U Srbiji se dnevno popuši oko 68 miliona cigareta, od kojih ostane oko šest tona opušaka dnevno koji zagađuju okolinu, a od posledica pušenja svake godine umre 16 000 ljudi.
Prema rečima dr Petra Borovića, predsednika Saveza Srbije protiv pušenja, u našoj zemlji je samo 2011. godine zabeleženo čak 6.400 obolelih od raka pluća, a 16.000 ljudi svake godine umre od posledica duvana.
Borović je ukazao da istraživanja pokazuju da ljudi koji popuše najmanje 20 cigareta na dan imaju 61 odsto više šanse da obole od dijabetesa tipa 2 od osoba koje ne puše.
"Kada je u pitanju deo stanovništva kod kog je dijagnostifikovan dijabetes, zvanični podaci pokazuju da svaka četvrta osoba sa postavljenom dijagnozom dijabetesa puši", rekao je Tanjugu dr Borović.
On je dodao da kod osoba koje imaju dijabetes, pušenje može izazvati mnogo teže i opasnije posledice po zdravlje i to do te mere da se pušenje može smatrati naporom u rangu bavljenja ekstremnim sportom, pogotovo kada se radi o dijabetičarima.
Borović ukazuje da, osim opterećenja za krvne sudove, od štetnih efekata izdvajaju se i lošija kontrola nivoa šećera u krvi, oštećenja bubrega koja vode dijalizi, oštećenja nerava i slično.
"Nekada je bilo najteže prestati s heroinom, zatim nikotinom, kokainom, a slede alkohol i kafa", kazao je Borović i ističe da je sada skoro izjednačena nikotinska i heroinska kriza i zato ljudi bezuspešno pokušavaju da ostave duvan.
"Zabluda u narodu je da je sve u glavi, ali njima je potrebna stručna pomoć, jer spontano samo jako mali broj ljudi može da ostavi pušenje", podvukao je dr Borović.
On je istakao da je veliki broj pušača svestan da pušenje škodi njihovom zdravlju, ali nisu dovoljno uporni da ostave pušenje.
"Smatram da postoji prostor za edukaciju o metodama za ostavljanje pušenja da bi pušači osetili da imaju podršku u svojoj nameri da ostave cigarete", kazao je dr Borović dodajući da kod nas postoji više medicinskih načina za odvikavanje od pušenja koji se mogu podeliti na nikotinske i nenikotinske.
Kod nikotinskih se ne smanjuje broj receptora za nikotin i ti preparati praktično samo zadovoljavaju te receptore, čime ih, takoreći, održavaju u životu.
Nenikotinska metoda, s druge strane, deluje tako što se u centralnom nervnom sistemu vezuje za iste receptore kao i nikotin i daje taj osećaj relaksacije i zadovoljstva, ali istovremeno ne održava broj nikotinskih receptora u mozgu, već ih smanjuje.
Prema Borovićevim rečima, u te svrhe se koristi citizin, alkaloid iz biljke Cytisus laburnum, a osim te nenikotinske metode, nekada se i antidepresivi koriste u borbi protiv cigareta.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Borović je ukazao da istraživanja pokazuju da ljudi koji popuše najmanje 20 cigareta na dan imaju 61 odsto više šanse da obole od dijabetesa tipa 2 od osoba koje ne puše.
"Kada je u pitanju deo stanovništva kod kog je dijagnostifikovan dijabetes, zvanični podaci pokazuju da svaka četvrta osoba sa postavljenom dijagnozom dijabetesa puši", rekao je Tanjugu dr Borović.
On je dodao da kod osoba koje imaju dijabetes, pušenje može izazvati mnogo teže i opasnije posledice po zdravlje i to do te mere da se pušenje može smatrati naporom u rangu bavljenja ekstremnim sportom, pogotovo kada se radi o dijabetičarima.
Borović ukazuje da, osim opterećenja za krvne sudove, od štetnih efekata izdvajaju se i lošija kontrola nivoa šećera u krvi, oštećenja bubrega koja vode dijalizi, oštećenja nerava i slično.
"Nekada je bilo najteže prestati s heroinom, zatim nikotinom, kokainom, a slede alkohol i kafa", kazao je Borović i ističe da je sada skoro izjednačena nikotinska i heroinska kriza i zato ljudi bezuspešno pokušavaju da ostave duvan.
"Zabluda u narodu je da je sve u glavi, ali njima je potrebna stručna pomoć, jer spontano samo jako mali broj ljudi može da ostavi pušenje", podvukao je dr Borović.
On je istakao da je veliki broj pušača svestan da pušenje škodi njihovom zdravlju, ali nisu dovoljno uporni da ostave pušenje.
"Smatram da postoji prostor za edukaciju o metodama za ostavljanje pušenja da bi pušači osetili da imaju podršku u svojoj nameri da ostave cigarete", kazao je dr Borović dodajući da kod nas postoji više medicinskih načina za odvikavanje od pušenja koji se mogu podeliti na nikotinske i nenikotinske.
Kod nikotinskih se ne smanjuje broj receptora za nikotin i ti preparati praktično samo zadovoljavaju te receptore, čime ih, takoreći, održavaju u životu.
Nenikotinska metoda, s druge strane, deluje tako što se u centralnom nervnom sistemu vezuje za iste receptore kao i nikotin i daje taj osećaj relaksacije i zadovoljstva, ali istovremeno ne održava broj nikotinskih receptora u mozgu, već ih smanjuje.
Prema Borovićevim rečima, u te svrhe se koristi citizin, alkaloid iz biljke Cytisus laburnum, a osim te nenikotinske metode, nekada se i antidepresivi koriste u borbi protiv cigareta.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
