Neki fakultetski profesori imaju transfere kao fudbaleri, i po tri radne knjižice, kaže dekan ETF-a Branko Kovačević, i zalaže se za uvođenje registra profesora na univerzitetima.
Svako ko je stalno zaposlen mora da ima najmanje 70 odsto časova na matičnom fakultetu i, sa dozvolom dekana, još 30 odsto na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi. Dešava se, međutim, da profesori radnu knjižicu imaju i u tri institucije. Iako se pojedini profesori godinama zalažu za uvođenje jedinstvenog registra nastavnika, on još nije ni na pomolu.
"Ministarstvo bi moralo što pre da uvede registar, kako bi se znalo ko gde i koliko radi. Mora da se uvede red, jer sada vlada potpuni haos. U vreme akreditacije fakulteta, mnogi profesori prodavali su se kao fudbaleri u prelaznom roku. Zaposle se na jednom privatnom, pa čim taj dobije akreditaciju, oni pređu na drugi, koji tek treba da se akredituje", kaže prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Profesoru Nenadu Kecmanoviću letos nije produžen radni staž na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, jer je u isto vreme radio i kao dekan istoimenog fakulteta u Banjaluci. Na sajtovima fakulteta u okruženju među gostujućim predavačima najviše je upravo profesora iz Srbije.
"Zakon nije uredio šta i koliko smeju da rade u inostranstvu, pa tek tu nemamo nikakav uvid", objašnjava prof. Endre Pap, potpredsednik Komisije za akreditaciju.
Ovakva "preletanja" postoje zbog pravila za akreditaciju, prema kojima svaki fakultet mora da ima bar 20 odsto profesora sa 100 odsto radnog vremena. Profesor Pap potvrđuje da su masovno otkrivani ovakvi slučajevi.
"Kada smo u dokumentaciji za akreditaciju pronalazili imena koja se ponavljaju, nismo odobravali akreditaciju. Ali to je jedini mehanizam koji imamo. Sudske prijave je trebalo da podnese Ministarstvo prosvete. A bilo je i onih sa po tri radne knjižice".
On kaže da je Komisija odavno tražila uvođenje registra. Kada je završen prvi krug akreditacija, napominje, za svaku pojedinačnu ustanovu imali su elektronske podatke o zaposlenima, studentima, prostoru... Ali nikada to nije iskorišćeno kao baza.
I predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Srđan Stanković kaže da registar mora da bude jedan od prioriteta. Kroz evropski projekat "Gomez" obezbeđena je i informaciona mreža, ali to nikada nije urađeno. Tako bi se znalo ko šta i gde radi i ne bi bilo dupliranja.
(MONDO, foto: Medija centar Beograd)
