratorije za testiranje opreme i pravovremeni uvid u rad i klađenje u kasinima. Srpski zakon o igrama na sreću uglanvom je u skladu sa EU, ali pruža samo okvir. Specifičnih pravila i propisa nema.
„Brojni modeli i neka dobra rešenja za to područje već su pronađeni i Srbija ne mora da kreira nova“, rekla je Ana Kolešan, pravnica iz firme Kovačević-Kolešan, u izjavi za SETimes. „Ona može da iskoristi samo jedan model ili iskombinuje više njih. Hrvatska je dobar primer, posebno kada je u pitanju usklađenost zakona o igrama na sreću i krivičnog zakona.“
Kolešanova objašnjava da je u srpskom krivičnom zakonu samo jedno krivično delo povezano sa igrama na sreću, a odnosi se na kažnjavanje osoba krivih za neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Kazna je manje od tri godine zatvora ili novčana kazna kao alternativa. U Hrvatskoj se kazna za isto krivično delo kreće do osam godina zatvora, a novčane kazne nisu opcija.
„Prednosti novih mera su brojne“, rekla je Kolešanova. „Državni budžet će rasti, borba protiv kriminala će se voditi, posebno na polju pranja novca koje je obično pratilo ovaj sektor, konkurencija će biti lojalna i bar će uticaj na mlade i rizične grupe biti mnogo bolji, jer regulisani sistemi retko imaju negativan uticaj.“
Operateri igara na sreću kažu da će unapređeni nadzor industrije pomoći njihovom biznisu.
„Kada bismo imali pravila kao države EU, siva ekonomija bi bila manja i imali bismo više šansi da za bolji profit, više poslodavaca i bolje uslove za njih“, rekao je direktor BeoGaminga Milija Tanasković za SETimes.
(MONDO)
Bolan poraz Crvene zvezde u Milanu: Radonjićeva bomba nedovoljna, prolaz u Ligi šampiona nemoguća misija!
"Ovo je sramota za Ligu šampiona, nas ovde ne žele": Vladan Milojević prekinuo ćutanje u Milanu i žestoko udario
"Ma ovde nema govora, skočio sam sa stolice kad sam video": Srpski sudija zgranut gledao kako kradu Zvezdu
Hrvatski komentator u šoku šta su uradili Zvezdi u Milanu: Vikao kad je video sudijsku nepravdu i gol! (Video)
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!