Ministar pravde Nikola Selaković kaže da je Zakon o amnestiji tehnički zakon koji se ne može sprovoditi selektivno. Oko 4.350 osuđenih koji se nalaze u zatvorima ispunjava uslove za oslobađanje dela kazne shodno Zakonu o amnestiji, a ubrzo će se na slobodi naći 1.086.
"Ako donosite zakon o amnestiji ne možete da kažete - primenjuje se na ove ljude, ali na ove, jer su bili prisutniji u javnosti, se ne primenjuje. To je rađeno u vreme nacizma kada zakon nije važio jednako za sve. Mi imamo problem (sa prebukiranim zatovorima), dajte da vidimo kako možemo da ga rešimo i nemojte da podležemo političkim spekulacijama", rekao je Selaković novinarima u Novom Sadu.
Ministra je pozvao javnost da ne podleže političkim spekulacijama koje se povodom tog zakona javljaju iz "različih krugova". Prema njegovim rečima, Zakon o amnestiji nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne poznaje ni ime ni prezime.
"To je akt opšteg karaktera za razliku od pomilovanja. Naravno, kao i svaki opšti akt on može da ima dobre strane, kao i mane i to niko ne negira. Ali mi imamo veliki problem - prebukiranost naših zavoda za izvršenje krivičnih sankija, koji treba rešiti", objasnio je Selaković.
Ministar je naveo i da Zakon o amnestiji ne rešava trajno problem, ali da stvara tehničke preduslove da se počne sa primenom alternativnog izvršenja krivičnih sankcija i da se radi na stvaranju boljih uslova za određivanje rada u javnom interesu.
"To je sve ono što u Srbiji u ovom trenutku ne funkcioniše. Za to moramo da stvorimo preduslove i put ka tome jeste Zakon o amnestiji, što je i predviđeno strategijama za smanjenje broja osuđenih lica u zatvorima", kazao je Selaković.
On je dodao i da se slanjem nekog zatvorenika u samicu, u kojoj, u tri kvadrata boravi sa još pet zatvorenika ne ispunjava svrhu osude.
Takođe, Selaković je naveo i da se u zemljama EU primenjuje takozvana tehnička amnestija, koja pretpostavlja da u trenutku kada se popune zatvorski kapaciteti uprava zatvora po sili zakona donosi otpust za sve koji su odležali dve trećine kazne.
"Možete zamisliti kako bi bilo u Srbiji kada bi se to primenilo. Razapeli bi nas na krst kada bismo to predložili", kazao je Selaković.
Zakon o amnestiji stupio je na snagu 17. novembra, a prvi osuđenici mogli bi da se nađu na slobodi najranije u četvrtak.
Upravi za izvršenje krivičnih sankcija danas je spiskove sa podacima osuđenih dostavila nadležnim sudovima.
Prema podacima Uprave, u ovom trenutku uslove da se već krajem ove sedmice ili početkom iduće nađu na slobodi ispunjava 1.086 osuđenih, bilo na kazne od tri ili šest meseci zatvora, bilo da su odslužili tri četvrtine bilo koje kazne za krivično delo koje podleže amnestiji.
Ostali osuđeni biće puštani na slobodu pošto se ispune uslovi, odnosno pošto odsluže tri četvrtine kazne na koju su osuđeni.
Što se tiče kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom, uslove za umanjenje kazne i skidanje narukvice ispunjava ukupno 560 osuđenika, od čeka će narukvice biti odmah skinute sa nogu 120 osuđenih.
Izdržavanje kazne u kućnom zatvoru izbeći će u celini 29 osuđenih, odnosno njima narukvica neće ni biti stavljena, jer su osuđeni na kazne koje su amnestirane.
U Upravi ističu da je većina osuđenih koji podležu primeni tog Zakona mahom odslužila više godina robije, pa tako ima i slučajeva da će pojedini zatvorenici izaći svega pet dana pre odluženja pune kazne.
Shodno Zakonu o amnestiji, nadležni sudovi će u svakom pojedinačnom slučaju doneti odluku o ispunjenosti uslova za umanjenje kazne u roku od tri dana.
Na to rešenje osuđeni i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu, takođe u roku od tri dana, koja zadržava izvršenje rešenja.
Tako će tek po pravosnažnosti tih rešenja osuđenici moći da napuste zatvore, dakle, najranije krajem ove sedmice, a realno od iduće. Što se tiče pravosnažno osuđenih koji još nisu počeli da izdržavaju kazne, oni će se, svako ponaosob, obraćati sudu zahtevom za oslobađanje dela kazne, shodno Zakonu o amnestiji, tako što će ga podneti pisarnici suda.
