Preduzeće za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" saopštilo je danas da je u pojedinim medijima pogrešno interpretirana informacija o stepenu zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza aflatoksinom.
U ovom preduzeću, čiji je direktor nedavno navodno za "Mađar So" potvrdio kancerogenost kukuruza zbog suše, ističu da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo.
"Ukazujemo na to da mi nikada nismo izjavili da je 70 odsto roda neupotrebljivo", ističu u tom preduzeću i dodaju da s obzirom da se kukuruz uglavnom koristi za stočnu hranu, još uvek nije kasno i da se u ovoj fazi adekvatnim merama iskoristi veći deo roda.
U saopštenju je navedeno da je SGS Srbija sprovelo kontrolu kvaliteta kukuruza na zahtev klijenata posle zvaničnog objavljivanja informacija na portalu Evropske Unije RASFF 10. oktobra 2012. godine, o značajnom sadržaju aflatoksina utvrđenog u pošiljci srpskog kukuruza u ltaliji koja je potom vraćena u zemlju.
"Posle tog upozorenja EU usledili su učestali zahtevi domaćih i inostranih klijenta SGS da se uradi kontrola kvaliteta kukuruza", istakli su u SGS.
Kako je precizirano, ukupno je ispitano 375 uzoraka, što reprezentuje količinu od 350.000 tona kukuruza, i utvrđeno da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo, od čega je 32 odsto upotrebljivo za direktnu ljudsku ishranu, a ostatak za stočnu hranu, uz odgovarajući tretman dekontaminacije.
U tom preduzeću dodaju i da 40 odsto ispitanih uzoraka kukuruza, koji nisu upotrebljivi za ljudsku ishranu i za stočnu hranu, mogu biti predmet dekontaminacije, ali da je njegova upotreba rizična.
"Da ne bi došlo do dalje kontaminacije i pogrešne namene kukuruza, bilo za ljudsku ishranu bilo za prehranu stoke neophodno je da se svi učesnici u lancu, sa povišenom svešću o evidentnom problemu, odgovorno ponašaju i utvrde stvarni stepen kontaminacije", naglašeno je u saopštenju.
Takođe, neophodno je primeniti i preventivne mere za sprečavanje njegovog širenja i striktno na sistemski način kontrolisati njegovu dalju upotrebu u skladu sa važećim zakonskim propisima koji se odnose na bezbednost hrane.
"Srpski kukuruz je u svetu poznat i cenjen kao netoksičan, genetski nemodifikovan i samo odgovornim pristupom rešavanju ovog problema i primenom etičkih normi svih subjekata u lancu proizvodnje, skadištenja, predaje i prodaje, taj imidž se može očuvati i zaštititi", zaključeno je u saopštenju.
Iz "SGS Srbija" poručili su da su njihova ispitivanja ukazala da su domaće sorte hibrida pokazale veću otpornost na kontaminaciju aflatoksinima, kao i da je njihov "prvenstveni interes kao kompanije da se što više takvog kukuruza izveze".
Direktorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Jovanka Lević izjavila je ranije Tanjugu da u Srbiji ima kukuruza ovogodišnjeg roda koji sadrži otrovne materije mikotoksine ali se, na osnovu malog broja pregledanih uzoraka, ne može zaključiti da je situacija u tom pogledu alarmantna.
Povodom informacije, koju su preneli mediji, da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" utvrđeno prisustvo afla-toksina, na osnovu ispitanih 375 uzoraka novog merkantilnog kukuruza, ona je napomenula da to nije dovoljan broj za generalni zaključak za čitavu našu zemlju o toj negativnoj pojavi.
Nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom, saopštilo je u subotu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je navedeno, zbog suše koja za posledicu može imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza. Javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images)
"Ukazujemo na to da mi nikada nismo izjavili da je 70 odsto roda neupotrebljivo", ističu u tom preduzeću i dodaju da s obzirom da se kukuruz uglavnom koristi za stočnu hranu, još uvek nije kasno i da se u ovoj fazi adekvatnim merama iskoristi veći deo roda.
U saopštenju je navedeno da je SGS Srbija sprovelo kontrolu kvaliteta kukuruza na zahtev klijenata posle zvaničnog objavljivanja informacija na portalu Evropske Unije RASFF 10. oktobra 2012. godine, o značajnom sadržaju aflatoksina utvrđenog u pošiljci srpskog kukuruza u ltaliji koja je potom vraćena u zemlju.
"Posle tog upozorenja EU usledili su učestali zahtevi domaćih i inostranih klijenta SGS da se uradi kontrola kvaliteta kukuruza", istakli su u SGS.
Kako je precizirano, ukupno je ispitano 375 uzoraka, što reprezentuje količinu od 350.000 tona kukuruza, i utvrđeno da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo, od čega je 32 odsto upotrebljivo za direktnu ljudsku ishranu, a ostatak za stočnu hranu, uz odgovarajući tretman dekontaminacije.
U tom preduzeću dodaju i da 40 odsto ispitanih uzoraka kukuruza, koji nisu upotrebljivi za ljudsku ishranu i za stočnu hranu, mogu biti predmet dekontaminacije, ali da je njegova upotreba rizična.
"Da ne bi došlo do dalje kontaminacije i pogrešne namene kukuruza, bilo za ljudsku ishranu bilo za prehranu stoke neophodno je da se svi učesnici u lancu, sa povišenom svešću o evidentnom problemu, odgovorno ponašaju i utvrde stvarni stepen kontaminacije", naglašeno je u saopštenju.
Takođe, neophodno je primeniti i preventivne mere za sprečavanje njegovog širenja i striktno na sistemski način kontrolisati njegovu dalju upotrebu u skladu sa važećim zakonskim propisima koji se odnose na bezbednost hrane.
"Srpski kukuruz je u svetu poznat i cenjen kao netoksičan, genetski nemodifikovan i samo odgovornim pristupom rešavanju ovog problema i primenom etičkih normi svih subjekata u lancu proizvodnje, skadištenja, predaje i prodaje, taj imidž se može očuvati i zaštititi", zaključeno je u saopštenju.
Iz "SGS Srbija" poručili su da su njihova ispitivanja ukazala da su domaće sorte hibrida pokazale veću otpornost na kontaminaciju aflatoksinima, kao i da je njihov "prvenstveni interes kao kompanije da se što više takvog kukuruza izveze".
Direktorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Jovanka Lević izjavila je ranije Tanjugu da u Srbiji ima kukuruza ovogodišnjeg roda koji sadrži otrovne materije mikotoksine ali se, na osnovu malog broja pregledanih uzoraka, ne može zaključiti da je situacija u tom pogledu alarmantna.
Povodom informacije, koju su preneli mediji, da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" utvrđeno prisustvo afla-toksina, na osnovu ispitanih 375 uzoraka novog merkantilnog kukuruza, ona je napomenula da to nije dovoljan broj za generalni zaključak za čitavu našu zemlju o toj negativnoj pojavi.
Nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom, saopštilo je u subotu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je navedeno, zbog suše koja za posledicu može imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza. Javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images)
