"Mi nemamo novih dokaza i nakon svedočenja istoričara Branka Latasa i ročišta zakazanog za 25. januar očekujemo i konačnu odluku", kazala je pravni zastupnik Aleksandra Andrić nakon današnjeg ročista i postupka za za rehablitaciju pred višim sudom u Beogradu.

Pored svedoka i pravnih zastupnika, "publiku" današnjem ročištu činilu su levičarski aktivisti sa komunističkim obeležjima ali i desničari, na čelu sa liderom organizacije Obraz, Mladenom Obradovićem.

Na suđenju su danas svedočili istoričari Kosta Nikolić i Veselin Đuretić.

Nikolić je izneo stav da Mihailovića, osuđenog 1946. na smrt zbog saradnje s okupatorima u Drugom svetskom ratu, treba rehabilitovati, uz ocenu da je postupak koji je vođen protiv njega bio politički montiran.

Nikolić je istakao da Mihailoviću nikada nije uručena presuda i da nije imao pravo na valjanu odbranu.

Istoričar je takođe demantovao tvrdnje da je Mihailović ratni zločinac i precizirao da u procesu nije dokazano da je on bilo koga ubio, a kamoli počinio bilo kakvo masovno istrebljenje.

"U presudi ne piše ni da je je osuđen za izdaju naroda, već za izdaju narodno-oslobodilačke borbe", kazao je Nikolić.

On tvrdi da nema dokaza o tome da je Mihailović sarađivao sa Nemcima, već je, kako navodi, samo želeo da zaštiti civile od stradanja.

"Mihailović i njegova vojska nikada nisu potpisali sporazum sa Nemcima, a Partizani jesu", kazao je Nikolić i precizrao da je i Milovan Đilas bio jedan od potpisnika sporazuma iz 1943. godine, po kojem bi Partizani i Nemci postali saveznici, ako bi se desila anglo-američka ofanziva na Balkan.

Istoričar, takođe, tvrdi da je Mihailović jedine pregovore sa
Nemcima vodio 1941. godine, kada mu je, kao predstavniku legitimne i tada priznate vojske, bilo ponuđeno da se razoruža i preda, što je on odbio.

Nikolić je odbacio tvrdnje da bi rehabilitacija Mihailovića mogla da ugrozi proces evropskih integracija Srbije, pošto postoje i evropske konvencije upućene zemljama koje su se suočavale sa totalitarnim režimima, u kojem se pozivaju na suočavanje sa prošlošću.

Istoričar Veselin Đuretić sudu je predao svoju knjigu "Rehabilitacija generala Draže Mihailovića". On je ocenio da Mihajlović bio predvodnik struje koja je težila zapadu, a da je Josip broz Tito bio druga, avnojevska strana, "velikohrvatska" i "velikoalbanska", koja je, zapravo, razorila srpstvo i jugoslovenstvo.

"To su sukobi koji su i danas aktuelni", kazao je Đuretić.

Odraz tih suđenja modao se danas videti i ispred Višeg suda u Beogradu. Tamo se za vreme ročišta okupilo petnaestak levičarskih aktivista sa vidljivim komunističkim obeležjima. Mešu parolama koje su uzvikivali bila je i "Draža, Gotovina- Sluge okupatora".

S druge strane tu je bilo nekoliko osoba sa šubarama s kokardama, kao i desničarski, nacionalistički, aktivisti među kojima je i lider "Obraza" Mladen Obradović.

Ispred suda, prema rečima izveštača Tanjuga, nisu prisutne pripadnice pokreta Žene u crnom koje su do sada uglavnom prisustvovale tom sudskom procesu.

Prvi osnovni sud u Beogradu proglasio je prošle sedmice Mihailovića mrtvim posle gotovo 60 godina, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946. godine.

Međutim, podnosioci zahteva za rehabilitaciju i utvrđivanje smrti nisu zadovoljni tom odlukom jer dovodi u sumnju činjenicu da je streljan 17. jula 1946. godine, i izjavili su žalbu.

Sudsko rešenje o proglašenju Mihailovića mrtvim je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, jer ne postoji nijedan zvaničan dokaz o njegovoj smrti, odnosno zvaničnih podataka o tome gde je i kad je pogubljen i sahranjen.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje, tvrde predlagači.

Državna komisija je ranije utvrdla da je Mihajlović dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine, streljan kao državni neprijatelj "broj jedan" na Adi Ciganliji, ali je sud kao datum njegove smrti odredio 31. jul 1946. godine.

(MONDO,agencije)