Petogodišnji dečak, godinu dana posle tragedije, oseća se dobro u novom domu. Ne spominje šta se dogodilo, ni roditelje a uživa u vrtiću.
Čudo - reč koja tačno opisuje spas od sigurne smrti petogodišnjeg Milana Ponjigera. Dečak koji je preživeo skok sa šestog sprata u koji ga je poveo otac, danas je veseo, razdragan i živ. Uživa u vrtiću. Srećan je uz brata Luku, pišu "Novosti".
Samo godinu dana ranije, lekari Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj borili su se za život malenog Milana. Njegov otac Palko Ponjiger skočio je sa dečakom u naručju, sa šestog sprata samačkog hotela u Batutovoj ulici na Zvezdari. Prethodno je gurnuo Milanovu majku Ilonku.
Teške povrede unutrašnjih organa i prelomi kostiju u prvom momentu nisu bile ohrabrujuće za mališana. Imao je prelome obeju nadlaktica, podlaktica, nogu i kuka. Jako malo srce, međutim, nije se predalo. Milan danas živi sa rođacima Miroslavom Melerom, njegovom suprugom Gabrijelom i bratom Lukom.
"Milan je dobro. Pre mesec dana lekari su mu izvadili metalne šipke iz kostiju i više nema terapije. Idemo na sistematski pregled na Vojnomedicinsku akademiju i samo kad ima redovne kontrole. Do sada nije spominjao nesreću, a ni roditelje. Ide u vrtić i ponaša se kao i svako drugo dete", kratko kaže Miroslav Meler sestrić dečakovog pokojnog oca.
Sobu u naselju Žarkovo deli sa sedmogodišnjim bratom Lukom. Imaju zajedničke igračke. Zajednički krevet na sprat. I dok svako jutro Milan sa rancem na leđima ide u vrtić, brat Luka, đak prvak, hita ka školi. Dečje obaveze ne ometaju ih da slobodno vreme provode u igri.
Borbu za život, i hrabrost malog Milana, koji je proveo u bolnici više od tri meseca, čitava Srbija pomno je pratila. Brinula mu i pomagala. Uplaćivali su pare, kupovali i donosili igračke.
Dugo je i centar za socijalni rad odlučivao kome će pripasti dečak i ko će voditi računa o njemu. Mnogi su se nudili da pruže topli dom Milanu. Od rodbine, pa do ljudi širom zemlje. Konačna odluka o hraniteljstvu pala je na porodicu Meler, kojoj je pre šest meseci pruženo sve poverenje za brigu o hrabrom Milanu.
Kada će biti pravi trenutak da dečak sazna istinu o sebi, svojoj sudbini i svojim roditeljima, psiholozi će pomoći porodici Meler.
Šta je Palka Ponjigera nateralo da se baci s prozora zajedno sa sinom koga nije mogao da dobije punih osamnaest godina, možemo samo nagađati. O mukama koje su ga zadesile on je javno govorio na zasedanju skupštine Udruženja vojnih beskućnika nekoliko meseci pre tragedije.
Ponjigeri su bili jedna od ukupno 600 porodica vojnih lica koje žive širom Srbije bez rešenog stambenog pitanja. Pored toga, Palko je dugovao pola miliona dinara Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, što je posle njegove smrti - otpisano. Izlaz je pokušao da pronađe u beskamatnom kreditu Ministarstva odbrane od 20.000 evra, koji nije dobio, pišu "Novosti".
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Samo godinu dana ranije, lekari Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj borili su se za život malenog Milana. Njegov otac Palko Ponjiger skočio je sa dečakom u naručju, sa šestog sprata samačkog hotela u Batutovoj ulici na Zvezdari. Prethodno je gurnuo Milanovu majku Ilonku.
Teške povrede unutrašnjih organa i prelomi kostiju u prvom momentu nisu bile ohrabrujuće za mališana. Imao je prelome obeju nadlaktica, podlaktica, nogu i kuka. Jako malo srce, međutim, nije se predalo. Milan danas živi sa rođacima Miroslavom Melerom, njegovom suprugom Gabrijelom i bratom Lukom.
"Milan je dobro. Pre mesec dana lekari su mu izvadili metalne šipke iz kostiju i više nema terapije. Idemo na sistematski pregled na Vojnomedicinsku akademiju i samo kad ima redovne kontrole. Do sada nije spominjao nesreću, a ni roditelje. Ide u vrtić i ponaša se kao i svako drugo dete", kratko kaže Miroslav Meler sestrić dečakovog pokojnog oca.
Sobu u naselju Žarkovo deli sa sedmogodišnjim bratom Lukom. Imaju zajedničke igračke. Zajednički krevet na sprat. I dok svako jutro Milan sa rancem na leđima ide u vrtić, brat Luka, đak prvak, hita ka školi. Dečje obaveze ne ometaju ih da slobodno vreme provode u igri.
Borbu za život, i hrabrost malog Milana, koji je proveo u bolnici više od tri meseca, čitava Srbija pomno je pratila. Brinula mu i pomagala. Uplaćivali su pare, kupovali i donosili igračke.
Dugo je i centar za socijalni rad odlučivao kome će pripasti dečak i ko će voditi računa o njemu. Mnogi su se nudili da pruže topli dom Milanu. Od rodbine, pa do ljudi širom zemlje. Konačna odluka o hraniteljstvu pala je na porodicu Meler, kojoj je pre šest meseci pruženo sve poverenje za brigu o hrabrom Milanu.
Kada će biti pravi trenutak da dečak sazna istinu o sebi, svojoj sudbini i svojim roditeljima, psiholozi će pomoći porodici Meler.
Šta je Palka Ponjigera nateralo da se baci s prozora zajedno sa sinom koga nije mogao da dobije punih osamnaest godina, možemo samo nagađati. O mukama koje su ga zadesile on je javno govorio na zasedanju skupštine Udruženja vojnih beskućnika nekoliko meseci pre tragedije.
Ponjigeri su bili jedna od ukupno 600 porodica vojnih lica koje žive širom Srbije bez rešenog stambenog pitanja. Pored toga, Palko je dugovao pola miliona dinara Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, što je posle njegove smrti - otpisano. Izlaz je pokušao da pronađe u beskamatnom kreditu Ministarstva odbrane od 20.000 evra, koji nije dobio, pišu "Novosti".
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