Zakon ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici "zemunskog klana", zatim dileri droge, silovatelji, nasilnici, ratni zločinci, počinioci koruptivnih krivičnih dela, teroristi".
Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
U srpskim zatvorima sada se nalazi oko 11.500 pritvorenih i zatvorenih osoba, dok su kapaciteti nešto veći od 7.000 mesta.
(Tanjug/foto: Goran Sivački)
Ministra je pozvao javnost da ne podleže političkim spekulacijama koje se povodom tog zakona javljaju iz "različih krugova". Prema njegovim rečima, Zakon o amnestiji nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne poznaje ni ime ni prezime.
"To je akt opšteg karaktera za razliku od pomilovanja. Naravno, kao i svaki opšti akt on može da ima dobre strane, kao i mane i to niko ne negira. Ali mi imamo veliki problem - prebukiranost naših zavoda za izvršenje krivičnih sankija, koji treba rešiti", objasnio je Selaković.
Ministar je naveo i da Zakon o amnestiji ne rešava trajno problem, ali da stvara tehničke preduslove da se počne sa primenom alternativnog izvršenja krivičnih sankcija i da se radi na stvaranju boljih uslova za određivanje rada u javnom interesu.
"To je sve ono što u Srbiji u ovom trenutku ne funkcioniše. Za to moramo da stvorimo preduslove i put ka tome jeste Zakon o amnestiji, što je i predviđeno strategijama za smanjenje broja osuđenih lica u zatvorima", kazao je Selaković.
On je dodao i da se slanjem nekog zatvorenika u samicu, u kojoj, u tri kvadrata boravi sa još pet zatvorenika ne ispunjava svrhu osude.
Takođe, Selaković je naveo i da se u zemljama EU primenjuje takozvana tehnička amnestija, koja pretpostavlja da u trenutku kada se popune zatvorski kapaciteti uprava zatvora po sili zakona donosi otpust za sve koji su odležali dve trećine kazne.
"Možete zamisliti kako bi bilo u Srbiji kada bi se to primenilo. Razapeli bi nas na krst kada bismo to predložili", kazao je Selaković.
Zakon o amnestiji stupio je na snagu 17. novembra, a prvi osuđenici mogli bi da se nađu na slobodi najranije u četvrtak.
Upravi za izvršenje krivičnih sankcija danas je spiskove sa podacima osuđenih dostavila nadležnim sudovima.
Prema podacima Uprave, u ovom trenutku uslove da se već krajem ove sedmice ili početkom iduće nađu na slobodi ispunjava 1.086 osuđenih, bilo na kazne od tri ili šest meseci zatvora, bilo da su odslužili tri četvrtine bilo koje kazne za krivično delo koje podleže amnestiji.
Ostali osuđeni biće puštani na slobodu pošto se ispune uslovi, odnosno pošto odsluže tri četvrtine kazne na koju su osuđeni.
Što se tiče kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom, uslove za umanjenje kazne i skidanje narukvice ispunjava ukupno 560 osuđenika, od čeka će narukvice biti odmah skinute sa nogu 120 osuđenih.
Izdržavanje kazne u kućnom zatvoru izbeći će u celini 29 osuđenih, odnosno njima narukvica neće ni biti stavljena, jer su osuđeni na kazne koje su amnestirane.
U Upravi ističu da je većina osuđenih koji podležu primeni tog Zakona mahom odslužila više godina robije, pa tako ima i slučajeva da će pojedini zatvorenici izaći svega pet dana pre odluženja pune kazne.
Shodno Zakonu o amnestiji, nadležni sudovi će u svakom pojedinačnom slučaju doneti odluku o ispunjenosti uslova za umanjenje kazne u roku od tri dana.
Na to rešenje osuđeni i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu, takođe u roku od tri dana, koja zadržava izvršenje rešenja.
Tako će tek po pravosnažnosti tih rešenja osuđenici moći da napuste zatvore, dakle, najranije krajem ove sedmice, a realno od iduće. Što se tiče pravosnažno osuđenih koji još nisu počeli da izdržavaju kazne, oni će se, svako ponaosob, obraćati sudu zahtevom za oslobađanje dela kazne, shodno Zakonu o amnestiji, tako što će ga podneti pisarnici suda.
Zakon ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici "zemunskog klana", zatim dileri droge, silovatelji, nasilnici, ratni zločinci, počinioci koruptivnih krivičnih dela, teroristi".
Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
U srpskim zatvorima sada se nalazi oko 11.500 pritvorenih i zatvorenih osoba, dok su kapaciteti nešto veći od 7.000 mesta.
(Tanjug/foto: Goran Sivački)
